Подунавка Земун

221

крозг то спасила. Хвала шИ по хилнду пута." Затимг се граФг хитро обуче и напише писмо на свогг пр1атела, кому е имао иовце послати. Онб писмо сг новдима однесе на пошту, и тект> шго 6 то доврш10 био, изиђе предг нФ>га листоноша, коЛ му друго неко писмо изручи. Ово 6 писмо одт> н^говогг отца бвио, онт. га брзо отвори и одма му у руке прилична гомилица банкнота падне, прађена овимт. речима: „ДрагШ сине! Нри концу шестомћсечногт. рока, когт. самг, ти до венчана твогг опред1иЈо бвт, шал^ћмг ти шестг хилада талира, да нуждне трошкове намирити можешг, и надамг се у осталомг, да си речв твого обдржао и гадну картаиа страстБ одг себе одгошо. Буди ми здравг и срећанг, докг ти опетг пишемг." Ово 6 писмо граФа Амадед обрадовало, но и уедно образе румениломг му обасуло, пошто му е собствена н-ћгова свестг пребацивала, да е превећг непостоанг 6бјо и зато заслужш, да га добрии отацг строж'16 погледа. Онг се дакле у души заклшшше, да ће у будуће сваку карту као лк>ту гуго избегавати, и оде затимг до госпое Емил1е, да ши се поклоии и новце лепимг начикомг опетг поврати, ербо е то у глави своши држао, да му в невеста нЂгова са знаиЂмг матере готросг хиладу талира послала бБ1ла. МладБШ е графг весело у кућу госпое ЕмилЈе ступ*10, али скоро се разжалости, кадг му ова преповедати стане, да е мало пре нЂну читателкку Натал1го у — тавницу одправила изг узрока, што го е поробила. „Л самв," говораше госпон, „случаино данасг новце у момг орману прегледала и нашла, да ми хиладу талира недостае, тражећи потомг дал& по орману опазимг неку цедулицу, ево е, изволите го чигати, граФе —" ГраФг е ова читао : „Милостивна госпо! Н нуждно требамг хилнду талира, зато самћ се усудила, ове изг ормана, когг самБ отворена умотрила, безг питанл и допуштена Вашегг узети. До неколико дана добићете новце опетг натрагг. Ово мое ппсмо нека Вамг буде намћсто обвезателства. Опростите ми, ербо ме е само краина нужда натерала, да ово учишшг. Наталја М . . ." ГраФг е савг проблед'10, кадг е ова прочитао, госпоа пакг Емил^а рекла бм далћ: „ова безобразностб одг стране едне служавке заслужуе оштру кашгигу и н самБ зато Натал^го суду предала." „Жао ми е, веома жао," одговори млздбш граФг, „што се е то догодило, а сзмб преправанг сву П1тету попунити и молимг, да спроту девоику поштедите." Нри овимг речима извади граФг изг свое листнице хиллду талира, преда ш госпои ЕмилЈи, поклони се и оде. Ишао е граФг управо до тавнице, у кошН се Ната.п(1 налазила. Допуспому е тавничарг, да се снБОмг разговарати може. Кадг го е умотрш, забшстаго му се очи одг тихи' сузица' и онг бБ1 Јои н^жнимг гласомг рекао : „предобра моа НаталЈе, вв1 сте себе великои опасности изложили, да мого честБ спасите, и зато сзмб дошао, да вамг прво захвалимг на толикоИ лгобави, кого л заслужш нисамБ, а друго да се сг вами иосавЂтуемг о начину вашегг спасена." „Господине граФе," одговорила е Натал1Л, „а самБ се случа&но у оближнБои соби налазила, кадг

сте ви вашоИ невести молбу предложили, да вамћ хиладу талира набави, и затимг самв учинила, што вамг е познато, ербо самБ мислила, да ће вамг то драго 6 б 1 ти . Овимг моимг поступкомг пале су заграде, кое су међу нами крозг предсуде и разно станЂ обстолле, и садг вамг смемг већг казати, почемг ме строгШ судг одг васг за свагда одделити мора, да се радо за васг жертвуемг. Ова моа чувствованн нису одг гочерг, ие, господине граФе, одг првогг треиутка, кадг самБ васг видила и сг вами говорила, све до данасг нека ме е таина моћБ руководила и на то склонила, да све мое мисли вами посветимг. Иемате ми дакле захвалнимг бв1ти , н самБ едно мошб судбини следовала, сутра ће се авнми судг ради мене држати, па онда сг Богомг господине граФе." Ове е речи Натал1л милимг своимг гласомг изговорила, и граФг е осећао, да су оне прави изрази тихе искрене лгобави, кол трае, докг е живота у души. „Лгобезна Наталје," рекне садг граФг АмадеЛ, „вб 1 сте д:ћломг показали, да ме лгобите, допустите ми дакле, да вамг то исто и л покажемг. Испао судг како му драго, а васг изневерити нећу. Сг Богомг." Размишлао е младБШ графг самг собомг, како би одг Натал1в сваку опасностБ уклонш, и кадг затимг кући дође, преда му слуга мало писмо, кое е госпон Емил1а послала бБиа. Ово е писмо овако гласило : Господине граФе, мол ми е кћи текг данасг после Вашегг одлазка одг насг одкрила, каквогг е разговора синоћБ св Вами имала. Наша е свеза кроз то решена. Прстенг н друге дарове добивате натрагг, и захтевамг потомг, да и прстенг, когг одг мое кћери имате, што скор1б шИ повратите." „Ово ми е писмо башг добро дошло," рекао бм граФг, кои садг седне и на госпого Емилјго следећа одпише : „Милостивна госпо ! Сардржаи Вашегг писма случаиио се сг мојомг желБомг слаже. Шал^мг Вамг зато по Вашои заиовести прстенг и друге дарове натрагг н остаемг пунимг почитанЂмг Вашг покорНБ1И слуга ..." Ово писмо е граФг безг одлагана одправт и затимг до наизнатн !бгг адвоката у вароши отишао, да се сг нБиме поразговори и сав1зта одг нћга поиште. Оваи му е казао, да ће добро 6 б1ти , ако сутра у лвно судиште дође, врбо ће по своИ прилици као сведокг моћи оно све казати, што е у самоИ ствари, и да се потомг нада, да ће судг н -ћгово сведочанство саслушати и пресуду праведну изрећи. Лвно судиште буде отворено, многоброИна публика зауме клупе и столице, и Натал'ш стане предг судг. Сва го варошБ сажалнваше, почемг се знало, да е свагда честна, добра и одб безпорочногг владана бвиа. Госпои Емилјн преиоведаше затимг, шта намг 6 већг иознато. Натал1а е изтину нЂиихг речи потврдила; но запитана одг предс1 )Датела суда, да каже зашто е одг свое госное новце потаВно узела, шб НаталЈа на ово ни словке одговорнла. Кадг питан^ћ повторено буде, рекла бм Натал1Ц, да она нити може нити хоће казати, зашто е то учинила. ИредсћдателБ овимг одговоромг шв задоволанг 6бш и обрати се на госпого Емил'ио, питагоћи нго, да ли она зна, зашто е Натал1а н^нпхг се новаца дотакнула? Госпоа ЕмилЈа на ово е одговорила, да и