Подунавка Земун

269

вдт, како в прв некоЈико годииа нааданпутг стао,по сеоЛ приЈНЦП кривицомг едногг нначе хвал 'ћногг сатџ1в изћ града , кога самБ неколико редш овамо о момђ трошку добавлло, те ми е сатове поправлао и дотеривао. Невештг таб човекг пие више у мого кућу завирт, Но и други су занату свомт. вешти лгоди, имено младЂ пекш ГснФезацв, кои ми е као врло способанг препоручеаг, па онда некШ Штрасбургацг, кои се у Иарпзу изобразш, и*кои е изб Фрапкфурта до иене упућенг, бадава су вештину свого на нћму огледалп. 1ошгг некимБ простимБ сатцЈдиа, кои су овудг пролазили, нисамћ такове ствари ни показивати хтео, него су ми само Маггћ вредности послове свршивали; ВБ1 сге више од-б године дапа пре прввШ, коме сатг оваИ видити даемг, ерг особито поверенћ спроћу ваше проницателности и способности имамг." Мирко отвори сатБ и рече стварв добро позиаватоћи: „нашо самБ мислимђ гди е покварепЂ, и уздамЂ се да ћу за едапЂ сатЂ показати, и да га неморамЂ саевимЂ разклапати, да ние башЂ тако тешко изредио и дуготрагоће израђене точкиће опетЂ дотерати да постоано иду. Доста редШ мисли се да су стари послови ове врсте прост1е склопл1>ни одђ новш. Али то исто тако стои као и са упутрашнБимЂ склономђ дјшомђ оживлЂни створепа. Колико хилида мишића има само една гусеница, а какве се мицана справе виде у малогЂ гћла едпе морске пјавице; како е простЂ иапротивЂ унутрашнБЈИ склопђ т-ћла едне птице, едиогђ сисара, а окромЂ свјго човечЈегг. Стар^и маИстори художествени сатова често су свое послове саставлалп изђ ситни готоно невидлБиви и трудно броећи се саставака , кои ни за десету частБ длачје деблвине немогу се померити, а да справа не застане. Мм нова0Л1е учинили смо нама носао да е лакшШ и прост!и, па правимо сђ ма ^гћ художественимЂ преправама онаке исте, ако и, изузимагоћи паше времемерце (Сћгопоше1ег), не башк увекЂ тако поуздане, као стари. Зато се мора и опростиги сатџш, кои е у новшмђ дћлаоницама изображенЂ, ако онђ на таковомђ старомЂ послу што као несуштествугоће несмотри, и сасвимЂ неприм^ћти шга управо садМсшго справе принадлежи. Видите овде овав голимђ очима едва видлбивбШ винтђ (шараФЂ). Л велимЂ оваи нје добро нав1енЂ, а овде е шштђ едпа, тако !)е незнатно помалагоћа се частв колеса, кое значен^ћ вашЂ сатџја ше добро познао. Око овога двога н ћу садЂ радити, па уздам -б се да ће добро испасти." ВешгакЂ оваи ше се ни преварјо; запосатадотерао е онђ сатЂ да иде. Намргођено, строго лицо пред 'ћдатела преобрази се у умилато смешенћ; плћскао е художника по рамену говорећи: „Вм сте моВ човекЂ. КадЂ вам г б е то за рукомЂ добро испало, и одђ васЂ и више што очекуемЂ; иадамЂ се да ћете вм шштЂ неке послове, кое л као мртве оплакуемЂ, опетЂ оживити. Молимђ останиге еданЂ. или ако нужно буде и два и три месеца овде. Нећете се кадти шго ћете се овде задржати. У пословима те врсто немамЂ обичад комрачити." — Мирко изђ лако понатни основа, пристане радо. ПредсћдателБ е хтео јоштђ еданЂ дукатЂ за ггћговЂ благопоспћшанЂ трудЂ око старогЂ, енглезкогЂ сата у руке тутнути му; онђ то ни пошто ше хтео узети, ерЂ за такв мале и да-

ке послове ше потребна плата, и предс4дателБ одпусти га учтиво и са сиоллшнимђ почитанћмЂ, кое шв имао обичаЛ другомЂ коме указивати. „УздамЂ се, 14 рече му на полазку, „да ћете данасЂ посл-ћ подне у два сата, кадЂ ћу и д доколанЂ 6 б 1 ти , опетЂ овамо доћи, и све ваше справе донети." Мирко сђ радостнимЂ срца куцан^мЂ похити сво108 1ованки, кого сђ наиманБимЂ дететомЂ саму нађе. Иокаже шИ дукате, кое е за сатЂ добш; „видишЂ, и тако рече, „како насЂ е обдар1о онаи, о коме се у 146. псалму вели, да онђ храни пришелце и сиромахе. и „А одкудЂ," запита 1ованка, „дође намЂ та помоћБ у неволБИ ?" —• „МожешЂ се сетити валБда да самБ н шштђ лане одђ некогЂ морскогЂ капетана еданЂ чудноватанЂ, алЂ врло вешто израђенЂ хинезкш сатЂ, за моа у размену узео. Н самБ то онда учишо више за лгобавБ ономе каиетану, него што ми се таћ чудноватанЂ сатЂ башЂ 6бш допао, коме бм а , као што самБ узЂ путЂ вид10, залуду купца тражш. ТакавЂ се пак г б нашо, и то у овданигћмЂ предсћдателго, кои ми га е не по н-ћговои унутрашнБО^ вредности, него по н-ћговоИ редкости и што е маисторски начип-ћнЂ, исто опако богато платш, као што се у Енглезкои такове редкости за збирове плаћаго." 1ованка се насмее и махне весело главомЂ. „ Богђ в некадЂ гаврановима запов -ћдш да они гладноме у потоку Криту храну носе; онаИ пакЂ кои се смиловао ту помоћБ учинити намЂ , горе е урадш самномЂ н сђ моима него гавранЂ. „Да, Богђ све може учин и т ИоштенБН1 ПетарЂ ИконићЂ уђе кђ НБима. »Но,* тако запита свогђ госта, „како сте задоволБни сђ нашимђ на крагко насађенимЂ предсћдател^ћмЂ ?" — »Сасвимђ добро," одговори Мирко. „ДобарЂ самБ пазарЂ сђ нБиме учишо ; онђ се особито пр1ателБски саиномЂ разговарао; па, како е лекарЂ моши жени мирЂ нрепоручш, и воздухЂ ЈоГј овде добро пр1а,наумЈо самБ испунитн желго предсћдател-ћву и неколико седмпца овде задржати се да му оправимЂ све сатове." — „Да тако е то," рече старБ1и крчмарЂ, „као годђ што су Израилћани око златногЂ телета, исто тако предсћдателБ око киквогђ старогЂ сата играо бм, само кидђ му се оваВ лопадне. И кадЂ 6 б 1 на една врата пророкЂ НатанЂ кђ нћму ушо, а на друга какавЂ садиа, кои е у свомђ послу вештЂ, онога бн онђ напол -ћ изтурао, а сђ овимђ бм се ситђ наразговарао. НГта ће му већЂ толики сатови! Дал' н^му падне кадгодЂ и то на умЂ кадЂ види да сказалБка обиђе, да ће се и нЈјговђ животђ онако свршити, и да ће и 1гћга нестати као и оногђ богатогЂ човека, кои се сђ потребама на много година унапредг бмо спремш. По шћму мого бм сунчаникЂ ахавовг место напредЂ , назадЂ обртати се, опђ се опетЂ зато небм Бога и 1гћговогЂ страшногЂ суда сет10. За сатове прегршку новаца дае; за нбино на0слаб1е куцан^ћ врло добре уши има; а куцкаић сирота и удовица одђ коихђ е иманћ преграб10, полбскихђ радина, коихђ е наднице закинуо, невини и угн^ћтени коихђ е права лишш, неможе да чуе. бдно ћу само да кажемЂ, што спада у пов 4 стб о оноИ тамо кући, за кого ме гоче питасте, па нисамБ мого одђ посла све исказати вамЂ. Видите, у то0 е кући живјо по&