Подунавка Земун

136

Ш и збогЂ многогв другога. Папа позове на то Константина и Метод1)1 у Римг, да н Ј јговомђ суду предстану. КонстантииЂ, предчувствЈшћи скоро предстоећу му смрп>, закуне МетодЈн, да се *богг лмбови кг иноческомг животу нипошто ведике апостодске дужности неокане, што ће и тиме велике заслуге у Бога себи придобити. Жнвотописацг св, Константнна вели, да се на овомђ путу у Римђ , годнне 868. св. Константинг збогг СловенскогЂ взика лко препирао са свештеницима у Млеткаиа, почемЂ су ови (свештеници), придржавашћи се тога, што е ПилатЂ надЂ крстомЂ ИсусовимЂ надписЂ грчкимЂ, латинскимг и евреВскимг езикомЂ написати дао, доказивали, да осимђ ови езика никака†друпИ ше достоннђ, да се на н-ћму свего писмо прсведе. Пошго е неумесгностБ оваквогЂ нотврђиванн наведеиимЂ изђ Св. писма сходнимђ изречен ^нма доказао, обрапо е пазлБНвоств свои противника на богослужен1е Арменана, Иберјанаца, Египћана, ЕтЈопаца и други' народа, кои имаго своИ дисменин вЗИКЂ. (СвршетакЂ сл1,дуе.)

АФоризми. — 0 свему разумномЂ већЂ е едномЂ мишл -ћно бнло, само намЂ треба покушати, да шштђ едномЂ о томе мислимо. — Како ће човекЂ самЂ себе познати? Сматраићмг заиста никадг, већг д+.ломђ . Покушаи, да твого дужноств извршишЂ, пакЂ ћешЂ одма знати, кака†си. — Ако човекЂ жели све оно извршити, што се одђ н^ћга очекуе, то мора о себи више мислити, него шго естБ. — Неке су кнБиге , рекао бм, не тога ради написане, да човекЂ изђ нби штогодђ научи, већЂ да ее внди, да е сачинителБ нешто знао. — Мм 6 б 1 друге дакше познали, кадЂ небн увекЂ хтели иБИма равни 6 б 1 ти. — Заблуђенћ е врло добро докђ смо млади, само га нетреба са собомЂ у старостБ пренети. — Д -ћлателномЂ е човеку за тимђ стало, да оно, што е право, чини, а да ди се оно, што е право, у свету врши, о томе му се нетреба бринути. — Говори се, да собствена хвала смрди; то може бмти: али како туђа неправедна покуда мирише, то публика неосећа. — МлинарЂ миоли, да ншеница само зоогб тога расте, да н^ћгова млина мел^ћ. — Колико е известно, толико е и чудно, да истина и заблуђенћ изђ едногЂ източника извиру; збогЂ тога несме се чесго заблу1)ешо шкодити , што се у исто вреае и истини шкоди.

А. Бога ги, шта е изподг онога образа горе у излогу написано ? Б. „Изданг одђ свои" прјнтелн изђ лгобови." А. Лепа лгобовв, кон свое прјатед-ћ издае! Предговорг у кнбизи могао бм се бо.тћ назвати „репЂ," коимг се списатедБ одг мува брани, а посвета, тасг. Мм имамо више титуларнм ФнлосоФа, него д^ћнсгвителнм. №е чудо, што се кицоши радо огледаго; они себе у огледалу виде суште. Кадг бм философђ имао такво огледало» у комђ бм се, као они еовршено видиги могао, таи се небм никадг одђ нћга одмакао.

0 'Орац1евомг правиду: Копит ргета1иг 1п а п п и т. Л незнамЂ, зашто бм списателк свое сачинен1е девегг година у свомђ писаћемЂ асталу затворено држао, кадЂ е онг само деветЂ месецји у маичиноЛ утроби лежао! Или валБД« мисли постаго бол4, ако дуже леже? Та и вода, кадЂ дуже лежи, усмрди се! Хвала Поп г , те се многи наши списателш овогђ правила непридржаваго; ерг напоследку болн е и мутна, него смрдлБива вода. Ко ће н. пр. замерити струи С # , кадг е жедни незналци као вкусну хвале ? Само се 10штг нек» суд1е оногг Орац1евогг правила строго, па кадшто и строж!« придржаваго,, те парнице по деветг и десетг година затвореш држе; но на последку Ш опетг уобште горе решаваго, него у онимг землама, где се прееуде на пречацг изричу.

Гдекоемг кукавномг поштеномг човеку требало бн два честна имена, да бн едио могао жертвоваги, те да другоме леба набави. Збогг тога и неки списателБи цишу сђ измипгтћнимЂ именомЂ. Онда бн се могао човеКЂ сг еднимг бранџтн, ако бн му друго одсекли.

Н самБ познавао дгоде, кои су таДно пили, а авио п1нни бнли.

А. Шга ћемо радити, по Богу! Шуме нестае, а дрва намг све то скуилн. Б- Е, чудна чуда! Ако се сва шз'ма изсече, онда ћемо палити кнБиге, а нби има толико, да ћемо се моћи служити, докгодђ нова шума ненарасте,

Обава. Подписани учтиво даго на гласг, да су се изг своп старогг обигалишга „Шумадинке," збогЂ многи' политичнм раз говора, за неко време изселили. Комђ су остали дужин? нека се изволи пр1ивиги у „Подунавки." Еракг и Петакт..

ЛВНО ОДГОВАРАНЂ. Господину В — у К —. Ваше пославе намг песме ниеио могли у Подунавки печатати, едно збогг тога, што нису породг одушевленз, какве мораго нреимућствено бмти 0 де, и што у нБима недшне природно, очишћено чувство, а друго ЗбогЂ тога, што не носе на себи печатЂ вишимђ ГенЈвнг т данутогЂ духа. Поезја у строгомг смислу ше вешгина,« те нн иаука, већг чистмв Генји, кои дгобимца светнмг о-ј пгћмг огрева. Где оваи певцемг руководи, ту се наука « вештиномг споена сама.одг себе у мисленов струи Поавлгав; а где тога нема, ту се отиховима обезсвећуе таинствена б.мгодатБ. Ту ништа непомнже Ораше†саветЂ: „81 дш<1 1ате» зспрзегЈв, 111 МеИ с1е8сепс1а1 јисИшк аигез," већг оно: „Гис1еге ( јиј певсИ. сатрезМћи« аћкИпе! агппб, 1п(1ос1и8 (Јие рЦае, сК.чс!уе, 1гос1те дшезсЦ," т. е. Играт' ком незна с', оружа се нсће да дотакне коиска, Лопте. котура и чигре коИ незна, таи седи на ииру. (Прев. Саетићг.) И тако завршуеио оваЛ одговорг сг Орапјевнмг речма: ,Ндо Гипдаг \тсе соИб, астНшп гес1(1еге ((нпе Геггиш уа1е1, ех50Г8 јрза бесапсН," т. е. П ћу садг брусу бнт' подобам, гвожће што може оштрнгр, самг пакг сећи нје нимало каднрт (Прев. Светићг.) слвдув додатакђГ