Подунавка Земун

138

ПОДУН1ВК1.

„У оваи ма морамг тано казати, и спроћу васг двонка несрећа." „Шта, спроћу мене?" „По губиткЈ, кога самБ ноћасг имала, може се лако о мени сумннти, као да самв непоштенг узрокг тражила за — —" Застаде и сва поцрвени у образу. „УзрокЂ — а зашто?" запита Албрехтт., кои е едва знао за себе. „Н се морамЂ вама, господине, исповедити," рече она са усил^ћнимг спокоиствомг, „ерг 1ш имате одг мене тражити, што вамг н морамг дати. бств, мора се мислити, да самБ н узрокг тражила за мое банкротиран^ћ!" „6 л' то?" запБ1та Албрехтг смешећи се са сажалеи^ћмг. „Нко се каемг, господична, што самв као нестрпећг шта више као неверугоћШ поверптелБ показао вамг се, и тако вамг неколико узнемиругоћи' ока тренутака преправити морао." „Ако пакг и ше то." прошапуће она готово, застиђено; „п вама нисамБ позната, а видили сте ме где се сиграмг —" „И а захвалгоемг ономг случаго, што ми е прилику набавт." Она се поклони ћутећи, некако особито вешто. „В бг ми морате ио томе допустити да нешто одг васг зактевамг," рече Албрехтг. „А шта оћете?" „Да ми искрено кажете, што е вама нешто неповолБно овде }' банБи. Само подг тимг уговоромг задржао бн се кодг васг; а ако вбг мене само као поверителн предг вама сматрате, то се а ни окренуо небБ1 — —" Ама.ш свесрдо-умилно погледи у овогг младогг човека. У томг е ока тренућу случаи, кои лепимг женскиннма противстае, довео у таково стан^ћ, кое е све н-ћне дивоте у наивећои светлости показало. Не просто, вкуса пуно одело, не за едну младу женску необична отношенн и особита лепота н^ћногг стаса позаимили су нбо И дивоту, него смеса одг искрености, изненадности и снебивана, кого е погледг и лице н^но напол^ пздавало. „То вн оћете?" проговори она. „Изгубила самБ кнбижицу едну. Ше ли истина?" придода она смешећи се, „то е обичанг изговорг, само да узрокг имамо, коимг ћемо се посл)'жити, па башг ако смо штету у истини и претрпили. Кадг самБ дошла гоче изг прошетн-ћ — мое кнБижице у к0108 ми е све што самБ одг новца имала 6 био , нема, ништа више те ми остало до неколико дуката што сзмб у кеси имала, на то ме, тако да кажемг, врагг надарш, да са оно мало новаца потражимг свого срећу, па да, што се брже може, штету попунимг — садг, господине, знаћете зашто самБ се а за зеленимг асталомг дала видити." Да е истину казала, то нико бол-ћ нје знао одг Албрехта, кои е кнБижицу н^ћну нашао. „Па шта ће онда нбо И остати одг оно мало наваца," НБпао е онг саиога себе „кадг врати мени оно што е проиграла, ерг н нбои несмемг ни споменути, да ши оно покланамг? Да се непоравнамо неможе никако мимоићи, кадг 100 дашг оно што самБ нашао."

„В б 1 сте изгубили неку кнБижицу ?" запшта е онг. „6 стб , господине!" „То се лепо под'удара —" „Како ?" „Н самБ едну нашао." Амалјн се пола тргне. „На нбои има златомг по црноме навезено, „Ама.ад Павловска," рече она. „НпсамБ е одклапао, господична, ерг поштуемг оно што е туђе." „Умотана е бБ1ла у едну белу мараму," проговори она брзо. „Ево е!" Албрехтг шЛ преда обое и марам}' и кнБижицу. Она му заблагодари лепимг поклономг. Затимг отвори книжицу и пружи му банкноту. „Мов део штете," рече она смешећи се. „Жао ми е, што немогу примити!" „Зашто? зашто?" запмта ла е она пооштро. „брг а никако немогу ни одприлике дознати колико е бнло новаца у онои кеси, кое е несрећна она сигра прогутала!" придода онг. „Па за Бога штаћемо садг чпнити? Та н немогу вама дуговати —" „Вн чините да н вама дугуемг." „Како бн то могло бнти?" упБ1та га она зачуђено. „Ако ми вашу кнБижицу поклоните за споменг на Шпау и кратку срећу нашегг познанства. Узг то а Јошг напредг мислпмг, да она вама ме валкда м10 споменг одг кога. „Н самБ нго сама урадила — ево вамг е!" Албрехтг полгоби лепу руку, што му е кнБижицу дала, па метне ову у свои чпагг. Затимг приповеди господични где е кнкижицу нашао. „Н самБ уобичаила да се Богу молимг предг икономг МаИке Божт," рече она. „10че самк бнла узнемирена, па како самв поитила , тако се морадо и догодити да самБ е пзгубила." „Неће да каже да е онамо 6 бјо господинг Функалг помисли Албрехтг у себи. „Па тако мора и бнти, ерг она и немора баштг све што тв е на срцу мени казати." Амал1н се покаже садг тако дражестно и детинБски простодушна, да се у албрехтовимг грудима страстБ умножавала свакогг минута, кога е кодг н-ћ провео. Чинило му се да она неку необичну моћБ има, коа и^ћга наморава да ти: се мора чудити и лгобити е. Лепа, а ше ни знала да е така, придобнла е одма поуздану победу. Осмеиван^ћ н-ћно окивало е, а погледи ошали с}'. Н^нг строИнни гласг давао е речма оно обчараван^ћ, кое се у свачемг на нбо И показивало. Како е тежко бшо Албрехту, кадг му е она казала, да ће после неколико дана ићи у Аахенг, да свогг унка дочека, кои ће око тогг времена онамо приспети. „Прошлу зиму," придода она, „провела самБ кодг мое тетке у Брислу. По савету лекара дошла самБ на четири недел4 овде у Шпау, да некои злопати у нервама на путг станемг, кое зачетакг у себи имамг. И заиста, морамг признати, да ме е воздухг ове долине зачудо окрепт. Н Шпа'у нећу никадг заборавити."