Подунавка Земун

ЛНСТЂ 31 :М1М1!У II II |>|;Ј.

139

Адбрехтг нје могао ништа више о Амалш сумнати; он г е састанакЂ н^ћнг са Функаломг држао не само као обпчанг, него би и сваку погрешку оправдао, кого би овав анђелакг учинт. Позове е да се проодаго мало по шеталишту око бунара , — она то за честв прими и чисто се поносила сг тиме. Зазвоии те 1011 дође собна служкина, коа јоК шешпрг и шалт> наместп. Прошетали се за еданг сатг. Албрехтг кадг се одг н4 разстао, пмао е у себи то уверенЉ, да примамлвивана господина Финкалова бнће му на алово. Четири дана прођз 7 , а Амалји ни на умг непада полазакг на путг. Албрехтг е скакао одг радости, ерг као што е дознао за то време, онг е само могао бмти узрокг што е Амал1н сг полазкомг оклевала. „Нетреба она сама да путуе," мбгслш е онг; ћу да пдемг сг нБоме до Аахена. Зарг п нисамв самг свои господарг ?" Господина Функала као да е нестало 6Б1ЛО. Бмло е изготра петога дана, Албрехг се спремјо да се про'ода шеталиштемг са Амалшмг, а служителБ н-ћговг уђе у собу п даде му нешВ билстг. Зачуди се онг кадг прочита име АлФонзг Функалг. „Ко ти е ово дао?" „ОнаД бледмД дЈтаил^н, за кога самв а некјп данг узалудг разабирао. Моли да се састане сг вама само за две, за три речи." „Н самБ готовг примити га." Слуга оде да пусти ј - собу господина Функала. БледнШ овап човекг пмао е на себи лепе црне алБнне, тако, да су н 1 јговн скупоцени брилјанти јоштг бол^ћ предг очи излазили. Поздрави се зловолбно. „Господинг Албрехтг Бекг, е л' те?" запмта онг. „Ево га наспрамг господина Функала." „И мислимг као човекг одважанг и пз 7 нг чести?" придода бледни човекг гледећи у Албрехта тако као да ће га пресећи. Албрехтг зачуђено одсту-пи еданг коракг натрагг. „Господине мои, ако што о мојор } чести сумнате, то налазите мене готова мого одважноств обистинитп. „Познаће се одма, да л' се а варамг у ономе што изгледамг," придода господпнг Функалг сасвимг мирно н ладно. „Вн сте сасвимг вештпмг путемг постали властникг нечега, изг чега се извести могу н^ћжна отношена кг еднои господични, ко1оп самБ а надзирателв. Л зактевамг одг васг да ми дате кнБижицу Амал1е Павловске." Па господинг Функалг ово говорећи тако е страшно очи издрачш бно, реко бн ће одг лгогине уздрктанога Албрехта свега смождити. „Господине мои," одговори му младни ован човекг чисто уздрктанпмг гласомг , „пстина да се л садг првБ1и путг сг внма разговарамг , опетг зато а већг добш самв Доста узрока, да могу казати, да ВБ1 нисте у свон памети. И незаате ме, а овамо већг потварате на мене некакво не ноштено дело , за кое а лудован^ћ младе едне лгобави достоИне господичне држимг, кон, као безазлена , и речима л »жисветаца и 3'тварала', и углађенн ниткова', веруе. Ко ладе вама то право, да натрагг иштете поклонг, кога самв

а додуше изискао, али ми га е Амалјн дала безг и наиман-ћгг принуђенн? Ко даде вама право, пмтамг васг, да сасвимг слободне вол^ћ и живл-ћна господичну оћете да заступате, коа се човеку ваше врсте сменти може, ако га немисли пожалити? Уклонте се, драгШ мои господине, пре нег' што а нисамв другШ листг окренуо!" Господинг Функалг смеш10 се као човекг, кои е сувише внсоке главе, па да допусти, да се потре и уништи оно што е онг измозгао, кои презире слабога уништити. „Види ми се, да се нисамв преварш!" одговори онг сасвимг ладно и мирно, а смешен^ н-ћгово чинило е да су оне н-ћгове речи шшг страшше чиниле се. „Сг тога морамг притећи кг средствама, кои се 'изг призрен1л на васг небн дотакао. Да као племићг Форме учтивости небн повредш, пмамг посла наипре сг вашомг личношћу." „Госнодине мои, н самБ васг доста трпјо!" повиче одг лготпне дрктагоћји Албрехтг. „Немоите натеривати —" „Натераћу васг да будете стрпећг!" рече Функалг, свого дугачку суву руку као умирући, опруживши. „Послушаите вм мене само петг мпнута, па ће вамг ваше билло (пулсг) ти'о ударати, куцати. У Тиролскои близу едногг господственогг двора племпћскогг има една шумарова кућа. Племићскш онаи дворг зове се, чини ми се, Херсвилг, а кћерки шумаровоп, прекрасноме едномг цветку алпшскоме, име е, ако се неварамг, Катарина. Одг двора одшуна се по сутошо младг некш човекг до шумарове куће, где е Катарпна исподг едногг листника изгледала на н^ћга. — Обое су се пазили докг е младоств лудоств транла, а синг одг оногг двора властнпка, кои е познанство свое сг Катариномг одг отца свога морао крити, и ше се могао одг овога надати да ће допустити да се нбп двоеузму, потаино а сг помоћу заслепл-ћногг шумара, венча се сг нБоме, и закуне, се, да е предг светг као свого супругу изведе, кадг се н4говг вБ1соке гдаве племенитнп отацг сг овогг света пресели. — 6л' те, вБ1 ме опетг зато мирно слушате?" запнта бледни човекг укоченогг Албрехта. „То да дал^ћ говоримг старни племићг Бекг после едне године умре, и н^ћговг синг прими истина н^ћгова добра на себе, али кукавна Катарпна остаде што е и бмла, преварена кћи шумарова. 6 л' вамг позната та прнповедка, господинг отг Бекг ?" запнта подруг.шжо осмеугоћи се господинг Функалг. „Позната ми е!" одговори Албрехтг, кои се опетг орабрш бмо. „Е, то морате шшг знати, да младмв баронг нпкадг више вратш сс ше у Херсвилг, да му е потапна н-ћгова супруга сина родпла, и да е она —" „Свршетакг ћу н ноказатн, господине мои!" прекине му речБ младнв човекг онаи. „Знамг да е Катарину некш попг залудјо, да е сг нвиме утекла одг куће, и да е она умрла у Бечу. Младнп баронг, господине мои, кои е имао узроке, да венчан-ћ свое сг Катариномг шштг за неко време прећутагн мора, нје Катарину — него е Катарина н^га преварила1" „Шумарова кћерка бБ1ла е една поштена душа." „У томе имате сасвимг право, али онаП што е нго преварш, бно е непоштенг, и а на н^ћга бацамг сву кри-