Подунавка Земун

276

татг, мислимг, да е иогућанг; ова& дае боло надежду него ратг. Дођите да се о тоап> разговоримо." — АмалЈл, може бнти, истину говори, рекне ГросенштаИшБ: остае дознати, каква ће 6 б1ти условјл ... Истина крозг неко време може се наћи средства да га се човекЂ и курталише безг велики трошкова . . . Видићемо . . . Бернеле! — Шта заповедате, ваше ВБГсокопревосходителство ? — Л идемг МаркграФици, ако буде нужио пошлбите тамо за мене. Фридрих -б са свое стране усугуби д -ћнтелностБ. Борба се већт. почела, а бвма е врло опасна, тако да му е требало да употреби сва средства. Он г б се већг подпуно познао са своимг дужностима и реши се неоклевашћи одправллти ш. Седне на каруце и све обиђе, упозна се са своимб иодчинћнима и удиви ш своимб спец1Длним г б знанама у нбиноИ струци, и, лшбезности. Уобште новви! инспектор 'б свуда ннађаше успћхг. Он-б не пренебрегне и придворна дћла. Ползугоћи се еднимг д-ђломг по свогои струци оде онг у дворг разговорити се са секретаромг, при чему покаже такову вештину и знанћ, да се секретарг самг зачуди. — Право, господине бароне, а вамг се заиста дивимђ. Кажемт. вамг искрено одг човека ваши година н се никадт. не 6 б1 мог'о надати таковим -б знанлма у потребама и дужностнма службе, кого никадг досадг одправлали нисте ... Л самБ вамг самг много обвезанг за та знанн, коз сте ми саобштили. Херцогб ће тронугБ 6 б 1 ти вашомг ревности; н вамг то 10Ш' б напредт. кажемг. Онт. се тект. готрост. врат^о изђ ловачкогг свогг дома. Идемг да радимг кодт. нћга и гледаћу да проговоримг за васг . . . Надамг се да ћете вб ! предстати 1П>гово& Свћтлости сутра на вече. — Како вб1 велите да е наиболћ ... Сг мов стране а бв! жел1о да буде што пре . . . — Разуме се, разуме се, сг богомг господинг бароне, сутра на вече. Секретарг се дружески рукуе сг НБИмг и испрати га до преднћ собе. Фридрихг дође у гостшницу златногг лава, врло задоволанг успћхомг свои предузећа. Ту нађе Лудвика врло неспокоИна, кои се већг спремао да подигне ларму да му се јошг мало другг ше вратш. Садг онг нађе тамо нову посланицу одг свогг незнанца, кое садржаИ бнаше тако страпг да Фридрихг незнађаше шта да помисли. Ово му писмо предписиваше маленкостБ. Да се завади сг Лудолфомг и да захтева одг Маркграфице таинвш састанакг сг нвомг у глуво доба. За све ово послане бвшху пеобходимо нуждне амаМе, златанг прстенг,. на комг е било изрезано име Амал1б и пр. и ир. и пр. Разуме се да е Фридрихг прочитавши то писмо мало слушао ларму, кого е Лудвикг млео, а много ман4 одговорш му. —-

У онаМ парг кадг е Фридрихг у парадномг нридворномг оделу седао у сво8 прекраснБ10 интовг, да иде на излазакг Херцогу, Гост!оникг му преда не

великШ пакетг, но доста тежакг. Онг га врло брзо отвори и нађе у н1шу три свитка златни монета и цедулш: „ЛгобезнмИ Фридриче, л самБ ти заборав^о казати: Херцогг воле да се кодг н1>га игра (картШ) на много, да се доб1а и губи равнодушно. У н^говимђ очима то е знакг безкористолгобивогг карактера. ИграИ слободио, губи на опетг мећи. Онг ће то примћтити н бит' ће му мило." „Немои заборавити за ЛудолФа и Амалш. „Борба се већг почела, треба побеђивати брзо и крепко, иначе си погинуо. Буди уверенг да ћешг успЉти, ако посл'ћдуешг моимг советима. У осталомг д се небринемг. Мужество и ладиокрвноств твол доволбни су противг ЛудолФа а споменг о Констанцш противг Амалге. „Незаборавлаи амаил1го. л „М. С. К. л Фридрихг седне у каруце и оде у дворг. Собраше бћшше светло и многоброино. Кадг 6 б 1 казано о долазку Фридриха НаВбержкогг, Советника и Инспектора сви очи на нЂга управе. Упечатл^н^ бвшше силно. Фридрихг е 6 бш обаателанг. Очевидно е онг помрачш собомг наИблистателше казал^ре. Све су даме одг части у томг бвие согласне; а мужеви текг смичиваху раменима говорећи: Советникг и Инспекторг ! ба! то е штогодг смешно! та то е дериште гоче одг сисе одб^ено! . . Гди ли су бмле очи и глава у Гросенштаииа ? — Чудо! говораху даме, како се досадг баронг Наибержми нигди видити ше мого, та онг е право рећи лепота у Бога! знатанг добитакг за публику! аи ГросенштаИне , башЂ ти велико Фала ! Руковавши се са секретаромг Херцоговимг Фридрихг пође смћло и управо кг МаркграФици седившои у прочелго сале, и начинивши себи путг крозг окружавагоћш е дворг смешећи се поклони ши се. — Прва ми е брига, рекие опг: — авити се вашои свЉтлости . . . Одђ оногб доба, како самћ имао срећу видити васг првии мутг, време ми се учинило тако дуго да башг далћ ни минута чекати не бб1 мог'о. ' с — Да л' е зацелотако, господине бароне? Благодаримг вамг, ако могу веровати да искрено говорите. — Н недопуштамЂ да се о томђ можете сумплти, одговори ФридрихЂ са самоуверености. — Али е то скромно ! Вб1 недонушгате да се може сумнати о вашоП искрености! то ће 6б1ти много речено. — Како? та л говоримг сасвимг друго. Речг. се васг тнче. Ко ће се сумнати о то .г , да , видивши васг еданпутг неће сђ нестрплЂн^мг очекнвати срећу да васЂ и другЈн путЂ види. Комплиментг биаше тако вешгв и тако изпенаданЂ да произведе великш еФектЂ. АмалЈа бм поруменила, кадЂ бм шштђ умела румениги и кадг време небм ставило неодолиме томе препоне. Она одговори само погледомЂ и у то време цео окружавагоћи е двор-ћ почувствуе сво значеп^ овогђ новаГше. Многа лица побледе.