Подунавка Земун

274

стина а самБ врло задоволанг и могу ти предсказати, да ћешг ти далеко дотерати кодт. двора. Констанцш ћуташе и бБШше као нешто невесела. Сва усилнвана Фридрихова да е развеселл бмиху суетна. Она баци иа н^ћга незадоволБНБ1б погледг и кадг онтј станше на вратима праптшћн се већг да пође учшга му она немми реверансг. — Боже мои, рекне Фридрихг зауставлагоћи се, чини се, као да самв л нечимБ увредш граФицу... Смемг ли се, г. графе, обратити на васг да ми обасните мое поведеше и узрокг срдн-ћ на мене. — Будите спокоИни, Фридриче, рекне рраФЂ смешећи се: — а ћу нбои облснити да сте вб1 у свему по моимг советима поступали. С б богомг! Онг се рукуе ст> нбимђ и врати се кући с г б кћерао. Фридрихг се врати кући мученг мноштвомг различни осећана. Онт. е вид1о, да га е невидима рука поставила на трудно пол"ћ, на комб се мого свакога минута стрмоглавце скр'ати. О ггб позиа, да е онг главно д'1зиствугоће лице таинствене драме, К010и кран Н18 достизао. — Шгова се паметЂ губила усилавагоћи се дознати побудителне узроке д^иствованл оногг чудноватогЂ незпанца, кои га е тако брзо узвео на ову висину , одкуда га една непажнн може у бездну сгорвати. Кадг годб е почишш о томг мислити свакадБ га е несвестБ односила и зато се старао све то заборавити, да 6 б 1 се наслађивао садашнБимг. Сутра данг изготра добје онђ друго писмо и великш пакетг. „ЛгобезнкШ Фридриче, д ти морамг рећи „еи вала! л Т б! си стварБ врло добро сврнно. Но нетреба усредт. успЂха заспати. Противг тебе е силно непрјателБство. Гросенштаинг е искао руку Констанше Розенхаимове: онђ неће опростити ни твое срећно сонерничество ни опред1)лен1е на место. Таи е човекЂ опасанЂ. Буди увекг наоружанг, и гледаВ да, што е могуће ређе, изђ куће излазишг самг. „Наибол-ћ ће 6 б1ти да старе твое другове око себе скупиигБ. Пои 1И и части, немоВ жалити иоваца, живи раскошно. Треба да наимингБ едногг у ливреи служитела. Отиди г. Милбергеру и заишти одт. н1зга 1000 Форинтш ср. Оаг ће ти ш дати. „ Т б! си врло добро ностушо сђ МаркграФицомЂ. Продужи, стараи се уселити ши мБшао да 6 бј тбј иристао да кодђ нћ играшЂ ЈудолФову ролу. „С ђ друге стране, треба да се допаднешЂ Херцогу. Л ти шилћмЂ подпуну инштрукцт, како треба да испундвашг твое обвезаности. Прегледаи внкмателно места подвучена црвенимг плаивазомЂ. Херцогђ се много занима тимђ ситницама: ту су показана нЉгова собствена мн4шл сђ коима се рпе соглашавао 6б1вш1и инспекторЂ. Разгледаи н научи што може бол^ћ 6 б 1 ти та правила и дрзновено и сђ увереносћу показуИ нби . ХерцогЂ ће 6 б1ти врло задоволшгб . — У осталомг н самБ већЂ убеђенг, да се могу ослонити на хитроћу твога ума. Дакле ово неколико врста за тебе е доста. „Писаћу ти предЂ аудјбнцшмг кодђ Херцога. Уздаб се у мене." „М.С.К." На ово се писмо ФридрихЂ мало позамислп: Буди иаоружанЂ! неизлази самг !.... то ше шала, ђаво

га носи! помислп опђ . Чиии ми се не 6 б ! рђаво било да онђ мени пошл-ћ амаилш, кол 6б1 одђ свш рана спасавала . . . СтварБ е овде разиогласна. Треба испунити нћго†советЂ и обколити се едномЂ т4лееномЂ стражомЂ штудента. После овогђ размишлаванд онђ оде банкеру Милбергеру, кои е већЂ знао да е онђ поставл^нт, за советника и инспектора. Оваи му изброи 1000 Форннт1к сђ тимђ , говораше онђ , да му се ови новци одх прве тромесечне плате исплате. Снабдћвши се новцима онђ пође натрагЂ гостилници златногЂ лава.

Фридрихг се жураше да испуни наставленд свогђ табногЂ руковође. О нђ узме за служитела едногЂ сиромашка, кога е иознавао 10шг као штудентЂ, као доброгЂ и врло послушпогЂ човека и одене га у кицошку ливрего, договори се и сђ кочјншомђ кадЂ ће му каруце требати, на коима заповеди иарисоваги грбЂ НаиберговЂ, и на тав начинЂ видн онђ себе у станго представити се двору у добромЂ поредку. Свршивши све ово онђ се почне спремати да оде и потражи пређашн-ћ свое дружтво, но гостилникг златногг лава заустави га и одведе мало на страну. — Опростите, господинг Бароне. . . може 6 б1ти вб1 ћете држати да самБ непристоанг, но н васг морамг напредг известити. В б 1 сте млади а лепи, да немате каквогг соперника или непрјатела? — А зашто вб 1 то питате, господинг Лпбманг? — Мени се чини на васг се пази. Лгоди подозрителногг изгледа тумараго око гостилнице . . . и мене су чакг распиткивали . . . — 1) ас0 нека ш носи! — Л вамг советуемг будите предосторожнш и неизлазите безг оружа. Лако могу заметнути кавгу, па васг потомг лупити да се и недигнете . . Вм сте поставл1зш1 за советника и инспектора ? — Да, синоћБ самБ текг доб1о то место. — Честитамг вамЂ, господинђ Бароне . . . Но, дакле стварБ се заиста васЂ тицала. Будите предосторожни молимђ васг. Веруите моме искуству . . . Какавг ли вамЂ е новбиј служителв? * — Неможе 6 б 1 ти 6 олб Ш: л га познаемЂ већЂ толико година. — Тимг бол1з, но а ћу при свемг томг и на ићга пазитн. — Благодаримг вамЂ за иоруку и добре савете, госиодипб Либмаие! ОваИ разговорЂ јоштг више принуди Фридриха замислити се. Онг одма оде у гостплницу, у кого се обично скуила нћгово пређанш^ друштво. 1оштг издалека види Лудвика седећегг за асталомг са шшг некимг непознатимг чове1 ;очЂ, изгледЂ кога одг првогг погледа впушаваше неко неповеренЂ. О нђ тго ириђе кђ нБима тако, да е мого чути разговорг, а они га нису видили. — ФридриХЂ НаибержкШ ! говораше Лудвигг : добро! дакле вб 1 сте познати сг нбимђ . Драго ми е. СлавиБш е опо младићг, Богомг вамг се кунемг . . . за нЂгово здравлћ! — Да, онг иде врло брзо . . . рекне непознатиВ.