Подунавка Земун

187

Она позна мнимогб оногг рибара еадг у наискупоцен1имт> алБинама обучена, кои се непрестано преклинло, да ће е узети. „Кака†непр1атанг двгађаи!" викне Камилло срдито. Проклета бкиа судба, кон доведе лудо ово дете садт. бангв. Шга ће се радити Грицо?" „Господине?" „Покри 10и лице маскомг и однеси у лађицу, па ћемо се кући вратити. Ето се лго 6 опб 1 тлбивци већг купе око насг!" Грицо подигне дево&чицу однесе е у лађу и спусти зав1>су. Камилло е стаао у лађи; веслари стану веслати и часкомг се кући врате. „Гди самБ а?" запв1та Непита, кадт. е кг себи дошла. „Кодг мене, анђелу мои!" одговори Камилло. „Кодг васг! А ко' сте вбј ?" упмта девоичица, но кадг разбарушену косу сђ 0 Ч 1 к > уклони, упрепашћено гроФа погледи и викне: „Ахђ , а васЂ познаемг! Л се сећамг! Ви сте ие преварили, господине! Н идемг мојои кући! „Зашто да идете, дете мое? Зашто тако брзо?" „Мои отацг на смрти лежи, господине!" „Причекаите мало одговори Камилло и заустави е. „Немоите ме се коснути!" „Па шта самБ вамг учинш? ;4 „Шта сте ми учинили? 0 света богородицо, онг ме 10штг пмта! 13м сте ме на недостошњШ иачинг нреварили, ерг сте говорили, да сте простг рибарг И да ћете ме узети! — А вбј сте! — 0, а несрећна! 1 ' „Уснокоите се, лгобезна Пепита! 41 „Никако другчје, а морамг ићи!" „Ви ћете пуштени бмти, ако ме саслушате. Мое сво преступлеше у томе се састои, што васг лгобимг Опомин'|јте ли се оногг вечера, кадг сте на обали неку лађицу очекивали ? Онда самБ васг ирвв1и путг вид10 и таки се залгобт. Л самБ некогг за вама послао, и чуо самБ, да сте доброд^телна и честна девоичица, чуо самв, да ћете ме одбити, ако вамг се у племићскимг алвинама показао будемг; зато самв просте алБИне обукао, да бм вамг се допао и срце ваше побудш. — У осталомг шта се мое станЂ васг тиче? — Паемићг васг лгобн, Пеиита, онако исто, као што васг е онаи простакг лгобт !**• „0 Боже!" рекне млада девоичица плачући. „0 Боже! Збогг овогг самв човека мога заручника Бепа презрела?^ „Вашг заручникг!" одговори Камилло посмеателно. „Зарг се усуђуете у момг присутству о вашемг заручиику говорити?** „А зашто да небн о нЂму говорила?" „Знате ли ви н1>гово име? Знате ли н4гово заниман1) ?*' „Ругате ли се, господине? Мои е заручникг кор»аношг и зове се Бепо Канти." „Вашг е заручникг разбоиникг и зове се Ренцо Сатана!* 1 „Ви лажете!!" „Будите уверени, Пепита, и ако желите, н ћу ваиг овогг часа то доказати." „Ви?"

„Докажите ми!" „Вв! сте безг сумнЉ чули, да Сатана кодг лагума изчекуе оне лгоде, кои га желе подмитити, да когг уб^е? 1-4 „Чула самБ." „Узмите маску, па ћемо заедно тамо отићн." „Вћ1 сте дакле мо^ зао духг?" „Не, Пепита, н самБ вашг обожателБ!" „Аадмо!" Камилло узме загаситБ1И огртачг, метне маску и оде са стареевомг ћеркомг. Идући одг палате Кавалкант до лагума бБ1лше Пепита сасвимг у мисли удубл!ша и ни речице ше проговорила. Кадг су изг чамца изишли, вукла е она неотице Камилла напредг. Ренцо е стаао на свомг обичномг месту. Камилло е добро приметш, да е она сва уздрктала, кадг су покраи н4га прошли. ,,6л' истина?" рекне јои Камилло, пошто су се бмли нешто удалили. Пепита ништа неодговори, но врати се сама и прође 10штг еданпутг поредг разбоиника, и потомг се међу светиномг изгуби. „Она е мои!" рекне Камилло радостно, кадг е у чамацг већг сео 6 бш . „Куда ћемо садг, господине?" упБ1та Грицо. „Кг палати Форнасари ! и V, УВРЕДА. Чимг до палате дођу, излети Камилло изг лађв напол^ћ и пенгоћи се узг мермерне степене дође у палату, гди служителго смело рекне: „Госпођа ме очекуе; зато ме пр1ивите. Л самБ Камилло Кавалканти." После неколико минута нађе се у соби кодг лепе удовице, коа сакривагоћи неспоковство, осмевала се на н^ћга и доста ладио рекне му: „Каквомг случаго морамг благодарити, што имамг срећу господина гроФа кодг мене видити ?" II о овоме видити се може, да се млада удовица сасвимг зачудила, кадг е Камилла видила; но овав чинећи се да е иеразуме одговори ЈоИ дркћућимг гласомг, ерг е већг видјо , да ништа усиети неће: „Вв1 можете благодарити мојои желви, коа ме е нагонила, да мученго момг краи учинимг. Л врсг одг дужегг времена лнзбимг, али незнамг, да ли се имамг чему надати. Вб 1 ме добро познаете. Мое е име међу свима племићима нрво у Мл1>ткама. Моа ФамилЈа иаивећу роллу у исторји М.И.тачке републнке игра, Мое 6 б 1 иман1) додуше могло болћ бнти, али е добро у младости све уживати, и башг ова пређашна лудор!а мои може васг уверити, да ће будућш животг мои спокоанг бмти," „Шта оћете сг тијп . ?** упнта блена, но тако, да иронјго никако сакрити нје могла. „Желимг, госшфа. вашу лгобавБ и вашу руку." „Чимг ово изговори, клекне Камилло предг младу удовицу. „Н самБ васг пустнла, да све изговорите, господинг Камилло, 1,1 ' одговори она, „ерг самБ рада 6 б 1ла дозпати жел1) ваше, како бм 10 еднимг ударцемг уништила. Вб 1 ми вашу лгобавБ представлите и желите самномг у вечитов свези живити; но молимг васг *