Подунавка Земун

1

220

картанд на целоме путу пратила, н самв на нЂгово име дуга правјо, % когг в како видимг великодушио плат^о, жалимг садг и каемг се, што саМБ га тако дко увреД10 и поверен-ћ, кое ми е поклошо бвш, на зло употребБШ, те зато молићу га за опроштеић, као шта и васг, милостивна госпон и тебе, мон мила невесто, скрушено молимг, да ми опростите. Даемг вамг мого тврду витежку речт., да се одг даиасв карте никада већг додирнути нећу." Иадне затимг на колена предт. својо будућу пуницу, узме и полгоби н^ну руку, и ова е сцена на духг младе Ем1ше такође силно дЂИствовала, те и она руку, кон) ши заручникг пружи, срдечно е пр10мила и, пошто бм му сама мати казала бБиа, да му она за садг све прашта, полгоби се невеста са своимг заручникомг, и тако ова непр1атностБ на задоволћство св'но уклонЂна буде. Госпол Емилјн после тога одписала в староме графу, да се синђ покаао и речБ свого дао, да се више неће картати, и да она нЂга зато зетомг своимг у напредг назива. И самг младнИ АмадеИ писао в отцу писмо препокорно, коимг га молнше за опроштенЂ а обечанћ даваше, да ће се страсти картагш за свагда већг одрећи. Отацг в у следству ови' писама' опетг благимг постао и у споразумленк) сг матеромг шестом4сечнБ1б рокг за венчанћ младенаца 1 опред1шо, нарочито за сина придодавагоћи, да ће му на концу тога рока, ако онг крозг то време дћломг покаже, да се кг староИ страсти Н1в повратш, потребне новце шиллти, да у вароши пристоИну кућу водити може. За младу е Емил1го ласкателно ббио мислити, да в дражестна моћв и4не особности младогг граФа одг страсти картанл одвратила, и она га одсадг лгобкимг окомг гледаше, граФг Амадеб пакг речБ свого тако е строго држао, да се ни изг шало картш приватити шв хтео. Настане међутимг шестБШ м^ћсецг за венчанћ опред^ћлена рока, и неки млади садрузи, кои су чули бнли, да ће граФг АмадеК скоро у брачну свезу ступити, пооде га садг и понуде му, да у НБиовоме дружтву неколико дана, како то обичаИ изискуе, као дћвственикг шштг слободно — весело проведе. Онг НБиовг позивг прЉи и у дружтву младихг витезахг изг вароши одпутуе. Ишли 6 б 1 они одг прјателд до пр1лтелл, гди су се частили и добро веселили. На овоме путованго стигну иапоследку у иеке топлице и ту се састану са више познати' свои' другова', кои су овде забаве ради задржавали се. При вечери, кадг 6 бт Ш вино мало разгренло бвио, изнесе еданг садругг карте и понуди дружству малу игрицу, прим^чавагоћи, да ће се више изг шале играти и то за мале новце и не дуже одг полг сата. Свакш изг дружства прп!ми садг карту до единогг граФаАмадед, коВ бн шмг казао, да се карт^ не игра и да зато Ш у руке ни узети неће. Но дружство Н16 мировало и графу дотле говорило, да и онг карту узме, докг оваВ не попусти и — какому друзи говораху —- изг шале картати се стане. Брзо е полг сата протекло, одг шале дође до истине, одг мали новаца до силпа сребра и злата, графг Амадеб заборави се, страстБ га стара обузме, кб тому га пратила и несрећа кодг игре, изгуби све свое новце, лати се затимг своихг претенл, сатова и другихг дра-

гоцености, кое е при себи имао, уложи изгуби и ове, и позаКми садг хиладу талира, емст г угоћш свошмг честћу, да ће 1В до осамБ дана повратити, стави тада н та8 новацг на лажну карту и опетг — изгуби све и сва. ГраФг АмадеИ вратјо се у варошБ смућенг и жалостанг, што страсгг свого обуздати ше знао, што се е у томг обзиру вероломнимг показао, и кааић сврхг тога цепало му управо срдце. Но залудг му баху садг сви уздисаи, приближивао се већг и данг, гди е требало заамг одг хилнду талира опетг вратити, и ова га е брига тимг више тиштила, што самг при новцу 1ие 6 бш, а и свогг ше имао човека, кому бм се поверити могао. Своме отцу ше смео узрокг назначити, чега ради хилдду талира потребуе, да Ш потомг одг нћга заиште, ербо се е боати морао, да ће крозг то н-ћгову наклоностБ за увекг изгубити, хливарима пакг и другимг непоузданимг лгодима нехтеде се предати, што в изг искуства прошлихг година зпао, да они честБ и име своихг дужника слабо кадг штеде и у обште безобзирно снБима поступаго. Напоследку реши се свошб невести изпреповедаги, што му се догодило, и одг н^ћ помоћи заискати. Госпоица Е мил 1Д слушала е свогг заручника доста позорно, и кадг ш0 сва казаше, рекне му она хладнокрвно: а новаца иемамг. ГраФг АмадеИ 100 на то одговори: „Прелгобезна мол, помисли само, да мол честБ на коцки стои, ако а до сутра те новце не скунимг и дугг не изплатимг. Мм знамо, да мати новаца имаде, узми садг колико ми треба одг нћ, до неколико дана моћи ћемо све вратити, почемг л се надати могу, да ћу одг могг отца, како ми в онг то већг обрекао, доскора новаца добити." На ове речи казала му е невеста нЂгова* „опрости, н одг мое матере потаино ништа не узимамг. Помози садг себи како знашг, н ти више немамг шта казати." Ово неучаствованћ невесте немило е заручннка дирнуло, доста срдито го остави и кући своша се поврати, размишллвагоћи на иуту, шта да чини, и падне садг на те мисли, да сутра самг до свое будуће пунице оде, сву стварБ шВ искрено одкр1е и помоћи одг н4 замоли. Надагоћи се доброме узп&ху одг овогг поступка легне спавати. Сутра данг зарана пробуди га слуга и преда му вдно писмо, на коме подг краткимг насловомг сталше речБ: „хитно." „Ово е писмо," рекне слуга своме господину, „варошкШ листоноша мало пре донео, и мислимг да ће важно за васг бнти, те самБ васг зато пробудш." ГраФг отвори писмо и не мало се зачуди, кадг у нћму суму банкнота 1 опази, кол, пошто го е изброао, управо хиладу талира износила е. Очевидно писала в женска рука то писмо, но начинт. писана бно е посве изменћнг, и само писмо гласало е овако: „Господине графе! Вн ћете данасг хиладу талира требати, изволите 1И садг прШмити, а до неколико дана, кадг одг отца вашегг новце добЈвте, вратите Ш опетг, камо знате." Подписа Н16 бнло. „То 6 мон невеста писала," рекао бн граФг, „опа е у споразумленго сг матеромг ово учинила и мене