Подунавка Земун

— Господине секретару, рекне оит> тоиомђ уедно и почитателнимЂ и веселимг: — л самБ дош'о да Баст> замолимг за услугу, за кого ћу вамт> до века благодарити. — Ст. драге волћ госиодине советниче, ако само узмогу. — Л пламтимТ) желвомЂ да будемг иредставлЉнг 1Н')Нои Св -ћтлости Маркгра .Фици ЦеФтскои ... Но а немамЂ честв бити ни иознатг; зато васг молимг да ме Ш)Ои представите. У то време онг се грацтзно поклоии прекраснои ИаркграФици. — Госнодине советииче, наручбина, кого сте ми учинили 1п« тако тежка; МаркграФица већг зна ваше иие; сл^дователно . . . — СлЈјдователно представл^ић е свршеио, пресече МаркграФица речв секретару. — Остае, дода Фрпдрихг: — дознати да ли е оно благонаклонио пршмлЈшо . . . — Чини ми се, да се вм у томг сумните? — Л тако силно желимг, да немогу нестрашити се противногг . . . — Скромиоств е врло прилична младимг лгодма ...

Но призиаемг, л ни иађмашћ иисамв водозревала, да сте вм способпи бв1ти скромни. — И? . . А зашто? — Зато, зашто . . . кажу; вв1 сте врло дрзновени. — Може бвтти . . . Мене плашп само едно . . . — А шта ли е то? — Гн1)Вг ирекрасне даие! -— А, то значи нешто! . . кадг му драго може се пробати та& рецептг . . . Газговорг се продужавао сг тимг тоиомг и иостане врло одушевл-Јшг. Каруце иђаху у 'одг, а Фридрихг едномг рукомг држаше узду, а другомг се одупираше иа вратанца каруца, нагингоћи се иепрестаио упутра кг прекраснои графици. Наипосле, растану се. Маркграфица оде у дворг, а Фридрихг за каруцама Гозенхаима кући овога. — Но, вм сте врло лепг кониникг, рекне м у граФг: — чини ми се ше бмла шала ... Л самв гледао иа васг издалека, младићг богме, правмб младићг! . . . — Бм се смеете на мои рачунг, Господинг граФе; то ше лепо. — Напротивг, н васг хвалимг, друже иоК. И-

А м а и ј ј е, (Продужен!) )

Брои 35. У Земуну 10. Новембра 1856. Година I Оваи листђ излази сваке Субботе -а .цеиа му е на гсд -шу 4 Форипта, на полт> године 2 Форинта ср. безт> поштарине; поштанска такса ибноеи па 6 месецш Зо кр. ср. Пренумерирати се може у Аустрш кодђ сваке поште или дознати наши скупителн или упр.аво кодт» издавателл у плаћеиммЂ писмама, а у Киежевини СрбЈе у главнои кнбижај )и Белимира Валожића у Београду. За огласе нлаћа се за. јзсдђ 3 кр. ер.