Подунавка Земун

л1она већи' светова. Погледаите тамо, ону светлуцагоћу се маглу! Оно су обале удалћногг острова. И тамо ће васг поиисао вашт. однети, и тамо ћете срести зраке, кои ће вамг о вечномг поредку и вечиомг двизамо, па и о свези причати коа онј ' далћностћ сб овомг гомиломђ светова свезуе. —

Ми се сђ нашегг пута вратисмо скрушени, изумд-ћни, погоћи Господу Богу трисвету песму: „Сватг, сватг, сватг Господг Саваотг! Исполнг небо и землн слави Твоен! Осана во вишнихг!" ПОСРБЈО ђ. МДЛЕТИћЂ.

II н р а *1 и д о. п0срв10 д. е.

Описаше ово о Пирамидама заиста ће читател4 наше задоволБИти, пшг више, шго су Ш очевидци сами описали. Ево како приповедаго: Мм пођемо на лепомг дану изг Каира и ншећи друмомг сг едне и друге стране дрвећемг засађенимг дођемо у село Чизе. Незаборавл^ћно остаће намг у памети оно магновен-ћ, кадг смо издалека спазили пирамиде у средг песчане равнице као огромне горе лежеће; сунце башг тада иза мокатамски гора излазеће расветлило е вргове шлове, кои су се као кристалг блистали. Не далеко одг Сакарски пирамида узвишенг е насипг, на комг се више каменн мостова и то темелБНБ1 и величествени налазе; овимг насипомг пођемо мн кг нашои ц^ћли. Сто корака одг Пирамида стои са стране дворацг. Оданде пустина почин^ћ. При погледу дивнм овн споменика усхићени и очарани бннсмо. Кадг смо пода.тћ бнли, изгледале су намг оне млого вБ1ше, него изблиза; кадг смо пакг до сами пирамида дошли, обузме насг оно прво усхићен-ћ. Стале су намг очи и паметБ; ко' се небБ1 сет1о оногг изречеша изг исторје: „четрдесетг сгагђт гледаго оне нанасг;"*) истор1а стародревности учини намг се као садашнвостБ. Седнемо на поднохае Пирамида, да се одг тежкогг пута одморимо, но очи смо упрли на дивне ове старине. Дивити се мора човекг ономг стол^ћтш, у комг се огромннИ овав посао у соразмерш за мало година сврппо. Иродотг доказуе, да е наивећу одг овн трјго пирамида, кое предг нама стое, египћннскШ кралв Кеопсг подигао. Подг нЂговимг тиранскимг влад^нјемг морала е една частв поданика кулучити, по арапскимг планинама каменг разбјгпи и до реке Нила доносити, г.ш су опетг раденици у лађе товарили и до подножа либиски гора преносили. Стотинама хилнда лгодјв радило е на овомг огромномг д^ћлу; по десетг хилада лгод^Л свака три месеца заменвивало е дрз 7 ге. Десетг година радило се само око насипа углачанимг каменомг свудг унаоколо сазиданогг, сг когг су камен1> до врг Пирамиде носили. ОваД е насипг бно 3000 ри<м0 дзтачакг, 60 стопа шпрокг, и почемг се постепено подизао, бнла му е набвиша висина до 48 стопа. За дрЈ"ги десетг година поравнили су землго п ископали подземно острово, око коегг вода каналомг изг Нила долазећа у наоколо стои; ово е за гробницу кралћва служило. Надг овимг подиже се Пирамида са 203 степена; висока е 459 правски стопа. ЧетвероуголиБш просторг, на комг Пирамида лежи, већш е него икоа шаца по нашимг већимг градовима, ерг да се унаоколо обиђе треба четвртг сата.

Обо е рекао Наполеонг свопмг воИницииа.

Спремимо се дакле, да се на врг попнемо, и ово е доста брзо ишло, ерг су намг у томе пратшци наши помагали. Почемг су поедини степени до три стопе високи, то урођеници мораго увекг по еданг степенг напредг да иду, како бн насг л;,кше са степена на степенг за руке вукли. Тако дођемо на врг, кои толико простора заузима, да бн се лако на томг мала кућа сазидати могла. Свудг унаоколо лежи велико камен-ћ, кое у место столица служи. Поседамо заедно сг Бедуинима и нћшвимг женама, кое се као дивл^ћ козе пенго, носећи шштг собомг и тест1го пуну воде, да бн одг насг за напитакг кого пару добиле. Дуго смо сг удивлен^ћмг гледали свудг унаоколо простране пред4ле; тамо са стране прострла се долн благословеногг Нила, кои у наоколо лежећу равницу наводнава; а села изгледаго као мали острови, кое дивне палме окружаваго. Голимг очима избролли смо 73 села. Сг оне стране обале пружила се Мокатамска планина и две мил-ћ одг Капра удал^ћннИ замакг, окруженг стотинама као катарке изгледагоћи мунара, џам1л, дворова и хиладама димнака. Пирамиде Сакарске и Дашурске дигле су се у облаке, а лгоди и животин-ћ на подножш истн стоећи изгледаго као црвићи. Но тштг већма смо се дивили, кадг смо на другу страну погледали; овде се пружила либиска пустина, песчано море покривено стенама и грудвама соланимг. Никакво се бил& незелени, нигди човека, нигди животинго и живогг створена неможешг видити; набвећа мртва тишина влада. Између ове пустин4 и дол^ћ Нилске лежи у развалинама варошБ МемФисг; на н^ћномг пространомг гроблго стое Пирамиде. Ова се заиста може мртвачка варошк назвати, ерг гди годб копати станешг, наиђешг на мртваца. Свака е одг онн трда велики Пирамида зидомг ограђена. То су изгледи сг велике Пирамиде. ТамностБ нБЈовогг постанка, опомнннн^ћ на прошлБ1 четрдесетг сто.тћтјл, помисао на догађае и народе, на кое су ове гледале, на лгоде, кои су на вргу нкшвомг као и мн сада стонли: све е то наша чувства побудило. Кадг е Аврамг првБШ цз г тг у Египетг дошао, гледао е онг ове Пирамиде, кое су више стол&па пре н1зга саграђене бнле. Тамо на равници, гди су сада развалине, блистала се негда престолна варошБ МемФисг , гди е 1осиФг живш и гди се праотацг Нковг сг еднимг одг наимудрји и наИмоћнш Фараона разговарао. Мало дал г Ј; сг лева одг Мокатамски планина, тамо, гди се на источномг прибрежш Нила велика и плодоносна равница пружа, и сг дрзге стране и данасг знаци разпознаго великогг Хелиоиолиса, (отачбина жене 1осиФове) лежи плодоноснБ1и предћлг, изг когг е МоВсеЛ народг свов у Сирске пустин-ћ водјо. Могли смо такође приметити и ону преста-