Подунавка Земун

280 Р/ШИЧНОСТИ

М Б С Т II ЈЕ В Ђ С Т II. Земунт.. Зима е ту. Киша се прстворнла у снегт., вода уледг, и ладни ветрошг даго намт, ниоро непрГатно дувап г ћ чути, нудећи насг по собама се находити. Зима се ове године весма рано пона )ала, на ве,тикз т незгоду сиротин4, кол 3' дрвима оскуд'ћва. — ЈЈутугопп оии дана изт> Митровпце преко Руме у Земупг могли смо на вмше м^ста разумети, да по Срему раана скоро у полакг јоштг . 1пе ни поселна, а то збогг велике суше, кол е целе есенп вдадала. Но уздамо се у Бога, да ће шшп. кои ДапЂ безг мраза бити, и допустити зем.тћд-ћлцу задоцнћио Се,тн4 пзвршити. — Као што смо навели прошли сио пре ием"и дант. крозгРуму; у томе .мћсту билше онда Само едант. разговорт., коВ се тицало осамг злочинаца, кои ћеду до кон дант. обешенп бнти. На тав конацт, дошла е една компаијл регулаша и една граничарска на екзекуцно; у едно и судеиска господа кзг Новогг Сада, да држе прекШ судг надг тимг несрећшццша, Као 1Нто смо чути могли, тјп су злочинци саие убГице н друмске арамЈе. — ГЈо долишмг пред-ћлнма су се злочинства у последић доба страховито умножила, што е томе узрокг ? Као одговорг на то питан4 наводимо само речи славнога државника ШтаИна: „добре школе узрокуго праздне затворв". Тскг што се зима са своимг неволлма поавила, почели су се већг и они дружевни састанцп поавлвивати, кои човеку то иезгодно време ако не заборавити, то барг олакшати мо^у. По пвнимг местима види се садг више посћтите.м, и у лрпватнимг крз'говима увеселнвам се. И ко.тпко више на сокаку б.урл влада, толико сла|е чини намг се при врућои нећи бивати. — Као почегакг овогг зимскогг ■ весела можемо гочерашнкја балг, кои су неки млади трговца о свомг трошку кодг црногг орла отм-ђнјекг ововарошкоиг свегу да.ш напОменути. Балг тав шв се само одликовао сг хвале достоинимг урећен%мг у смотренго декорацГе, освстлена и т. д., но

и избранимг дружтвомг, кое се дуго после полноћи текг разишло. (Французи и Енглези). Пре некогг времена налазили су се еданг Французкш списателк и еданг отмћнг Енглезг, кои су међу собомг у добромг отношенпо живнли, у Нетрограду. бданпутљ наведе 1и разговорг на то, да о преимућствама земдака свои говоре, и Французг потврђиваше, да су Французи памепни и оштроумши одг Енглеза. Еиглезг кити е томе противоречш управо, нити е то припознати хтео. Французг е имао дневникг своВ, у кои е онг све оно, шта е кога дана видш или чуо, увод1о. Сутра данг, после тога разговора до!)е еданг отм4нг Руссг кг Французу и рекне му: „В б 1 водите дневникг о томе, шга чуете и видите; а то правителство паше иегледи радо. Н вамг саветуемг, бацнте вц одма таи вашг дневникг у ватру, иначе. се великимг непрјатностпма излажете; да, ви можете лако сасвимг потаино и у Сибир1го однешени бмти." Французг сг места баци папнре свое иа ватру, коа Ш за насвагда прождере. Предг вече посћти га н4говг прјателв Енглезг, коме онг одма преповеди, шта му ее догодило, и призна, да га ако мучи тав стра, да недоброволвниа пз г тг у Сибпрјго пред^.зети неузмора. Енглезг одговори ладнокрвно: „Ето садг самми врло нсно видитп можете разлику између Енглсза и Фрашуза. Да се е то Енглезу коме догодило, онг бм напцре рдзмисл10, да ли то угрожаван-ћ има места нли исма; на свакш начинг не бм о»г дневникг свои сг места на ватру бацш ... И самв послао тога господина Русса кг вама, да се осведрчимг, како ћете се у томг случам в.тадати и да вамг непреоборимо доказателств.о о разлики између наша два народа дадемг . . . Мов дневнлкг ше спалЉнг, и садржи данасг извћсгје о овоме догаЈјаго." Одгонетка: „Бооградч.''.

Сролиц'!и!0, да имаде и З ато умолавамо сваногх, да мотри ШшЖжш Фалички сокова. -СЗг* иа описх Флашица. €ТIВ Р1СКIП~БНЈћНћ1 П С1К! 31 ОНЕ КОИ ПАТЕ 0Д1» ЛРС1М. ОоаИ се сокг досада по увераванго иаигласовитЈи л г ћкара у Бечу и Градцу за чудо добарг показао, а имено противг кааш, грнно, кшввио, вром}клоп» гласа, вратоболи п грЈДоболт. Многи, кои су узели тав сокг, доказуго, да немогу да буду безг н-ћга и да само нћму имаго благодарити, што лмг е олакшана бола и што могу мирно сповати; збогг благотвориогг д*ћиства оваи се сокг напболЉ препоручуе као иалов деци, тако и иавстарлимг лицама; вкусг му е врло прјатанг. Стакленцета су степрискогг билБногг сока бела, горе дугулнста и са калаинимг капцииа, на коима као и на етакленцету пише: „Апатека кодг елена у Градцу" и „I Р А", добро су затворена, и на нвима су надписи заедно са нодписомг оиога, кои производи таи сокг. Цћна е едногг стакленцета 50 кр. ср.; ман'ћ одг два стакленцета немогЈ' се слати. Што се завда и ношлго 1 или 4 стаклета, то се рачуна на 20 кр. ср. Тап сокг производи I. Пурглаитнерг, апатекарг кодг „елена" у Градцу, а добити се може у Земуну у апатеки кодг „златногг орла" Карла Трешчпка. Одговорнми цздавателБ: I. К. Сопронг. Печатано кнћнгопечатнБомг I. К. Сопрона.