Подунавка Земун

кућу богатогг капиталисте пос:ћшћава и предт. Клароиг дубоко се клакн. И трећа една особа никаДг се шб одђ ш>и разлучавала а то е бвиа верна другарица госпоице Кла^ ре, Августа, коа е такођерт. свакШ дант. Клару пос4шћавала. Треба овде пршгћтити, да е Августа бша прекрасна девоика, млого лепша одт. Кларе., о чему се и Вилхелмг на скоро ув1>рш. Нега е то едно мучило, зашто Н1е лепота Августе са новцима Кларе саеди-' н1>на, млого е о тоИ разлики мислт, и Августа била е доста оштроумна, да му е у души читала, шта мисли. Узаимно чувство одговорило му е ст. нћне стране^ но лгобећа се срдца погоде Се, да лгобавв затае, ербо Вилхелмт. ше никако мого богате невесте одрећи се, почемг е новаца требао, безг коихт. како се зна нема мира и покол ни у самоВ лгобави. Клара дуго време ше прим-ћћавала, шта се предЂ нбнимт. очима догађа, него е весело и безазлено преправлнла дарове за свадбу своме младоженБИ. бданпутт. кадг се речв поведе о свадби, отацг 1о0 е примМо ст. некомт. забуномт.; „зашто да хитимо, дете мое. Стварв ми се нешто не види, да е у свомт. реду. Може бвгти, да се н варамЂ — и тимб болЂ, али ћемо почеКати 10штт> за неко време. ћерка е отца зачуђено погледала, ербо га ше разуиевала, и зато оваи опетт. настави: „Велимг, стварБ ми се невиди, да е у свомг реду, и зато треба да се бол^ уверимо о честнимт. намерама младоженћ те да мотриио, шта ради. Старацт. е имао узрока тако говорити, ербо е приликомт. опазш, да Вилхелмт. и Августа нешто шараго и веома залгобл^но едно у друГо гледаго. Имао е старацт. искуства, и зато се ше чудити, што е оштро наз1о. На неделго даиа после тогг разговора међу отцемг и н+јгово И кћерки догодш се у кући велшаИ иередг. Зачула се силна бука и лупа, преко басамака летила су затимв два жива створена доле кг вратаиа, коа слуга по добивеиомт. налогу брзо отвори и — на коа онг речена створена посве улгодно изтура, да су иста на носђ пала и прилично крви изгубила. А хб, ова два створена бћ!ла су овимђ ненаданимг поступкомг тако ако уздрмана, да су пузећи — ако се сведоцима веровати може — своимђ кућама се вратили. Ко се небн сетш , да су ВилхелмЂ и Августа туде пострадал;1? Гледала ш Клара изђ потае, како су се лгобили и грлили, и ово го тако огорчало, да е одма грдну вику дигла и слуги заповедила, нека миле госте — избаци. НепрЈлтнвШ таи дога!)аи морао е Клару страшно дирнути, ербо читамо у дотичнои кроники, да се е она после тога на две неделћ, за убЛажити узмучену крвБ —- сђ некиМЂ младимЂ трговцемЂ венчала , коб е не само нћне новце но и нЈшо срдце тражјо. ВилхелиЂ и Августа подносили су ову немилу судбину доста трпелкнво, почемЂ 10 е лгобавБ т4шила. Али нема радости безг^новаца и зато су наши залгобл-ћни о томе мислилп, да себи новаца едномЂ већЂ набаве и затимЂ свадбу држе. Чинаше се, као да ће имђ се срећа насмеати и да ће новаца 6б1ти,

Августа е имала едну тетку, КО1О0 е кадкадг одлазпла. Та е маторка бвиа прилично при новцу, али се говорило, да е тврдица. Она е садЂ бБ1ла удовица и, ако н н!е имала деце, у наследницима ше бвио недостатка. Сва нћна родбина чакЂ до седмогЂ колена обилазила е око н1> у пр!нтнои надежди, да у н-ћнг тестаментЂ допадне. Августа е познавала слабу страну свое тетке — честолмбЂ. Надагоћи се, да ће тимг путемЂ нћну. наклоностБ добити, реишла се да 1011 представи Вилхелма као свогђ младожешо. Тетка е бвиа сасвиМЂ задоволБна са свошмђ сестричиномЂ и нћнвшг изборомЂ, и зато е ова се побринула, да гвожђе куе, докђ е јоштђ вруће. Оиа в тетку, кои чешће боловаше, сђ ВилхелмоМЂ марлкиво посћшћавала, те дворила го и сва чинила, кол болну особу обрадоваги могу. Тетка 6 б 1 ове знаке преданости ценити знала и зато едномЂ приликомг, кздђ е опасно боловала, овако говораше: „Децо, мени е сасвимђ зло и а нећу већг дуго живити. Желећи дакле благодарити вамг на вашои лгобави, то сзиб се решила, да сво мое иманћ вами оставимг, кадг ме Богг (?) кг себи позове." Августа е заплакала при тимг речма; Вилхелмг е такођерг (кроника намг каже : сг великомг мукомг) две сузицо натерао на свое суве очи и лице тако наместш, као да и самг одг претешке жалости умире. „Немобте плакати, иродужила е стара, то е боЖ19 вола, да н у г мрети морамг. Но будући а желимг, да ВБ1 мои наследници будете, а опетг млого рода имамЂ, то самБ се, за избавити васЂ одђ коекакви процеса после мое смрти , посавћтавала сђ некииЂ вештимЂ адвокатомЂ, кои ми е предложш начинг, коимђ бм вамЂ саВЂ иметакЂ набсигурше оставити могла. Та0 ии се начинЂ тако изванреданг види, да вамг га едва саобштити могу, но почемг вамг добро ми С лимђ , то ћу Га ипакЂ овде изложити/' Ту е стара душица учутала, а млади залгобл1>Ници гледаше го садЂ нитолгобиво и изчекаше, шта ће она далћ казати. „НачинЂ е по себи доста необичаНЂ, продужила е стара тетка, али е наиболБИ, што до цћли васг води. ЗнаМте дакле, да ме е адвокатг саветовао, да . . . се сг Вилхелмомг . . . венчамг на . . . самртноб постелБи . . Вилхелма е гроза обузела, кадг е ова слушао, а Августа иребледила е те мислила, да ће жива у землго упасти. „Ше ли то чуданг сав1>тг?" запитала е болестница, „али треба признати, да е мударг, врло мударг : ербо родг неможе после тражити наследство одг мога мужа, крозЂ два или гри дапа а ћу заспати вечитимЂ сномг, а вб1 ћете после свадбу чинити . . . Но л самБ већг ш;о ослабила, немогу више да говоримг , . О дђ немоћи бв1 садг болестница На лстуке плла и муклиМЂ гласомЂ ецала,- као да већг умире, Августа и ВилхелмЂ погледали су се испитагоћимг очима, и кадг е стара после толикогђ степлнл и чиСго самртноГЂ хркана заспала, шапуташе они дуго међу собомг и напоследку сложише се, да Вилхелмг мудроме сав1>ту адвоката попусти и са очевидно већг умирагоћомг теткомг што пре се веича.