Подунавка Земун

268

дал4: „Садг се башг налази кодг мвае еданг путуЈоћШ сапдл, кои иислшп. да еЕнглезг, и кои ми се врло вештг човекг види. Оат. ћв со на свакји случаб овд1> подуже бавити, ерг му е жена бодестна; то кажи твомб господину.* СлужителБ оде, а крчжарт> се окрене свошП Марти говорећи: „желт би да нашг гостг, кои ми се особнто допада, узме у посао предс:ћдателћве сатове, ерт. ту бм лепи пара окачјо, а тога би се онг радо примш, ерг, гледећи му пртлагг, шв чини ми се богатг. Председагел!. хоће, као шго ми 1оваиг некШ данг каза, доста, и до 40 сатова да му ходаш и окромг тога шштб доста 1Ш1 оправити, кои су покварени. Као годг што се, Боже ми опрости што ћу рећи, нћгова добра жена сг луткомг, исто се тако онг око сатова луди." Рано сутраданг одазватг е Мирко кући предсћдател^вои. Чнмг е корачш у собу, впдш е предметг, кои е кодг ићга, као вештогг занатл1е, велике важности. Нашо е тамо збирг тежихг сатова одг вабкадашнБихг маистора грађени; опи су принадлежали кг наНизбраншма и нанболћима, кои су се у збировима те врсте налазили. У другоН до те соби, крозг кок) га проведоше, видш е такођерг подпунг збирг чпажни сатова, одг наНстарш времена одкако су постали, до навзнатнш вештака изг 17. столЂпл. У трећои и четвртои собн ввсило е и бвио сатова нов!егг времена, и, нослу томг вештг човекг лако е мого познати, да ни циглмн међу нвима н'к-. 6 бш изб обичне д1>лаоиице, него да су изг ирви наГшешпи руку изишли. „Како е то чудновато," помисли Мирко, „да се л овдћ у ономг истомг збиру сатова налазичг, о коемг ми е покоШшВ мои шуракг 1оца ирнчао, неказугоћи имо онога чШ е, да е онда, кадг е имаоцг н-Ј>говг некудг 6 бш огишао, помоћу едногг старогг домоуправитела видјо га, хоштг онда као дете пожелш да сатџЈбскШ запатг изучи, кога е иосле са изредномг срећомг н вештиномг радш. Друженћмг сг нБиме и поучеи4мг н^ћговимг, и н сзмб се у овомг послу, кога самг. одпре само коекако радш, извештш, и тако садг стоимг на ономг мћсту, кое ми е, могу рећи првБШ темелБ момг пређашнЂмг добромг сташо и МО1О0 готовости, поставило, коимг ћу, ако ме Богг своимг благословомг обдари, себи и своима и у напредакг кору хл^ба заслуживатн. „Ни пошто несмемг нре куцати у врата и пустити васг унутра у собу," рече служителБ, кои е сг Миркомг крозг оне собепрошао, сасвимг тихимг гласомг, „докг неизбје полакг осамг, ерг моИ егосподинг у томг чудноватг; у н1>га све иде точно на минуте."| Опред &леио време ириспе, служителБ куцие у врата, чу се изнутра „слободно." ПредсћдателБ, високг, сувонлвг човекг, намргођенг, мутногг лика, мерш е одг пете до главе странца, коме е поздравг сг мало текг помакнутомг капомг вратш. „В б 1 сте као нјто чуемг Енглезг а говорите немачки?" заив1та наВпослЂ. „Н самБ, л одговори Мирко, „управо Немацг рођениК, него самБ доста година 6 бш са енглезима, па ми е нБинг езикг домаћШ н мое ФамилЈв постао." — „ Вб 1 сте сатџ1.ч, и разумете се у пословима разнимг, а ие само наши обични Фабрични са-

това? к — „Н самБ," тако одговори Мирко, „дванаестБ година у едиомг м ^ћсту живјо, гд1ј су се послови свпо парода искупллли. Не само европски , него и хииезки сатови и послови изг другихг рћдкихг /3'ћлаоница долазили су ми уруке, и нисамв себп труда штедш, какво знатио или чудногг сасгава дћло кадг видимг, да кодг маВстора различни земала школу учимг, ночемг самБ снравв и уредбе нбини послова до краичка све разгледао, и томг приликомг често самБ онде што ново примјо, гди се ни иадао нисамБ." — „Па и изг хинезке дћлаонице видилп сте сатова?" желвно га запита предсћдателБ. „Такавг еданг да мн е само добити, а бв! га добро нлатш." — „Особитимг некимг случаемг доб1о самг а еданг такавг, кога самБ збогг тогг што е редакг и сасвимг точапг одг некогг енглезкогг капетана за друпи у разм^ћну узео. Онг истина само кодг прави познавача, као што сте ввг, може свого вредностБ имати; а другомг , кои се на наше сатове навико, тежко 6 б 1 се мого допасти." — „0, молимг васг," повиче иредс1здателБ радостиомг желвомг, „донесите ми оваП часг таИ хинезкЈВ сатг, да га видимг. Али одмахг само донесите га. За десетг минута можете у крчму отићи и опетг овдћ бмти." Мирко одхити. Извади сатг изг свогг ковчежца; навје га, и донесе у п^говиИ одг слонове костн украшеноВ кутш. ПредсћдателБ нестрп ^ћлБивг да га дочека изишо е 6 бш предг н4га у предшо собу. ЖелБно счепа ту изг далвне землћ справу одг и1>ногг имаоца, огвори е и разгледи веселимг лицемг. „Пошто вамг е оваИсатг?" тако заиита Мирка. — „СвакШ неможе 6 бјтн нћговг купацг," одговори Мирко. „Вб1 се у томб разуиете, иа знате и шта вреди. Л се осланлмг иа васг да вм процените нгга вреди, н јоштг напредг обричемг, да ћу бити задоволлнг сг онимг што ми за нћга дате." ПредсћдателБ мане на страица главомг, а оваб оде за нбимб у соб} г . Пошто в овдћ страстнБп! изкупллло стварв 10штг еданпутг и снола и изнутра промотрш, па е онда у збирг свое те врсте лгобопитлБИвости намеспо, узие нодоста дуката изг свое кассе, и Мирку сатг, кога е онг за нек1И сасвимг мале вредности у размену добш, не башг сасвимг разкошно, но ипакг по вредности богато исплати, како га другШ, у трговини то0 вештг човекг, небБ1 мого платити. „6 ли вамг то доста?" запита предс ^дателБ. „Доста е," одговори онаИ, па узе новце. „Н би жел1о сг вама 10штг у пекји посао ступити," рече предсћдателБ таине пунимг гласомг, као да ће какву мучно одгонетагоћу се загонетку загоненути. „Видите оваИ сатг, кадг е онг н гдћ е начшгћнг ?" .„Н држимг да е онг старвШ енглезкпЈ посао, каквн су око конца седамиаестогг и у почетку осамнаестогг стол-ћиа нарочито за морепловце грађени." ПредсћдателБ махан!>мг главе и смешенЂмг покаже се да е радостанг. „ Вб 1 сте савршено погодили; видите овде изнутра стои: Лондонг 1696. и подписг художника. Но п ћу вамг шштг нешто о овомг сату казати, што никакавг зналацг на овомг свету небв! мого погодиги. ИстбШ оваи сагг дуго е време бмо у великогг Невтона Исака. Зато е онг мени неисплаћене вредности, на сами можете знати како ми е,