Подунавка Земун

275

— Ако онг иепрестано иде одкако се иа пјтђ кренуо: то мора да е далеко сада. — Далеко? шта вб1 то говорите, та н самБ се сг нвимг синоћв руковао. — СиноћБ! опростите лгобезн&1и, то е башт. права будалаштина. Л самБ пошо сг нбимђ за срећна пута шшт> прошле неделЉ. — Може бв1ти , — текг е онг овде. Ше л 1 истлпа да оиБ има свезе са Розенхаимомг? — Тога штудента л непознаемх, одговори ЛудВИКЂ. — Онг нје штудентг! . . . — Онђ е граФг! рекне Фридрихг ил-ћснувнш по рашену непознатогг човека. Молимђ да дознамЂ зашто васЂ тако интересираго моа д1>ла и мое поведеше. — А гле! ФридрихЂ, тако ми Бога, повиче Лудвигђ изванЂ себе. Непознатвш дркташе, као злочинацЂ, уваћенЂ на месту преступлеши. — Вв1 сте врло рђавЂ занатЂ предузели, господине , рекне му ФридрихЂ: —- овамо Лудвиче, овамо те браћо, ово е шшонђ ; — Шшонђ ! повиче лростно ЛудвикЂ; -— Шп1Онђ ? .". дакле самв п са шшономђ 1110! са шпјономђ се куцкао! А , тб 1 несрећниче! Но, дакле да се јошђ еданпутЂ чукнемо! . . И сђ томђ дружескомЂ речи потегне га стаклетомђ у главу. На вику Лудвикову дотрче сви штуденти, кои бшху у госпоници. — ИМонђ ! шшонђ ! затвор'те врата ! ДвадесетЂ штудента горише на сиромашногЂ незнанца, кои тражаше приб-ћжиште подг асталомЂ. Но моћна рука Лудвикова увати га за нку и извуче на ореду. — СтоИте! повиче ФридрихЂ. — Браћо, умереностБ! Оваи господинђ ради калзвђ занатЂ, противЂ тога нема се шта, но н предлажемЂ да га измиемо! . — Живш, ЖИВ10! повичу штуденти:— воде,воде овамо. Н ЛудвикЂ изгура сиромаха наполЂ у авлјго. Тамо несрећногЂ повале у корито подђ точакЂ. Неколико нки руку држаху га а остале сипаху воду на глав} г . Наситивши се доволбно одпусте га и онђ побеже што брже може, а за ибимђ чакЂ на сокакЂ лећаху вода и ведра. Вика, ларма, непрестаими смеи. ОвакогЂ празника ше одавно вид'ла штудеитска гост1оница. — Доста е воде! викне Фридрихг: — вина овамо, вииа! ђаво нека носи! II частимЂ! — онђ баци на асталЂ прегршЂ Форинтји. ЛудвикЂ умало пепаде одђ удивленл. — Новцб! ! новцБ1! ама шта е то Фридриче ? — Ништа ше простче, господо! — кадЂ самБ се а сђ вама праштао, вб 1 сте желили да доб^емЂ наслЉдство . . . — - II тб 1 си га Д0610 ? повиче ЛудвикЂ, гле ЧЈ г да! — Ше насл !)ДСТво , но нешто наликЂ на насл1 >дство. Н самБ наиш'о на старогЂ прјатела наше куће, кои се врло радо прими ноболвшати мого судбииу, та-

ко, да самБ н садЂ Сов^тникђ и ИнспекторЂ Херцегови полбски добара. — БрЂ, бумЂ! задобуе ЛудвикЂ звучнимЂ своимђ гласомЂ — СоветникЂ! СоветникЂ! 0, оди советниче у моа наручЈа!.. — Да, браћо, советникЂ но срцемЂ самБ непрестано штудентЂ! Да живи универзитетЂ! , КадЂ се Форинте зашаго на асталу слуге постану много 'итр1е. АсталЂ, као некомЂ волшебномЂ силомђ покр^е се бутелама, и ове бутеле такође као волшебномЂ силомђ изчезаваху. Но а вамЂ морамЂ, браћо, и то казати, да величина не бБЈва безЂ опасности. 8итшоз ГегтпЈ Ги1т1па тон1ез! каже Хораше. — До душе е тако, рекне ЛудвпкЂ. ■— Но, дакле и н имамЂ завистника . . . — Та неможе 6 бгги! тб ! тако добарЂ . , . — НепрјдтелБИ . . . — Та ше могуће! тако лепомЂ младићу . , . — Л знамЂ да има господе, кои 6 б 1 желили да ме виде шестБ аршина у землви , . , — Ал" су то угурсузи! — И кои то и учинити могу. — То су разбоНници! — Докђ мене едногЂ готра не буде, мвшолеао* а-Ј.о оичфг,:; „-цпа јкзјр — Онда знаите, да су ме синоћЂ убили! — Убили? . . И сви устану, — барЂ они, кои су се шшђ могли на ногама држати. — НадамЂ се, браћо, да ћете ме вб 1 осветити, дода ФридрнхЂ узев' на себе драматическу позу. — ЗарЂ мб 1 да те неосветимо, викаху штуденти сђ неописанимЂ восторгомЂ. — Вина! викне ФридрихЂ, седагоћи на пово за асталг. На асталу се садЂ полви нова армја бутелЈб. Како се ФридрихЂ опрости одђ ове вакхическе ованјв дружине, одђ часа оде иазначивши Лудвику у то вече место састанка гост10НИцу златногЂ лава. Онђ се реши ползовати се овимђ изненаднимЂ догађаемг, не бБ1 л' нопланпо свое непрјателђ • зато напише барону Гросеиштаииу слЉдугоћу цедулго: „Владачг печата има честв обзнапити господипу Барону, да су сви маневри противг н4га безусп^шии. Онг зна све и може принудити г. Барона и н1>гову дружииу да се покаго за своа безполезна д1>иствоваш1 таИна и одкривена. Онђ е као узгредЂ дапасЂ казшо едно подчип 1)110 лице, да бм тиме побудш у подобнимг овоме лгодма одврпћен^ћ одђ нбиногђ заната, но нека зна господинђ баронЂ, да ће онђ прн новомђ иокушешо потражити правогЂ виновника и онога као што треба казнити." „Мепе сопзсха гесИ." Изв^спе о сцени догодившои се у гост!оници већЂ е дошло 6 б 1 ло до упшо ГросенштаИна. По цедулн га савршено ебуии. — КакавЂ е то човекЂ? говораше опг у лготини крупнима корацима одаше по кабииету. Малми служителБ у ливреи МаркграФице донесе му цедулго : „Н самБ видила деиона и разговарала сђ нбимђ. Онђ е врло опасанЂ , по обходителанЂ. МиршШ трак-