Подунавка Земун

133

Кадг ЛотарГо види, да е н^говђ пр1нтелб тврдо намеранг то учинити, и да га већт. никакви основи и докази изг те блуднЉ извести немогу, реши се, да се тога прими; ерт. кадЂ бв1 одрекао, друпВ, кои бн се тога прнмш, веће бм зло нанео. Онђ му даклв тО изави и замоли га, да пикомг другомт. иесаобштава. Аизелио загрли га и тако му благодари, као да му е наивеће благод!шше учин1о. Договоре се дакле, да сутра одма д-ћло одпочну. Анзелмо обећа прјателго, да ће га ст> КамиЛломЂ самогг оставитн и новаца И други скупоценн стварК) датп му, како 6б1 10И поклон О чинити могао. ГЈрепоручи му такође да ши често серенаде чини и песме прави, и да ће онђ самт, такове саставлати, ако Лотарјо не бм на то волго имао. Лотарш све обећа, али не у онолико, у колико е желл Анзелмова бв!ла. По учин1шомЂ договору врате се АнзелмовоИ кући, гди е Камилла свакогг минута мужа свогт, изчекивала, будући се оваИ дуже него обично задржао. Лотарјо оде кући забринутг, ерг нхе могао представити, како ће сг Камилломг започети; наеданпутг падне му една мисао, да Анзелма превари а Камиллу ни у чемт. неувреди. Сутра дант. оде прјнтелго свомђ на ручакт. и Камилла га тако лепо дочека, Као што е достоино, да се искренми кућнБ10 прјателг> дочекуе. После ручка замоли Анзелма Лотарја, да ст. нЂговоиђ жеиомЂ ироведе време у разговору, докле онђ некака†важанЂ носао у вароши несврши, а таи посао трааће свега сатЂ и по. Камилла е молила мужа да неиде, а Лотарм иудт му се да га прати; но Анзелмо остане при своме и рекне прјдтелго да га чека, ерЂ има сђ нбимђ важна посла. Камиллу такође умоли, да пр1ателд н^говогђ разговара, докђ се онђ иеврати. Доста, да е онђ нуждно или шта вишејј лудо одсуство нћгово тако знао извинити, да нико не бб1 помислити могао, да е привидно. Онђ оде, а Лотар10 саиЂ сђ КамилломЂ остане, будућн су служителви отишли да ручаго. СадЂ се нађе Лотарм на боииомЂ полго, у присуству такве противнице, кон 6бт сђ н 1>номђ дражести читаву воИску наоружанБ! кавал+Јра победити могла. НекЂ свакји помисли , да ли е узрока имао, што се збушо. Да 6б1 се нзђ неприлике извукао, учини се, као да е сзилбивђ , и умолп Камиллу за опроштенћ, да се на столицу наслони, докђ Амзелмо недође. Камилла му рекне, да 6б1 болћ 6бјло на диванЂ лећи; но оваИ то ше хтео и лежао е на столицу наслонћнЂ, докђ ше Анзелмо дошао. КадЂ оваи Камиллу у нЈшои соби и Лотарјн спавагоћа нађе, поиисли , да су се ови не само споразумели, него у томе н заспали. бдва е могао дочекати часЂ, да се Лотарш пробуди и да му у шетнви испрнповеда шта е и како е. КадЂ се Лотарш иробуди, оду обоица у шетш.у и Лотарш Анзелму рекне, да опђ ше могао одиа у почетку лгобавв н1јгову Камиллу представити, но наНпре е н'1 >ну доброту и лепоту уздизао и рекао да се по целоИ вароши у звездекуе; оваи почетакЂ сматра за добарЂ, што ће се кодђ нћ удворити и друпи путЂ послушанЂ 6б1ти ; ерЂ гако исто и ђаво, кадЂ оће каквогЂ човека да обмане, метне ликђ анђелскчи на себе и само дотле у томе светли, докђ свое неизврши ; чимђ му за рукомг неиспадне, покаже се у правомЂ вид) г . Аизелмо бвшше тимђ задоволаиЂ и обећа се пр1втелго, да ће често тако одлазити, или се гди у авлш у послу наћи. Данг е по данЂ про~

лазЈо, а Лотар!о 1оШтг ни споменуо 6 иЈе КамИлли 0 лгобави, премда е уверавао Анзелма, да се онђ више пута сђ пбомђ разговарао и такве одговоре доб1ло^ да се ни у чемЂ покудити немогу, ерЂ не само што му никакву надежду дала гие, него му е и иретила, да ће се она мужу потужити , ако онђ одг те зле намере неодустане. (Продужен-ћ слЉдуе.)

Клагородна жепа. (СвршетакЂ.) Ако е и 6 бш иопечителв громовногГ гласа и НезграпногЂ изгледа, опетЂ се иоказивао прЈатаиЂ и учтивђ. Кукавна просителвка обори очи и пружи му писмо. — ДантонЂ отвори нисмо, прочита и рекне: „0, госион Дипортелв! . . . другЂ ми е о томђ већЂ говор ^о — гледаћемо." — „ В б 1 знате да е стварв хитна," прилћти просителвка. — „ЗнамЂ, знаМЂ . . одговорн онђ и погледи е пола -отворенимЂ, малимЂ проницателиимЂ и сасвиит. упалимг очима. „Даите ми само едиу речћ вашомЂ рукоиЂ написану . . „Добро, добро, гледаћемо. Но нестоВио овде на врати, уђите унутра, Кодђ мене су мои в4рпи пр1лтеЛБИ на ручку, но при свемЂ томђ свака лгобведостоИна госпођа добро шмђ дошла." — Ово рекавши узме е за дркћућу руку и одведе кђ асталу; гди се сви гости узбезекну, кадЂ женску виде. „Л вамБ представламЂ овде све добре прхател^, кои се веома радуго, што васЂ виде поведе речћ ДантонЂ 6Ђ некомЂ особитомЂ учтивости, кол се нимало слагала гие сђ нћговимЂ голЈатскимЂ тЉломђ и суровииЂ гласомЂ. Иосле шИ пружи столицу сђ речма : „Оћете ли намт. то задоволвство учинити, да намЂ гостђ будете, ако смеМЂ молити?" Млада госпођа одкаже то рукоиБ машући. Млоги одђ гостпо бвии су незадоволБни , што го е ДаитоиБ у салу ув-ео, и погледали су е намрштенимЂ погледоиЂЈ други су опетЂ ногледали часв шо а часЂ учгиво-показивагоћегЂ се домаћина, и гледали су да започеТБШ разговорт. опеТЂ нродуже. РазговорЂ се повео 6 бш о диевиоП политики и то веома буриБШ; као што су се ноћу обичио у Конвенту разговарала, тако исто и дапго при части и веселго. Само е ДантонЂ често на младу госпого погледао, и наипосле рекне 1оМ; „Жао ми е..< л самБ мислш, да ћете сђ наиа заедно ручати . . . та узмите!" ПритомЂ се непрестано окретао и одђ служителн огроинимЂ рукама Флаше сђ пићемт. преваћао и гостима точ!о; али се и онђ ше постид10, ерЂ му е чаша навекг празиа бв !ла, будући е све на искапЂ шо. Чимђ се добро нап1е, умеша се и онђ у разговорЂ и све проче громовнимЂ гласомЂ надвиче. Ио опетЂ се у дишпуту показивао тихђ и уићренЂ. Виио и разговорт. закратко све главе угрее ; вика све већа и већа; изрази све опорш. НаИпосле устане еданЂ одђ гост 1 го и викне : „ Б б 1 ло како му драго, главно е то, да смо мб 1 прави прјателви и грађани отечества, почемЂ сви добра желимо. Дела, да се куцнемо." — „Потоме те и познаемЂ као правогђ посредственнка!" викне ДантонЂ смегоћи се. „Како