Подунавка Земун

222

оиа то казати иеиоже, ио да се у овоб вароши, а можда и у овоИ сали едаиг младћш господинг налази, ко0 бн у станго бмо, точанг одговорг дати, Госпон Е иил 1Н зато е ово казала, што е младогг граФа умо -г трила и намеру имала, да га предг светомт. — понизи, На и-ћне речи подви се мукло мрмлан-ћ по сали, крозг множтво слушатела протура се нек1и младвш човекг, сви га позорнимт. окомг гледаго и — графт. Амадев ступи предг судг, поклони се и замоли допуштен$, да говорити може. То му се дозволи, и онт. садт. каже, коИ е и шта е, затимг стане преповедати савт. догађаИ, како га већт. знамо и овако заклгочи : „Славно судиште и вв1 господо моа, заклеги лгоди, погледаите садг благимг окомђ иа ову лепу, поштену, нладу, изображену госпоицу, кол предЂ вами стои, она е моа невеста, и што е сгрешила, да мого честв спаси, то е учинила изђ чисте лгобави, коа како е целоме свету познато свои собственБ1И законикЂ имаде. Госпоа Емил'ш нћне е новце пршмила опетЂ, штете већЂ нема ? и кадЂ е тако, а вбј смилуите се на мого иевесту, смилуИте се ето на мене и недонустите, да в-ћрна вЂчна лгобавБ одђ горке судбине страда. Аколи пакЂ нађе судЂ за право, да мои невеста укорв, гоненЂ, муке, поругу и срамоту трпи, дакле каштигу, какву она лица подносе, коа су зле татбе и подобна преступленд починила — а вб ! ми онда дозволите, да ту каштигу на себе пршмимЂ, пошто салњ а единмИ, почетннкЂ б1>де, у КО1О0 се садв моа певеста налази. Ово самБ говор10, ербо ми лгобавБ налаже, да свету истину кажемЂ и што знамЂ, да оваи славпвШ судЂ правду лгоби.® Депоуа, младостБ и речитостБ граФа Амадеа, ко® овомђ приликомЂ мужку врлину и саину бодростБ духа лвно показаше, дирнула су судеВске особе и ине слушателЂ у срдце, и продсћдателБ 6б1 загшп. заклетимЂ члановима суда (присежницима, поротницима) овако говорш : „Господо мол, чули сте, како е д1>ло силна лгобавБ починила. До васЂ садЂ стои изрећи : да ли е НаталЈл М . . . крива илити невина. СтварБ по себи говори, и пошто е и нћнЂ заручпикЂ граФЂ Амадев . . . такођерЂ самБ себе обтуж1о, да е онђ едшшВ узрокЂ онога д1>ла, о коему вамЂ судити вала, то ће се ваша речБ и на н^ћга односити. НемамЂ вамЂ у овоме обзиру никаква прим^ћћаиа чинити, и потомђ 6дн0 вас г Б мод11мђ, да метнувши руку на срдце свакЈИ

по вашоЈЈ свести судпте и оно кажете, што е Богу драго а целоме свету мило.'? На ове речи предсћдателн дигну се поротници и оду у ближнго собицу, да се туде о пресуди П05сав1>туго. Ови 33 кои тренутакЂ опетЂ се поврате и, иошто 6 б 1 слушателћи едва дихали те великомЂ позорростћу изчекали, шта ћеду садЂ поротници изрећи, еднодушно и нснимђ гласомЂ ови говорнху : „невини су едно и друго!" „Незини, невини!" повикне за нбимд народЂ, настане шгћскан-ћ, радостно узкликаван-ћ, обколе затиммЂ слушателки Наталт и н Ђ ногђ заручника, честитагоћи 1имђ свесрдно. КадЂ се већЂ прва бура обштегЂ задоволБства понешто уталожи, прјими граФЂ Амадеи свого невесту у отворене наручае и рекне, да су га сви ћути могли : „страстБ картанл учини, да самБ невесту задобкш, но да ово благо себи задржимЂ, то се садЂ" — и ту дигне онђ три прста у вбшђ „ево предЂ свима заклин-ћмЂ, да ћу се одђ те страсти брижно чувати и за живота могђ никздђ — никадЂ више ни едне карте у руке узети! У правоме триумфу буде граФЂ АмедеВ са свошмђ невестомЂ кучи доведенЂ и сва се варошБ радоваше, шго се е стварБ тако сречно свршила. ОтацЂ графа, честитимЂ поступкомЂ свога сина ублаженЂ, снБИме се помири и, што му се лепа Натал1а веома допала, ускори свадбу. Младенци затимЂ красне дане проведоше и живе сздђ , окружени лепомЂ дечицомЂ, у непрекиднои лгобави на своимђ добрама близу Раине р1>ке. ГраФЂ е АмадеГ! рећБ свого обдржао, карта му у кућу недолази, и страстБ играна гоначкимЂ е дуХОмђ одавна већЂ поб^ћдш. Господ Е мил 1 Н одпутовала е после тогђ догађад опетЂ у БерлинЂ, гди н1>на кћи наскоро за едногЂ енглезкогЂ кавалера пође, но таи бракЂ 1ие срећанЂ 6 бш, и судЂ е до неколико година ту непр1лтну свезу разлучш. СупругЂ младе Емилје путуе сздђ по свету и троши новце, кое у обилго имаде, она пакЂ сђ матеромЂ жпви у дубоков самоћи и — кадкадЂ се сећа графа Амадеа, о коме е ћути могла, да га савременици хвале и почитаваго као човека, кои за прим ^рЂ доброгЂ домаћина служити може. Ова е приповедка у остатломЂ извађена изђ едне сбирке сличнихђ приноведкихЂ, и о истини н^ногђ садржал уверава се путникЂ, коИ пред1 >ле раимске у НемачкоИ посћти, почемЂ тамошнБИ жителви целБШ до» гађаи живостпо 10ШТЂ у памтенго држе.

Женитба пр (хулореска i У едноИ немачкоИ вароши живјо е некН? младићЂ, коИ се ВилхелмЂ зваше, лепвш га е полђ прЈатпимЂ окомђ гледао, ербо е бмо красанЂ, тананЂ, окретанЂ, разговоранЂ и умео е фино ласкати. РодителБИ, кои су девоике за удадбу имали, звали бБ1 га често у госте и онђ е потомђ о нбиовомђ трошку доста весело живити могао. Али е ВилхелмЂ о другоме мислио : н-ћму е требало новаца, да би помоћго овогђ чаровногЂ средства, кое грбаве ствари брзо исправла, своа приватна обстоателства у 6олби поредакЂ довео.

отнвг В0Л1». о некачкоме.) Срећиа звезда довела га е у кућу богатогЂ каппталисте, коега кћи потврдила е обште мнћн^ћ, да в ВилхелмЂ наилепшБЈМ и на&лгобезнБШ младићв у целоме граду. СтварБ се ше дуго отезала. Клара се одважила да поЈје за Вилхелма, а отацк ни у чемЂ се ш'в противш волби лгобезногЂ свогђ единчета. Т оштђ се иису бвии прстеновали, али су по вароши већЂ двно почеле женске шапутати о будућоћ свадби, што су примЂћавале, да ВилхелмЂ свак1и данЂ