Подунавка Земун

НОДУШВК1.

Молетћ у небес вв в»в н п р « с тор ■>. (Свршегакг.)

Вечношћу застрашени, прођосмо се путованн на зраку светлости, и помисао прими насг на свон наиснажнјл и наИбржа крила. Заборависмо землго и земалвску меру. Какви снини, величествени светови! Звезда Кентаура светли се као двоструко, а Сирјуст. као бОструко сунце, и по своК ирилици прва е већа одг сунца 20 пута, а друпИ 100 пута. Па како е чудно богатг у светлостима оваи океанЂ неба! Упочетку чиннше намг се, истина, да е кадшто нешто пусгв, светови бау осамд-ћни, разтурени; но наскоро ступисмо у просторЂ, где су се тјв светови већма у гомилама сгусннвали, где су се у гомилице скуплнли. Премда се наше око ту силно забавлн, то насг опетЂ у овоИ тишми светова обузима туга и чезнн за нашомг постоибиномг, подобна онои ме !)у гомалама лгодШ у странимг многолгоднимг варошима. Ту намг се све чини равнодушно, ладно, страно; нико се ни за кога небрине, никаква свеза пр1ателвства, никакавЂ интересг, никакавг закон-в ова тела нескопчава. 0 како е сасвимг другче бнло у нашемЂ свету. Како су дружевно ерођени светови обигравали тамо око обште точке тежине! Како е ту свако тело друго подпомагало, гренло и светлило му! Овде е све сама ладна себичноств! Она звезда тамо — шапуташе намг мимопролазећјв зракг — оно е ваша стара познаница. Ви сте е свакиданЂ видли у небеснимЂ колима, и назвалисте е Мизарг (ЉПгаг, на западу) у великомг медведу. Вм сте се тада често поносили сђ бистримЂ вашимг окомђ, кадЂ сте могли впше н1> јоштђ и другу звездицу видети, кош сте АлкорЂ назвали (према иетоку). Ову, истина, овде невидите; ерг и н самг морао 6б1 много, много година до н4 путовати. Ви сте се варали, што сте мислили, да се исте звезде една до друге налазе, почемг стое едиа више друге! — Али, да ли се и садг варамо, што поредг н-ћ видимо и другу звезду, кон ће тешко бнти удал^ша него Нептунг одг нашегг сунца? — Тако е, вн се неварате. То е една одг онм д в о г у б н звезда, као што Ш ваши звездари назнвлго, кое е вашЂ безсмртннИ Хершелг пронашао. Погледаите, како се лепо око себе окрећу, како весело, као две посестриме, свого точку обште тежине обиграваго! Истина, да то обиграванЉ барг 60 година трае. Па гледаите, ово су сунца, коа се една око други окрећу, и кон сј ^ еднаке суштине, еднаке величине. Летите дал-ћ на крилима вашегг помисла, пакг ћете срести више таквн сдруженн сунца, срешћете Кастора, поларну звезду и друга. Мн ућутасмо иосрамл^ни. У овомг страномг свету ше онако, као што намг се чинило. У нћму има живота и лгобови, има вечнбга закона привлаченн, има владе помисла, има обште вол^ћ у поединомг. Овде е много лепше, где^два и три сунца обитателвима планета светле, часг зелено, часЂ црвено, часг у другимг шарама наизменце. Свудг се примечава поредакг, свуда двизан4, и све ове исполинске системе звезда скопчане су унутрашнкомг свезомг.

Садг достигосмо краишо точку нашегг пј 'тованн, и снина гомила звезда сЈВну намг на сусретг. Често смо са наше земл-ћ на ову гомилу гледали и са саиношћу у нбои збив'ени звезда веселили се. И саме голе очи могле су 6 —• 7 звезда разпознати у овои светлости, а очалинг показао намг е у нбои до 100 звезда. То су Плеади или Влашчићи, садг средоточје нашегг света. Овде ћемо се дакле задржати, и поискати одг зракова извеспа о световима, коа насг окружаваго. Вн стоите у среди велике гомиле светова! — тако намЂ шапућу зраци. — Около обувата васг асно светлећШ понсђ одђ густо сбивенн звезда'; но оне вамг се само чине као нко сбивене, што е ио томг правцу вселена наИдал+. разпрострта. 4000 година потребуемо мн, да бн могли тамо просторг измерити, докг донде можемо и за 800 година стићи. И на вашоИ землки видите вн оваИ понсђ , што одђ овогг средоточ1а вселене нисте тако лко уда.гћни, едва 500 година по нашемг рачуну. ТаИ понсг вн зовете млечн н и п у т г. Светови ове вселене поређани су у млогочеслене овакове кругове, кое опетг раздванго простори, у коима има врло мало звезда. И сама ваша сунчана система лежи у таквои празнини; али у вашемг путованго овамо прошлисте вн крозг внше оваквн, звездама изпун-ћнн кругова. На краини ове вселене стои млечнвш иутг, кои образуго два оваква круга, а и више нби, кои су само на поединимг местима звездама испун-ћнимг пругама свезани, на подобхе каквм мосгова. То су наибогатш предели овогг небесногг простора; ерг више одг 18 милмна звезда садржаваго у себи ова два круга, докг цео унутрашнвШ просторг едва 12 милшна звезда числи. Но да ли е оваи цео богатнв светг, кои овде видимо, у мртвомЂ почиванго , у вечнои непроменлБивости ? Тако запнтасмо страшлБиви. Као што у вашои малов с} 7 нчаноИ системи нема покол, тако га нема ни овде. Гдегодг има масе, ту има сила; гдегодг има привлаченн, ту има и двизанн; гдегодг има поредка, ту има и живота! Погледавте ове лепе звезде влашиће! Оне непочпваго, премда се у среди ове вселене налазе. Да вашг животг ше тако кратакг, вм бн видли, како се ове око обште точке тежине окрећу, па и само средоточно сунце ваши' звездара, кое они Алцшномг зову. Но то бн истина 2 милјона година траало. Вн бм видли, како се читава грдна гомила овб 1 свегова чакЂ до наИудал-ћнЈи краина млечногг иута око ове средн4 точке окреће , како ваше сунце са свима нћговимг иланетама и ступтницима, премда у 18 милшна година, свое течен!-. свршуе. Све е ово, што видите, едно цело, еданг поредакг, една система света. А сг оне стране шта е? Сг оне стране поздравт бм васг новмв океанг светова! Овде се само на маломг острову налазите; али у пространоаг томг небесномг простору има шштг толико ми-