Подунавка Земун

278

погледа и зверана, сва се бнла примирила, као што самв виђао у младо н-ћно време докђ е здрава бвтла, и оида кадт> е као смерно дете у цркву ншла. „Хоћешг се и тв!, мамо, сг твојомб децомг Богу молити?" рече мала Иавлјл, главу на болестницу наслоинвши, умиллвагоћп се. Дете е за тимђ говорнло на енглезки молитву, кошмг се амачно ст. родителБи свои Богу молило, кое су речи и менп сузу па очи натерале. Госпоа се реко бм сва у ухо саздала; сваку е речБ за дететомг. у пола на гласг говорнла. „Видшпђ Мило," рече она служкинГ )п, „анђелци ме уче Богу молити се, садг. ми е мило, п д ћу ст. нвима наскоро постати агфео." /Као ме е готово бБ1ло,што се то моЈомБ крпвпцогБ морало прекинути. Напредт. хоштт. казао са .иБ слугп да донесе чанакт. грож1)а и воћа, и прЈжи предг децу, кое онт. сздђ бангБ учиии. МалБШ 1оца одмахт. се маипо за грожђе а Павл1л е изела неколико дгода. Госпа е то забленуто гледала. „Шта,« тако рече, „зарг и анђели могу ести?" — „Иа зашто ие?" тако е опетг сама себе ПБ1тала, „н СпасителБ е нашг, о коемБ су ми иекадг прииоведали, кадЂ е воскресао ео рибе и меда." Занесе се мало у дубоке неке мисли, па се онда опетЂ поче сђ дсцомђ сиграти, а и 1оца ши се томђ приликомЂ умилавао; окити децу сђ веици, па кадЂ а изнђохЂ и децу са собомЂ поведохЂ, рече ми она ио имену , кое одђ како е зла достала ше чинила, него ме е свагда именомЂ н^ногђ давно умрлогЂ двороуиравитела звала, и замоли ме да ши анђеле одмахЂ опетЂ доведемЂ, И данасЂ е гледала са доксата за децомЂ изражаемЂ унутрашнЈз н'Ј>жности, алЂ се далеко мирша показала иего што самБ а мисл10. Мало лосле отићи ћу шМ, и надамЂ се да ћу радостнш одђ 1гћ отићи него што самБ долко полазш," ДћкарЂ пође да иде, а малкш 1оца рече му; „хоћемо ли се а и сеа данасЂ сђ то 6 омђ возати, као што сп казао?" „Да како," рече л^карЂ, „малвш мои другару, и н самБ готово заборавјо, родител1> ваше замолити да вамЂ допусте. После подне п ћу доћи овде сђ мои коли, па ако драгимЂ вашимЂ родителвима н!в што противно сђ 1оцомђ и Њшлшмђ на дено — лепо место чакЂ таио преко пола возаћу се.'ГодителБи то одобре а л^карЂ, желећи да се опетЂ одмахг виде, оде, Мирко као што е дао речБ, нађе се хоштђ пре два сата после подне у преднБои соби предсћдателЂвои. КадЂ е избнло два пусте га у др>гу сђ многимђ прозорима добро оснетл'1н1у собу, у коши па дугачкомЂ едномБ асталу чита†редЂ художественп сатова изђ разни земала и времена бктла е , одђ коихђ су многи, што ш имаоцЂ н1е мого свакомЂ сатџји ни дати у руке, у нечемЂ сасвимЂ 6 бтли поквареии, а у нечемЂ поправке само нуждне су бБ1ле. „Ево вамЂ," рече нредсћдателБ, „да видите ствари, какве нисте се надали видити у селу оваковомЂ као што е наше. Л вамЂ данасЂ особитнв знакЂ мога новеренл даемЂ према вашои вештини, вашоИ способности и поузданомЂ поштепго, ерЂ овд'ћ на овомђ асталу нису само мое иаиизбрннЈе и наискупоцеше редкости, пего и такови болници, коихђ врло тегобно лечене само савршеномЂ художнику венггине, за каКвогЂ васЂ држпмЂ, поверити желЈо би, Гдпкое ово сокровиште л самБ са-

свимђ чуднимЂ пачиномЂ, нечувеномЂ срећомг придобш. Видите овде поредЂ овогђ сасвимЂ простогЂ сата, кои е цара Максимил1ана I. био, оваи прекраснии лепии сатЂ, кога е царЂ КарлЂ V. имао. НачинћнЂ е у Мадриту 1551. године, и поредЂ све свов сполашнћ лепоте вреди колико и'оваи, у исто време саграђении пзђ Нирнберга, кога е као што е подписано некШ ПетарЂ И мхофђ у години 1550. или самг начшпо или пачинити га дао. Оваи овде енглезмВ, кон е, немогу башЂ за лмачио казаги, сиаваћу собу кралБице Елисавете красш, поредЂ све п1 )Гове незграпности, кон неда погодити да е у кралвице био, милјп ми е него овап невкусне величине изђ Париза, когђ е пмао ЛудвикЂ XIII., ерЂ овогђ последн1 >гђ унутрашнБосгБ сама е крпарјн." Тако е поброао предсћдателБ некдашнћ притажател^ шштђ многихђ своихђ сатова, па оида дода: „Немогу вамт. тако одмахЂ разлагати на шго е менм збирЂ толикихђ сатопа одђ високодостоинствени лица н зиатни мужева. Не поноса радн, или што самБ рад в приграбити пов^стне знаменитости , него само зато самБ сабрао одђ части сђ великимЂ трошкомЂ таке редкости, што се сђ пунимг правомЂ сме предпоставити, да су крал^ви и цареви наиболћ послове своихђ земалл себи нрибавлали, и да е кнБижевникЂ, кои е значенЈ} времена познавао, такове сатове набавлло, на коихђ точзнђ , поузданЂ ходђ мого се ослонптп. Ован па прилпку сптђ , кога е чуденБШ ЛаИбницт. дуго време имао, докђ и умрЂО 1не, и оваИ другШ, кои е великомЂ енглезкомЂ министру Шатаму принадлежао, тако су пауздапи послови, да се и садЂ шштђ у точности сђ добримЂ времем'ћр1шкомЂ новјсгђ посла могу мћрити; прит,чжателБи нбипи бнли су мужеви точни: нароти†Карлг XII. пзђ Шведске тешко е мого бити тако точзнђ човеКЂ, ер р Б оваи златин! снтђ , кога е ио дугои амачно сђ НБиме послуги , после жестоке неке битке, храбромЂ едномЂ нодноручику на поклонг дао, есте едно наинепоуздаше д1>ло мога збнра. Данаст. ћете покушати вашу вештину, одђ кое сте ми готросЂ онако знатну пробу учинили, на овомђ може бити наидревнЈемЂ послу н!>гове врсте, кои е остао одђ знатногђ племића Леонарда Валтера изђ Нирнберга. Истомђ ире неколико година куиш самБ га, и нпкадЂ 10 штђ ше ходш, ерг нисамв се могао р'1>шити, да обичногЂ сатџпо као лћкара те зауставлЉне справе, употребимЂ." Мирко почне одмахЂ сатЂ разклапати, а предсћдателБ е сђ кнбигомђ о художеству сатџЈВскомЂ у руци врло пазлБиво гледао, а овамо е час г б по — часв погледао у сатЂ о зиду висећШ. „ОставЧе садЂ то," рече онђ маистору башЂ у онаи махЂ, у кои е сказалБка наступила на четвртни сатЂ. „Немоите дал '1> одђ четири сага таи посао радити, ерЂ е светлоств већЂ слабја, па би се очи ваше око тако сићаногв посла могле уморити, и збогЂ тогђ бн погрешити могли рукомЂ, тако, да се небн дало лако поправити. „ГазумемЂ се п, (( придода учтиво смешећи се, „у смотреиго вашегЂ художества у умереномЂ служешо са очима и рукама. НикаквомЂ сатџји, кои е одђ 40 година старш, небБ1 6 олб 1 и сатЂ мои кои поверш, ерт. после ти година око човеч!е изгуби ону оштрину, рука ону поуздапостБ, кои су у пословима те врсте