Подунавка Земун

188

кажите ми, есте ли у свету чули, шта се о мени и господину барону |) 0 РђУ говори? и „Н васг неразумемг, незнамг у комг смотренш . . . " „Зарт. нисте чули', да ћу се идућегт. месеца сх нБИмг венчати?" „Вв1 дакле предпоставлате Француску противу едномг наслЂднику дуждова, госпо^а? Срећа та, кого самб л мисл10 получити, допастће оиомђ странцу, кои поготову ни племићг ше и „Господипг Камилло," пресече му речБ оиа озбилБнимг гласомг, „немоите тако о барону 5°РђУ говорити, ерЂ вб1 доиста нећете у н4говомг присутству то смети изрећи." „Зарг а нећу смети, госпоа?" „Нећете амачио сметИ." „П ћу то барону у очи казати." „Извол'те му казати, онг е овде," проговори пеко. блена и Камилло осврну се у та0 парг кадг су речи чули и спазе барона ђорђа на врати, кои смешећи се у собу ступаше. „ПоздравлнмЂ васЂ лгобезна блена," рекпе онг узевши го за руку и полгоби е. „И васг поздравламЂ. господинђ Камилло! Дозволите Францускои протуви, странцу, кои ни племићЂ ше, да наслћднику дуждова срећнвш и некрвавБШ исходђ удвоа кодђ лагума честита." „Шта оћете сђ тимђ да кажете?" уш.1та Камилло неспокоИнимЂ гласомЂ, ерЂ му се на лицу видити могло, да е сасвимЂ збунћнЂ бвш. „Н оћу да кажемЂ," одговори ђор|)е, ставши сђ прекрштенимЂ рукама предЂ н+»га, „а оћу да кажемЂ, да самБ едногЂ дана башЂ предЂ овомђ палатомЂ на некогЂ човека наишао, кога саш> за смелогЂ човека сматрао, али е таи лданЂ кукавица. П самБ се сђ тимђ лдникомђ хтео мачемЂ тући, алн беднвШ несрећпикђ окрене ми леђа и часЂ пре умаче." ,,Ко' е 6 б 10 таи? и промуца Камилло. „ТаМ е човекЂ бвш сђ маскомЂ , но н самБ га опетЂ познао, премда нисамв хтео н-ћгово име одкрити изђ тогђ узрока, што е ФамилЈи н -ћгова на гласу бБ1ла и сви су лгоди бши, осимђ нћга, ерг онђ е човекЂ, кои нема срдца у утроби. Таи човекЂ, таи племићг, та кукавица вм сте! >с Камилло побледи и увати рукомг за мачг. ђорђе погледи га и насмее се. „Немоиге никакве комедхе правити, господине," рекне ђорђе; .,Зашто дирате мачг, кои неемете за главу извући? Ваша е рука безг суммћ згодшл за гитарг, него за мачг. ИемоИте више лгобавне песма певати заручницама Фрапцуски племића. Ако дозволавате, 6лена, и придода онг и окрене се свошб лгобезноб, „н ћу овогг господина до врата испратити. 1,1, блена главомг одобри, а ђорђе врата отвори, крозг коа Камилло изиђе ни речи непроговоривши. „Л се страшимг, ^орђе," рекне му блена. „Страшите се, а зашто, лгобезна?" „Одг тогг човека. Вб ! сте н^ћгову гордостБ и лгобавв ако увредили. То е истина, да е онг страшЛБИвг, али е лукавг и осветолгобивг. Н се небоимг, да ће вамг н-ћговг мачг наудиги, но плашимг се оне руке, кого ће онг подкупити. Да ускоримо са свад-

6 омђ , па одма у Француску да идемо. Пристаете ли на то ђорђе?" „Да ли пристаемЂ! Та вб 1 ми сђ тимђ набрадш желк) испунавате, па ме шштђ ПБ1тате, да ли пристаемЂ." ,,Дакле, моЛ лгобезнма супруже, кадЂ пристаете, то ћемо се до осамЂ дана венчати; али сватови мораго намЂ 6 б 1 ти врло величествени. Л самБ рада, да се дуго о нБима у Мл"ћткама говорити. и „Сватови на-ши мораго наивеличествеши 6 б1ти , и нмачно ће се о нБима дуго у Мл-ћткама говорити." Камилло е додуше изишао изђ палате Форнасари ни речице неизговоривши, али е у души н^ћговои лростБ успламгила и већЂ е размишлавао, како ће се осветити. Скочи као муна у чамацЂ и одплови управо тамо, гди се разооиникЂ Сатана увекг налаз10. Онг тамо никогг ненађе. Мн ћемо у кратко навести, шта се међутимг догодило. Докг е Камилло у палати Форнасари бмо и онако бвзчестно испраћенг, остави Бепо грозно место кодг лагума и упути се Пепити. Као обично уђе полагано у прву па после у другу собу, али га садЂ Пепита недочека сђ н1;жнимг погледомЂ и осмеикиван ^мЂ. ОтацЂ ПепитинЂ спаваше на столици, лице му е 6б1Л0 сасвимЂ бледо, руке спуштене и отобол1>не, а броанице су на землго бмле пале; по овоме дакле видити се могло да е старацЂ навекЂ уснуо. Непита е сђ обореномЂ главомЂ клечала и горко плакала. У таи парг, кадг е Бепо у собу ушао, подигне она косу сг очш, коа 10и сво лице покрила била. Подигне се нагло са земл^ и наеданпутг показа се на лицу н-ћномг у место жалости страшанг гн-ћвг; ни речице ненроговорившп показа Беиу сг наивећимг презрен^мг врата. „Шта е вама, Пепита?-' упмта е Бепо; „шта се сг вашимг отцемг догодило ? Зашто ме изг куће терате?" „Зашто васг изг куће терамг? 1 '' Зарг овде, кадг ми е отацг умро, усуђуете се пмтати, зашто вас1 терамг, Сатано!?" Кадг е Пепита име ово изговорила, кое е знакг 6 боо , да е све дочул;), Бепо савг уздркће; прси хдедоше му се распући и онг промумла: ,,Ко' ме издао?" „Човекг, кои ме лгоби, разумете ли ме Сатано? Човекг, коме самв рекла: н ваша бмти немогу, ерг самБ заручница Бепа Кагшн, кои благородно срдце има! Зарг вм благородно срце имате?!! Зарг се нисте вм при овимг речма морали смеати, Сатано?" „Пепита! Шпита!" „И таи нлемићг, ерг онг е заиста племићг, ово одговори: Бепо Канти, та благородна душа, вашг заручникг незове се само тимг именомг; н^га светин« зове Ренцо Сатана: ево га гледаите, гди стои !•' „Па ко' е тав човекг, Пепита? Кажите ми имв н4гово? и „Вм ћете н1)Га убити, ел' истина? Зарг мислите, да ћу л на руку еднолг разбоОиику ићи?* 4 „Шгово име ! и повтори Бено потмулимг и одг арости дркћућимг гласомг, и у таи парг увати де-