Подунавка Земун

279

нуждпи; а и недамт. н никадг, да ми се са уморенимт. очима и уздрктаномг рукомт. посао опаи ради, кои бћ! ми ненакнађену штету нанео, кадг 6б1 се поквар^о. ПравомБ маИстору наплатимг л и оне сате у кое се одмара, као и оне у кое е рад1о. Сутра у осамЂ сат!и молимт. да вапп. посо наставите." Сг тимт. се предсћдателБ, паки необично пр!атнимг начиномђ оирости сђ човекомг, кои е за тако кратко време цело н^гово поверенћ и, колико се може, такође нћгову наклоностБ придобш. И л^ћкарт. е управо онда ст> обое деце у собу дошо кт. 1ованки, кадт. се Мирко милои своши болестници вратш. Овои се данасв целми данг, особито после подне, тако бв!ло разгалило, да се помоћу добре бабе Марте могла обући и на столицу сести. „Неће ли то врло рано бмти? упБ1та брижлвивмВ супругг. „Уздам -б се 1не," рече лћкарт. окренувши се Марти, молећи е да децу шшгб мало у градини заварава. „П самБ се," рече онг, пошто е Марта отишла ст. децом-Б, „на наипр1атн1и начинг ст. вашомг дсцојгб забавлао, а имено сб малимг 1оцомђ, кои е оразум!о, и одђ кога самБ више дознао него што вм мислите. Како е то да ваша деца, имено мала Павл*1И, енглезки говори, а родителБи су имг,као што морамг мислити, Немци?" — Мирко гледећида се изкобелл из г б запаре у којои се нашо, истини приЈвдчеће рече: „Дуго време живећи сг Енглезима наивише смо енглезки између себе говорили, а сирота мала Навл'ш морала е, догодт. 10и е мати тежко болонада, неги едие почнтана достоћне, поштене Еиглезкинћ оставл'ћна 6 б)ти , коа е и узпутг до скора сг нама бмла; зато су почела деца истомт. овде немачки говорити учити." — „А зарБ е," упита л1м:арт. дал"ћ, „тамо мила маика и супруга езикг свое постоибине и свое младоети тако заборавила, да и са вернимб прЈателћмБ (гћногб отца странимг езикомт. мора говорити? Мислите вбј , л тако придода онт. болестнпцп у шалБивомЂ смешенго окренувши се нбои , „да о,ко староп. л'ћкара 1пе доста оштро, да по лику истина садБ бледо изгледашћу 1овапку, удату Марковић 'б, лгобезпу, смерну ћерку Правдићеву позпату може? ОдмахБ прво вече како самв васт. видш, шштг више пакБ одт. гоче изготра омишлао самБ л то што ми се детинБимБ поверителнимт. прпчанћмг вашегг малоп. обистинило. Мени се можеге слободно показати: уиемг н туђе таипе и као л^ћкарг и као христлнинђ тако верно као и духовникЂ сачувати, а знамЂ н узрокЂ изђ когб хоћете иепозпати овде да останете, и савршепо га одобравамЂ. Л самБ додуше као што се и сами можете опоменути, само едну годину дана сб вашимЂ покоинимђ родителБима овде у месту бмо; алн саиБ Ш усрдно лгобјо као наИрођеше нрјателћ. Позната мн е сва неправда кол е вашемг отцу учиићна; и колико узмогу гштрудићу се да нешто на бол1> обрнемЂ, што су други бмли на зло окренули." 1ованки 6 врло мпло бмло: старнВ пр1'нтелБ н^ногђ отца цело е поверенћ н-ћно придобш. „То е ако она рече, „наиболвш благосло†кога добри родителБИ децн своши оставити могу, да нб^овђ споменг, повере1гћ и лгобавБ, такове пр^ател^ћ стече, какавг сте намг постали вм, као што чувствуемг. Л самБ овде дошла не што друго да гражимг, него да ми се мало поврати здравл^ћ, кое по савету бистроумногг лекара у Америки, одг воздуха мое постоибине очекивати могу. Мб1 смо сг почетка мислили да се у пред^ћлу око Маине или Раине могг леченл ради бавимо; но, кадг самБ већг тако близу дошла до мое постоибине, нисамк се могла уздржати, да не видимђ мило и незаборавлћно место могђ рођегш, ако и морамЂ уздисати на неправде кое су учин^не; и моВ сладши, веримн мужЂ желви е М010И попустт." „То што е васЂ вукло да овамо дођете," рече л -ћкарЂ, „н!е бмло по наредби лгодскои и по човечи100 наклоности само, невиђена рука самогк Бога довела е васг и ваше овамо, на добро више него едне човеч1е душе. Послушаите само да вамг л кажемг шта е одг неколико часова мо? срце тако радостнимг надеждама побудило. У еташо мое б^ћдне умомг болестнице данасг, после тричасногг посћштешд ваше деце, настуиила е измена, код ми не удал1шомг, него скоромг оздравл-ћто нЂне болне памети надати се дае. Кадг су се деца испредг н4ни оч1го уклонила, у необичномг миру рече служкинби : „Љкарг е поштенг човекг, онђ ће нии опетг овамо допсстч." Оде сг доксата и изг градиие непитагоћи за лутку, поздрави се сђ муженЂ, кадг се ован сг нБОмг срео, нелготећи се пи мало на п 'ћга, као што е обично у свомђ иеповолБномЂ сташо чинила; руковала се сг нкиме, на миру е ручала у соби, и кадг самБ л отишао да е ноходимг, познаде ме; рекла ми е неколико речш, кое су сасвимг намегне чиниле се, но опетг су са заносомЂ и лудован -ћмЂ бвие измешане. Као што самБ у пролазку садЂ одђ пћпе служкинћ едне чуо, истомђ после едног б сата како самк е вид10, нотражила е лутку и као обичпо почела се сђ овомђ спграти." „У д1>лу, држимЂ да ће се н "ћнЂ болнмИ умЂ по момђ човеч1емЂ разсуђешо иесравнпмо лакше излечити, него умЂ нћногЂ човека, кога е будалаштина , а та е страстна нћгова лгобавв кђ сатовима, са окренутимЂ и скамен^ћнимЂ срцемЂ свезана, коа се само божшмЂ чудомЂ може уништити. Но опетЂ*. Богг с в е м о ж е у ч и н и т и, и доста се пута видило мени, кои тогг човека точте позпаемг, готово болЂ него га ико другш зна, као да ше сасвимЂ неприступаиЂ кђ побуђенго милости онога, кои не жели смрти грешннка, него да се овав поправн и живи." (Продужен-ћ сл-ћдув.)