Подунавка Земун

285

Погледг па пашг кпшжевпма в душевпмД животх.

Кадт. сам[> у намерешо кок> речБ о сташо нашегг кнБижества проговорити, иорамг 10штг напредт. лримћгити, да свакогв искреногг родолгобца жалогп. срдце обузети мора, кадт> погледи, каква краИна немарностћ, какво мртвило обузело е наше кш>ижевно иолћ. Метиимо руку на срце, иа искрено исповедиио: да се ни наимашЛи напредакг не показуе у кнбижеству нашемг,-и не само да се не напредуе, него да е и она досадашна тиншоћа искра нашегЂ кнбижевногт. живота потавнила. — Мм дакле нко болуемо, МБ1 болуемо одг тако опасне унутрашн^ болести коа е до сами живаца доирла. Нем ар ноств, краћна немарностБ за све оно што се србскимг назива, узрокг е наиглавнји овои болести, коа е нама обвладала. Гди е лепо оно Доситеово доба, гди су се родолгобци надметали, кои ће пре набавиги н^гове басне, и ово е као некш скупоцћнБШ адиђарЂ сматрао? Свуда се прим1 >тити могао висиренБ1и ионосђ народ1ши, кога е подизао и подранБивао лепБ1и полетЂ развитка киБижевногЂ , свакји се за наисрећшегЂ држао са Анахарз1сомЂ србскимЂ уиознати се. Гди е Раићево, Соларићево, Стоиковнћево, Терлаићево доба, гди ли е красно доба Давидовићево, гди се србски оппсателБИ и родолмбци као пчеле пуни ревности и .кобови жарке за ползу драгогЂ рода свогђ скупллше у Бечу, у престолноме граду. Тамо е лто стремило, ту се као око м-атице свое на по.ио лепо развјжоће се литературо наше састааше виспрени умови и лени дарови родолгоба србски; ту митроносиБН! п^вацг нашЂ нодиже виспреномЂ харФОМЂ својомђ дивиогђ Светића са целимЂ итомђ п-ћваца србскги, ту ти е БерићЂ Иавле, ту АтанацковићЂ, ту Лгобибратићг, ту е ревностнБ1и ВукЂ делјо меиданЂ са ГершићемЂ, ВидаковићемЂ и пр. ? Гди е оно лено доба, кздђ се славнБи - ! ТекелЈа Сава н као племићЂ и као правБШ родолгобацЂ на полго кнБижества нашегЂ полвн да брани име и народностБ свого, кои себе и свое иманћ приноси на жертвеникЂ просвете србске? и Павловићеву похвалну ревпостБ и добру волго подиомагаше тадашнБИ родолгобци са св1го страна и душевно и матерјдлно тако, да смо са прочимЂ ако башЂ не успоредЂ ступали, а оио смо ипакЂ знаке живостне мла|)аногЂ развитка показивали. Ал' шта да рекнемЂ садЂ ? какавЂ ће аднми споменЂ напредка кнБижевногг, наше доба моћи ноказати ? Л мислнмђ : ИдеалЂ неиарности и равнодуипд како одђ стране сппсагела, тако шштђ више одђ стране нашп „Нодпомагатела кнБпжества". СадЂ е оно време настало, да СрбинЂ неузима србску киБигу и новине у руке већЂ тражи Француске и друге; садЂ се већЂ и у кућу увукли нзкЈгочително сграни езици, а матерни ее заборавиости предае, на и у самоИ езгри србскогЂ развитка, уСрбш, увукла се као п у Влашкои нека претерана наклоностБ кђ Французкоиг езБ1ку. н Фран-

цузкииг обичаима. Кое у ПаризУ бмо, таб само иоже о воспиташго говориги, та8 е способаиЂ за висока достоииства, онђ е НаризЂ видш, аки бн у ви|)енго Парнза сва мудроств, и у знашо французкогЂ езика безЂ икакви наука и темелкнога знана сва способноств за висока достоинства состонла се? — Престало е оно вреие,гди е виспрепвш поносђ народнБ1а успавапе духове будш, а нробуђепе све више на д4лан-ћ поднзао. СадЂ се и одђ стране нешИ кнБИжевника таково равнодунпе, такова немарностБ показуе, да само неко честолгобје, или жеднл за златомг погдекогЂ подстрекава да сиромашнБНЈ своИ родЂ иало раиомЂ душевиоиЂ заложи, нема они родолгобиви понуда за болно срдце, нема надметаиа ко ће се улгобави спроћу рода ревиостшимЂ показати! Тако е, зао се обичаи, као нека епидем1}1 (зараза) крозЂ све плеиените удове увукао и разпрострео по целоиЂ т 1 ј лу живота народногЂ. Време пролази, а обичаи постае друга наравв; па одђ овогђ удногђ дрвета на туђинскои зеилБи накалаилЈишгв, какавв имаио плодђ очекивати! — Зато е жалостно сђ едпе сгране удну сиротинго и немарностБ са свш страна у кнвижеству сматрати, а сђ друге стране опетЂ у веселиик друЖтвама, у игри и веселнма поноситн се са србствомђ . Читава сиеша вавилонска. бданЂ спасен1е душевно налази у овомђ , други у опоиђ предмету. бдни народностБ у скунлшш стприна, и древностима други удружтвама кнБижевнима и пов&стницн и пр. тражи, ал' нико не мнче се, нико не ради, сви руке скрсгили, па мудруго, и све се чине да знаго, а бродЂ народности наше све топе дублћ и дубл г ћ. Ми ииамо Матицу Србску и то наистарјго иатицу кнБижевну, ме!)у свпма славенскимЂ дружтвама кнБИжевнимЂ , па какве знаке живота ова показуе какавЂ удиБШ и чемернБШ животђ ово дружтво у средЂ иа |)арскогЂ елеиенга ииа? Мб1 имамо внше кнБижевника, кои су жаромЂ родолгобјл днсали; шта ови раде за народ в сад г Б? Нашто се осланамо? Л{елиио л' иародностБ одржати, и зору иросвеге угледати, то се морамо ове гнбилости , ове крапне немарностн за обште благо опроститн, мораио радити, да за другимЂ народима ако иисмо срећии да успоредЂ стуиамо у просвети, а оно ноне тако далеко да не останемо! Раднд ће насЂ избавити. Свак1В у свошИ струци иекЂ се бол1> посла лати, Основђ изображенш состои се у школама, добро организиране школе, у коима ће младежЂ срце свое облагородити и душу лепимЂ наукаиа обогатити, срећа е наВвећа народна. УчителБ некЂ велико свое опред1иен1е добросваги, па пекг се срдцемв и душомг преда, да лепомг своме позиву подпуно одговара, да млађанкШ породг тако воспита да добрп, иоштени и честити грађани буду, верни цару и народу своме, то се инГте одг иби. Учитслби су народни школа садг добро снабдћвени у Воиводству,