Подунавка Земун

186

обалу попне непримЂчавагоћи да е некШ човекг у онаквомг истомг маломт. чамцу еднако за нвимг ишао. НепознатБШ изчезне; — но после десетт. минутШ дође на обалу Грицо сђ господиномг. НоследнБ1И е маску на лицу имао. Грицо му рекне: „Господине, господине! ЧуваВте се!" „Зашто ?" „Знате ли, ко' е лгобезникг Пепитинг?" „Па ко' е! а „Ренцо Сатана!" IV. УДВОИ. Можемо мислити, да 1)орђе Шиврг нје заборавјо лепов блени ноћну музику правити. Узме повећу лађицу, на К010И е неколико музиканта бвио, а самг у чамацт. седне; и тако се нредг вече упуте кг палати Форнасари. Но како се упрепасти, кадг застане тамо са свимђ у црпо обученогв човека сб маскомг на лицу, кои е на чудноватБШ начинг уздисао. |јорђе сг нЂговомг лађицомг стане поредг н^говогг соперника и ово му рекне: „Вб 1 се амачно варате, господине, ерг то ше та кућа, кого вб 1 у глави држите!" „П се никако неварамг, господине. и „Будите тако добри и отисните се сг вашомг лађицомг; ерг ћете овде стоећи само времена пзгубити — а певати и залгобл1шо уздисати можете гди на другомг месту." „П самБ башг садг хтео вама казати да то учините." „Знате ли, господине, да ме сг тимг вређате?" „Ни учемг, господине ! ;<> „Доста да е еданг одг насг двоице овде непотребанг!" „Тако и п мислимг." „На таИ начинг обоица ћемо се удалити! Но као да имате оружЈе кодг себе?*'* „Заиста имамг, господине. 41 „Ево и мене спремна." „Молимг за неколико минута само!" СмелБ1И Французг заповеди свирачима, да што одсвираго, а самг одпева такву иесму, коа се само у Италш чути може. Затимг обе лађице као стреле одплове на оно пусто место, гди е се разбоИникг свагда налазш. Оба соперника дођу на место месецомг осветл^ћно. НеиИ човекг, кога е лка сенБ одг палате пого.тову сакрила, приближи се ћутећи кг нвима; но кадг види, да су они мачеве изсукали и огртаче на землго бацили, уклони се и промумла: „Н ту нисамБ потребанг!" То е 6 бш Ренцо. Обоица заузму добро положенћ; наедаипутг стану мачеви севати и одг удара ватру избацивати. Но после неколико удараца примети Французг, да рука соперника ићговогг дркће. „Шта радите вб 1?" повиче онг. „бсте ли вБ1 племићг? ; ' Мл1зтчанинг као да се речма овимг нешто охрабр10; но мало затимг опетг стра надмоћје добје; уступаше све полако, наипосле леђа окрене неимагоћи ;«адг ни огртачг са земл^ћ подићи.

„Вб 1 сте страшлБивацг! срамнБШ страшлвивацг!" викне ђорђе за нвимг. ОнаИ е добро могао ово чути, но ше имао кадт. освртати се, већг е гледао да се часг пре чамца докопа — брзо у чамацг скочи и као стрела удали се. Да е ово Камилло 6 бш , лако се може погодити. „ПроклетБи! Французг!" рекне онг самв у себи, „невалалБШ убоица! Зарг е башг мени морао ђаво тако мало снаге дати , да му нисамв могао три цола мачг мои у трбу забгсти! Али трплен-ћ! Има у Мл^ћткама доста разбоиника." 1)орђе врати се мирно кг палати Форнасари и доврши свого ноћну музику. М б1 ћемо барона ђорђа и блену за еданг тренутакг оставити и на лгобведостоину и сироту Пепиту повратити се. Камилло е безг сумн^ћ 6 бш искусанг развратителБ, алн страшлвивацг у удвого; свакимг начинолг гледао е, да девоИчицу примами. Израчунћнв1и планг н^ћговг лако се видити може; ерг Грицо му е, као што смо горе казали, рибарске алвине набав10 бно. Садг е остао само начинг, коимг ће се сг девоИчицомг састати моћи. Ово е бвио истина врло тежко, али шта оваЛ друпИ Допг Жуанг ше у станго учинити ? Пепита е шштг првогг дана случаВно сг прага опазила непознатогг рибара и дивила се лепоти н^ћговоВ; и помчемг е у простимг алвинама обученг бно, већма ш& се допао, него да е у самоВ свили и кадифи 6бш. Зарг оваИ лепг младићг ше нћ ради овамо дошао? 0 томе она ше сумннла; ерг онг е на нн) врло н-ћжно погледао. Пепита е скоро дотле дошла, да ше могла о Бепу помислити, а да се несеги лепогг непознатогг рибара; и сравнавала е пребело лице непознатогг сг изгорелимг одг сунца лицемг Беповимг. Она е дакле два ова пиртрета Фантаз1и сво1ои представлнла. Алн на жалостБ Бебо е садг друг1и бмо! Она га е лгобила и ту му лгобавв изавила; но уедпо се изразила, да само онога може 6 б 1 ти , кои Не сг нБОмг предг олтарг стати. Камилло, К011 никако ше честностБ женску уважавао, држао е ово за последн1> упинанЂ поготовј савладане девоичице. У томе прође неколико неделл. Сатава е свакШ данг старомг воинику долаз:о. Пепита се Бепу одг дана на данг све ладше показивала. Бепо е ово приметш, али гпе могао за узрокг дознати. Гласг се по целомг племићскомг кругу уМлћт-' кама распространи, да ће младБш Французг блену Форнасари узети. Гласг оваи дође и до уинго Камиллови, но оит. те одма то веровао; но да бм часг пре другима пуп препречјо, заклгочи младои удовици отићи и нш за жену поискати. бдногг лепогг дана заповеди Камилло, да мј Грицо наИлепшу и наиукрашенно ла1јицу спреми, како 6 б 1 парадно у палату Форнасари отишао. Налогг буде испунФшг и Камилло праћенг одг служитела хтеде у прекасну лађицу сести, па кого су сви као на чудо гледали. Но у таи парг зачу се дрека и као да се неко поредг н1>га стропошта. Онб се уплашено осврне и види блсду и онесвешћену Пепиту.