Подунавка Земун

134

му драго, но дела да се куцнемо, почемт. е едина ц 4 лб овог-б ручка та, да шемо ! ;4 — Сви се садг по- • дигну. — „Живш ДантонЂ !'*' повикне истми аростнкш противникт. и ласкателнвн!, подиуклвн! и погуреиБ1и човечулакг. — „Живш ДантонЂ!" повикне садт. сви гости. — „Брзо на среду и сг другимт. правииг именомг!" рекне еданг одђ госпго са зачела и узвикне : „Живила реиублика!" — „Тв1 пмашг ираво Левасћ!" одговори Дантонг. „Живила република!" Сви су гости викали, осимг оногг малогг иодиуклогг, кои се текг поругателно смено. Дангоиг се оиетг окреие младоВ госпођи и рекне 1ои: „0 госпо, та учините намг по волби , сркните барг — веруите ово е сасвииг лако шпанско вино . . .* — „Хиг, хмг," промумла еданг одг шннаца, кадг е иогледао женску, коа е као штатуа недвижимо стаила, „грађанка се неплаши вина, већг се тога плаши, што мора сг наиа за срећу републике да ше." — Ова опака прии-ћтба поврати бћдноИ наново присуствје духа. „Казните поругателногг лажлБивцарекне 1ои Дантонг, „иокажите му, да сте вб 1 права пргателБица народа и достоина, да сг наизиаменитшиг члеиовима Коивента шете и да се куцнете!" — Госнођа ДвшортелБ устане тако смирено и величествено, да су е сви шинци сг наИвећимг ВБЈСокопочитагнеиг гледали; узие чашу и наше за постоанство и срећу републике. Бурнбш ускликг заори по свои сали. „Оканите се тога, л рекне наимлађш међу гостима, „зарг ВБ1 доиста мислите, да ми политики задоста нечинимо; зарг е то малБШ радг свако готро новине читати, у Конвентг и Клубг ићи, и као што а чинимг, двадесетг врсти за новине паписати? Претежше послове одложимо! Ако ћемо непрестано радити, куда ће намг младостБ? Л се обкладити могу, да сви ми онако мислимо, као што е гоче славна невачица у 0пери певала. бси ли е чуо Даптонг?" „Да, н е чуо! ? Та коеа ми се сва наежила. То е зачудо, како ме музика овлада; учјо самБ додуше у младостн певати, и не 6 б 1 башг хрђавг певачг 6 бш , али . . . „Сила, коЈомг самћ певао, потресла е зидове!" Кадг е ово одпевао, сво е здаше заечило, а другови се гроотомг сменли. Потомг се попечителБ окрене госпођи и рекне: „6л' истина, лепа госпођо, да мени и моме огромномг т4лу нестои лепо, што ваше дражестне нерве н н1»жно срдце узцемиравамг. Знате ли какавг инструментг?" — Та нешто знамг, али ... — „Вбј дакле и певате? У таквомг лепомг гћлумора да е божественБШ гласг. Даите арфу?" — Госпођа ДБтпортелБ Н!е знала, како ће започети, тако е лко вика гпанаца узбунила. Алн да мужа избави, морала е све чинити ! Арфу донесу 10и. •—- „Молимг извините ме! л иовтори бћдна жеиа, код е сва одг стра дрктала. „В б 1 дакле нећете?" — „Не што нећу, већг незнамг," — „Томе се зацело не 6 б 1 надао, и вн мени нећете ту лгобавБ да учините, меии ?" упБпа Дантонг гордо. —• Госпођа ДвшортелБ узме арфу и дркћућимг прстима стане ударати; а да 6 бт Дантону у свему по волби учинила, одпева умилнимг и милозвучнимг гласомг башг ону песму, коа е тада у моди бмла. Млогн одг гостпо сасвимг су ладнокрвно слушалн, и волели су о другимг стварима мислити и разговарати се; Дантонг иакг помагао е своимг громов-

нимг гласомг и лголлгоћи се па столнци кое збогг пи-< ћа, кое збогг песме дошао е сасвииг у ватру, Кадг е свршила песиу, као поиаманг пл-ђскао е Дантонг, коме се и други неки придружили. — Госпођа ДБШортелБ устаие и кг вратииа пође, да бм се мгао разладила. — „Идите, идите , в промумла Даитоит,, „кога е вино сасвимг овладало, „нека ме у другои собн причека," примћти служителго. СлужителБ е одведе у лепо-намештену собу, у којои су 6б1ли ормани сг кнБигама, мложина акта и неке одг папира кут1ице, и на свакои овои бмло е по едно писмо наппсато, Ово е бвиа дакле канцеларјд попечитела правосуд'и1. На средг канцелар1е стааше новеликји асталг и на н!»му мложина папира и акта. — Лднои овоп жени падне садг на паметБ, колико е за овимг асталомг глава на смртв осу1)ено и колико лдиб ! имена у онимг кучтама са1 :ривенБ1 стое; и нћпогг е мужа име сигурно у некои одг овб 1 несрећнБ! кутји. Наеданпутг се окамени кукавна, кадг чуе вику, певан'1), смегиг1», дсранћ; наивише се у томе домаћннг одликовао, опг е урлао као разаренни лавг, кои е ве^г еданпутг крвв окусјо. Мученица ова склопи руке, падне на колена и помоли се Богу. Готово два сата чекала е госпо!)а ДмпортелБ у соби; воштана свећа, код е на асталу стаала, већћ поготову догорела, Наеданпутг се врата отворише; служителБ сђ два чирака у руци уђе у собу. „Гди е господинђ попечителБ?" упБпа госпо!)а ДвшортелБ. „Онђ ће таки доћи," одговори уиБ1танБ1и, метне чираке на асталг и оде. У таи парг отворе се друга сг противне стране врата и полви се Дантонг лголнгоћи се и рукама око себе пипагоћи, ерг су му ноге клецале а глава му погежка бмла. Сг тежкомг мукомг дочепа се столице, згрува се на нго и копрцагоћи се ногама као риба на суву сгане роићати , као да ће часг пре душу испустити. Мараму е сг врата коекако скинуо бшо, а кошулго сасвимг изцепао . коа « виномг исполивана бмла; коса му се као у дивл1»гг свипчета накострешила. Иошто е П1лнацг за неко време сг отобол!»номг главомг дремао 6 бш , напрасно устане и проиуила: „Зарг си ти овде грађанка ?* Гечи ове сасвииг окаиене госпођу ДнпортелБ, и садч јои текг иа паметБ падну речи опогг жирондисте, кои 10И препоручивао, да она саиа попечителго иисмо преда. Ио краткомг времену стане Дантоиг наново ечати. — »Ахг, та а ћу шштг и одг каплћ умрети . . . да ми е само садг остати! . . . То ждеран1» и шанченћ башг ше за мои стоиакг . . . прекоданг ради као во, а . . ." — „Онг е тако гпаиг, да неће ни име свое подписати моћи." поиисли у себи госпо!)а ДвшортелБ; наипосле осм&ли се, приближи му се и рекне; „Гра5)анинг попечителго, ВБ1 нисте спгурно заборавнли, што сте ми обећали?" — УпмтаНБ1П разшири руке, ђипи са столице но опетг падне и рекне: „Шта ћешг тбг ?" — „Писмо, што сте ии на препоруку гра1)анина Г . . . обећали нанисати... опроштаи моме мужу!" — „Писати? . . . то е будалаштина! . . . ту треба само име избрисати, или га изг ормана извадити/' — „Изг когг орлана?" уПБ1та госпођа ДвтортелБ одг стра полумртва. — ..Л ћу да свиснемг! . . . Даите воздуха!" — Госнођа ДмпортелБ отворн прозоре. али гпе смела да му се приближи. -— ,.Гобесп1»рг е право псето! . . ци-