Подунавка Земун

135

гае Дантоих, „ништа неп!е, само крвв лоче! . . . Ваптивг, свуци ми ципеле! и ;,Орманг, орманг ми покажите! . . викие госпођа Двшортелв оклопл-ћнимг Јукаиа. — „0, тн си права луда, донеси га сама, то га тамо ! 44 и покаже рукомг на оне одг папира кутшце, кое су писменима забележене бв1ле. Госпођа Двшортелв попие се на мале мердевине, кое су поредг ормана сталле, и упнта: „бли иисмо А?- 1 — „Немои ми као веселомг човеку, дете мое, за зло примити; Робеспћрг е ђаво са своимг дишпутоиП)! . . . Добро е, што те е грађанинг Р . . . . кг #ени послао; онб е правнИ жирондиста. Тн певашг ао богина, и лепа си као анђо, кажемг ти." — Госпођа Днпортелћ станла е као укопана дотле, докле се нЈе шанацЂ мало стишао, па после упнта: ,,6л' цисмо Б ?•' — „Како се зове онђ ?" — „Днпор:&.н> !•* — „Днпортелћ ? ГГисмо А ше , писмо Б — и то П1е! Тражи гди е писмо Д! . . . КакО си луда! 1Ци сђ твоимђ писмомђ А! Т б ! се морашЂ насмеати, даете!" и гроотомЂ се насмее. бдва госиођа ДнпортелБ скине писмо Д и дође шрамг свеће. ОрманЂ дакле оваи садржавао е акта ШИГИЧНБ1 преступника, а на извршеиЉ пресуде давано е редомЂ по азбуки , и потомђ рачунагоћи Дв1ПортелБ бн сутра или наВдал4 прексутра гилботиниратг бно. Брзо зграби она актЂ таи и у џепЂ метне. — Окрене се гоштђ еданпутБ пажлБиво на министера, кои е по готову заспао бно на столици. Она му хтеде благодарити, но види, да е сасвимЂ очи скло810. Погледи шштђ едаипутЂ страшногЂ коловођу ремлуше, па после полагано изиђе изђ собе. У пред№0и соби спавао е еданЂ одђ служителн, но не тако тврдо, као н^говђ господинђ , „БаптистЂ!" загрми садг министерЂ. ПочемЂ е кукавна жена изишла бнла, Јапмта ДантонЂ служитела: „Море, гди е грађанка?* 4 | - ..Она е башЂ садЂ отишла." — „Отишла ? Па грећан ђ 10и путЂ ! . . . Свуци ме и одведи ме до вевета. 44 — БаптистЂ увати министера за руку и иоекако довуче га до кревета, изђ когђ е онаи чо|ГБ, кои е судбу Фрапцуске и целе Европе р^ћшавао са зоромЂ у гогру устао, и до ручка као надничарЂ радјо, а одђ ручка наиово пЈо. Госиођа ДнпортелБ лако е садЂ избавила мужа. Иаскоро до!)у у Бордо , а одавде срећно одпутуго у Западну Инд1го; а после револуше врате се оиетЂ у Француску,

Св. Методји. (Изт> .Итописа за Словенску литературу вештину и зпан1>.) Пре неколико година изишао в жнвотт. св. Метод|'л, Слокнскогг Апостола, кои е ШаФарикг у кнбизи подг насловомг: •РшшНку с!ге№п1ћо р1бет111с1\1 ЈЛшзЈоуапиу" (споменици ста|мп 1!н1 >ижества ГОгословена) у Прагу печатао, изт> единогг, у СмодалноК Московскои кнбижници налазећегт. се рукописа, кои гааестомг веку принадлежи. ИздателБ мисли, да е ово живоишсаше предг паденје Моравске државе, или бол'1> рећи, предт. "мтонлукову смртБ у Папонји написано; онт. е изђ Москве ЗроФесороиг Погодиномђ посланни му преписг реченогг рз'коиса дао само просто печатати, безг разнснгошћи' прим1>тб1и,

само што в оне погрешке у рукопису поправ10, кое су нко у очи упадале. ШаФаршп. нје приметш, да се овимђ животоописаиЈемБ НесторЂ у свошв хроники већг ползовао, и то онде ? где оваИ настарји РускШ истор1описацЂ о словенскомг богосдужЈИ) говори. "") бдно збогг тога, а друго, што е ово животоописаше много старје одг константиновогг живота, и што више историски' иодатака у себш садржи, заслЈ^жуе, да се по сво10и особитон важности ићговг садржаи укратко наведе. У предговору приповеда се о саздато света и човека, о развјани вере у старомг завету, у колико е исто долазакг Спаситела Исуса Христа спремило, а тако исто представла н историо хриспанске цркве укратко сг н -ћнимг вселенскимг соборима до трећегг константинополБСКогг (680). Но прескоченг е друпи НикеискШ соборг одг год. 842. на комђ е почитован4 икона установл-ћно, валБда збогг тога, што оваи онда Н1в имао црквене важности. У саиошг животоописашго налазе се сд%дугоће поединости. Св. Методји произишао е изг Словеиске породице, коа се у СолунЂ доселила и кон е како сђ отчине тако и сђ матернне стране врло знатна и богата бБ1ла ; но име н^говогђ отда 1ае намЂ познато. (Отацг му ше био ЛавЂ, ГрчкЈи сановникг, као што мисли вшграФг Св. Константнна.) Заслуге, коима е н -ћговЂ отацг почитан4 Грка придобш, побудиле су цара, кои е много о Методпо слушао, те му словенско кнажество преда. Но ово му званје наскоро омрзне, опрости га се, и ступи у иночесшМ чинђ у монастиру на Олимписков гори. Ту н1е дуго остао; ербо е по царскоћ зановеети морао свога млађегЂ брата, Св. Консгантина спроводити кг Хазарима, и то з 6 огђ тога, што е овога у дубокомЂ верозакономЂ чувству и сполншн^мђ достоинству превазнлазш, премда е свомђ млађемЂ брату у науци уетупао. По поврагку н -ћговомЂ жел10 е царЂ сђ Патр1лрхомђ коистантинополБскимг наградити трудове Мстод^л, те тако покушаго склонигп га, да се прими Епископскогг достоинствај но почемг га на то нису могли склонити, то га готово принуде, примити се Игуманства у богатомг монастиру Полихону. Касше (око год. 863), кадг су Словенскогг кнлза Растислава и н4говогђ снновца Сватоплука посланици дошли сг молбомг, да имг пошл1ј каквогг христјннскогг учвтела, кои бн словенсшИ езикЂ добро зиао, што многи хрисплнски учителБИ изђ Итал^е Грчке и Немачке кђ НБИма дошавши, нису међу собомЂ сагласни, већЂ имг хриспннску науку различно предаго ; збогЂ тога бм они као прости лгоди, желили правмп духЂ хриспанства познати. царђ дакле позове св. Константина кђ себБ1, што е оваи, као рођенБ1и Сол} г нацЂ, С-ловенскш езикЂ савршено знао, а и шго е врло наученЂ 6 бш , и препоручи му, да сђ н Љ говимђ братомђ Метод1бМЂ у МоравЈго оде. Св. КонстантинЂ, да би Грчку азбуку за словенскШ езикЂ сходномђ учинјо, умножи е са неколико писмена, кое су за гласове само СловенскомЂ езику свовствене нуждна бша. У Моравш превела су оба брата евангел1е, жит1е Апостола и богослужеше и проповедали су народу три године веру Христову, постаравши се у исто време, да око себе велико число ученика скупе, како би ови започето дћло довршили, — О вимђ СловенскимЂ Апостолима изђ земдЉ изтеранБ! страни хрисплнски учителви обтуже Ш у Риму Папи, да ови Паношго одђ римске Митропол1е одцеплгого и константинополбскои подчинити намераваго, а осимг тога окривили су

*) Сровни : „Поинов собраше рускихЂ лћтописеВ." (I. ч. Несторова хроника стр. 11. и 12. **) У деветомЂ веку звали су Словени Италтнце, Влохи. По овоме може се закличити, да НесторЂ, кои е ово животоописаше при руци имао, подг именомг Влохи неразуме никакавЂ другш, већЂ италјднскји народЂ или Римлане.