Подунавка Земун

286

дакле треба да сасвимт. трудове свое младежи, овоВ надежди рода будућоИ, посвете. Агз 1оп§а, уИа ћгеУ1б. УчителБ треба да е и у школи и изванг школе и дЂломт. и словомг и животомг ир1ателБ младежи. А свештеникг, какавЂ виспренБ1И позивт, н ћга чека! Онт> набвише уплива на нашЂ сиромашнвш ииродг има, кадт. опредћлешго своме свештеническомт. лепо одговара. бдномг речи, онг е за нанп. народг то, што е душа за гћло. Свештеникг нека се даноноћно брине, како у свакомг призрегиго да благод'1'.телно на своб народт. дМствуе. Д1ладежт. при свеучилиштама, кон е свагда на дику народа нашеп. међу свима инороднима превосходна бмла, треба као пчелица да сабира рану душевиу, да лепимт. наукама срдце облагороди, и да све то на нолзу и државе и свога рода употребити може! Таковимт. начпномт. оживиће онда и народноств наша, онда ће воскреснути Досјтеи и Раићи, онда ће руВна зора просвете лену будућностБ и нмма предсказати. Грци су мали 6б1ли, ал' су свое освоител - !} и Македонане п Римллне славомђ преживили! Бацимо ногледг на друге изобра-

жене народе около насг, узмимо примЂрт. одг нби како свакШ у својои струки за обште благо дМсгвуе; нису ни други анђели, сви имаго, као и поедини лгоди, тако п цћли народи погрешке свое, али међусобна подпора све у целости одржава, Шта 1ованг изгуби то Павле добје, ал'кодг Срба не звони тако, пего што Гованг изгуби то долази Готлибу или Моисего. Мана непада садг сг неба, него кои ради таи слади. Треба свакш да се посла свога своискш лати, па кадг види да му лепо свако преднрјапе напредуе, имаће заиста чувство и за обште благо народа свога; ако намг иакг нележи ни наиман!. народностБ на срдцу, него е себичностБ обвладала худимг чувствама онда оставимо ствари некг намг тако стое, немислимо о обштои ползи напредку, нечитаимо србске кнбиге, кадг имамо толико други страни, будимо родолгобци сало при веселимг дружтвама, речима а не дћломг, пакг ће после петдесегг година новг Дјогенг на беломг дану са свсћнлкомг у руци србскогг кнБижевника бадава међу Србима тражити! Родолгабг. РАЗЛИЧНОСТИ.

М4СТНЕ ВФСТИ. Земунг. У нрошастомг листу авили смо, да е кодг насг наступила зима, садг имамо напоменути, да су већемг и паропдови у нмово приб-ћжишто одпловили, да знмуго. Како ДЈ г навг тако е и Тиса пуна леда, а гоче за Сегединг одпловевшш паробродг „Галатеа" мораше се после неколико сатја овамо у Земунг вратити. Ова прерана зима осимг други неволн е и ту незгоду проузроковала, што е велика множина еспапа на мегго опред^ленл свога и1е се могдо одправити на велику штегу трговачкогг света. — Како- смо чз'ти могли, нје се у пређашц-ћмг листу папомон^на екзекуцјн у Ру.ни извршила. Несрећннци тји одведени су за садг у 1 овш1 Садг, гди ће окружнии судг кривлцу ниову на пово извиди^и и по закону поступати. — Одг некогг времена престали смо бши читателвима нашима м^стне в^ћсти поднети. Ше ни бшо шта важно авити; но садг долазе намг опетг чешћи глнсови до уинго, кои су доста занимлвнви да неможемо пропустити Ш у Нодунавки саобштити. Тако се ови дана догодш да еданг нашг саграђаиинг оженјо сина. Девоику са стране довео, и лепо дочекавши госте у свомВ кући били су свати весели и достаброини. По обичаго нашемг траало е весел-ћ подуго у ноћи, и траило бн ио своа прилици шштг дуже, да нје око поноћи господарг куће међу гостима неко шаптан4 и тражен4 примЈпЈр, чега су поводг очевидно одг н-јкга таити хтели. Но саграђанинг нашг незна за шалу, са заповедагоћимг гласомг изрекао желго свого, да му се одма каже, шта е се збило. Уплашени гоети немогаху одрећи се тога, и нве му, да е млада изгубила едну наруквицу. На то изв-ћстје устане господарг одг астала, оде обопмг врагнма, заклгоча јп и узме клгочеве кг себи. Затимг изнсни зачуђенимг гостима, да е наруквица одг злата, сд^дователно, да неће пре ни еданг

гостг изг куће н-Егове изићи докг наруквица на видило не изиђе; а да би то што пре бшо, почео е онг госте редомг визитирати. Бадава су неки одг нби протестирали, да то постуиан^ господарово дира у нншву честв, да они нису лопови, и да треба знати, кога е онг у сватове позвао, Све бадава, у саграђанина нашегг рЂчнику нестои речв „честћ"; честв су кодг нћга новци, и почемг златна наруквица новаца коштала, то е и она честв. Дакле онг непрекидно тражаше честв свое снае, докг го ненађоше, али не кодг гостда но у ходнику, гди го е млада изгубила. — Одг чудноватогг овогг прим-ћра гостолгобЈн може се човекг научити, да нетреба само пазити на то, кога да зове у сватове, но и то, кодг кога валн ићи. Београдг. Изишао е ови дана позивг кг предплати на едну за насг Србе врло важну кнвигу. Г. Миланг Миличевићг, чиновникг кннжеске канцеларје, превео сг рускогг езика знаменито д^ћло ХилФердпнга: „Писма о Исторји Срба и Бугара" , и нам^рава исту путемг пренумерац1в издати. Ми смемо исту кнБигу сг тимг више препоручити, што е нго високосл. правителство србско о свомг трошку изволило печатати дати изг чега се види да посве важна бмти мора. Цена е текг два цванцика. — Читали сте валкда и по немачкнмг новинама, да е г. Тома Вучићг Перишићг опетг величествениЛ доказг човеколгобја свога учинш, а то поклономг 10,000 д., словомг велимг десетг хилада дуката* цесарскји на болницу вароши Беорада. Кадг се узме величина суме у призреше, онда заиста поклонг таи крал^ћвскш поклонг назвати можемо. Г. Вучићг е себи сг даромг тимг еданг неумрлив споменг подигао, кои ће и у наидалБнишЛ 63 'дућности дично сјнти, и то не само кодг Срба и Београђана, но и кодг другогг света, кои ће живии саобраштаи и трговачко отношен^ћ Београда са странима, у великомг брого овамо довести и кои ће такођерг одг Вучићеве Фундаше у сдуча® бодести медема н