Подунавка Земун

174

ШШДУШПК*

ва и одг детинвства негуе, прибавла себи ону красну добродћтелБ мужку, кого храбростћ називамо. Мислите ли ви, да се храброств може заповесћу улити? Не тако. Има лгодШ, коима су средства и сила на руци, да би могли нешто огромно произвести, па опетт. нпшта непроизводе, што немаго храбрости. Такве < у одђ детинкства стезали, петлнли и модили, те су имг свако чувство о снаги подсецали, па да ли е то какво чудо, кадг касн1е и духомт. слаби постану ? Чувства, коа се у детинБСтву подрангого, есу право основно камен4 за каснји характерг. Погледавте Наполеона великогт. у воиничкои школи у Брјени. Лопте одг снега зуе му око главе, а онг се недвиже; и невпно сигран-ћ можда е доста принело, те е касн^е и оловне лопте сносити могао. Снажно сигран-ђ за младежв е преправка за мужке доброд^телБИ, и ако се з г то неумеша опака збила, или ако се пристовностБ невре!)а, онда е оно много бол^ћ одг ленБОгг и пагубногг безпосличенн. Да се ова чувста о самосталности и храбрости могу и другае, н. пр. гимнастикомг, подранБивати, само е одг части пстина. Истина е, да гимнастика тело крепи, следователно и духг; истина е, да она чини тело окретнпмг п да духу прибавла неко поуздан^ћ, али окови науке, ма како они слаби и лабави били, стежу ипакг, и по томе неможе гимнастика произвести оно, што производи слободно, непринуђено сигран-ђ. Но авд'мо дал4. Онде се сиграго школе, овде сватова, а онде опетг какве светковине или торжественогг походн, па набпосле и сами дућана. Нело то сигран^ показуе се као врло невино. Оно и естБ невино, али е при томг и одвећг важно за будућностБ, ербо се ту сиуго будући характери. Мотрите само, пакг ћете видети, да се дете наврад1е сг онимг забавла, кг чему склоности осећа, што се сг н^говимг темпераментомг, сг н^говимг детинвскимг идеаломг на0бол4 слаже. Оно се ва таи начинг живота привикне, и оснуе себи некји сановнии светг, кои е за чудо намамлБивг, ербо е овав идеалг безг сваке мане; задоволаван^ детинвскогг духа безг збил± и боик. бли дакле какво чудо, што се при таквомг сигранго развјго склоности кг особитомг каквомг начину жив.гћнн, кг особитимг

одношеннма живота, кое се каснје никаквимг представлнн -ћл1, и никакво г опоменомг, па ни каквимг присилнван ^ћмг немогу изкоренити. „Н и самг незнамг, одкудгто," вели после какавг младпћг, „н имамг с а м о кг овомг начину вленн склоности, па краб." Сигрвн-ћ у н^говоб младостц бшо е училиште овоД склоности. Неко петогодишн4 дет е сиграло се непрестано месара, а родителки н^ћгови смешнли се кг томе. Кадг томг детету би 14 година, ал' се оно одз'пре родителБима сг речма : „н нећу ништа друго да будемг, до месарг," при свемг томг, што су му родителБи (као трговци) друпв начинг живлена одредили били. Свака черта характера, кого деца у сигранго себи, присвое оставлнго у младомг нБ10вомг срдцу трагг, а ако се то сигран^ћ често повторава , то се може склоностб напрасно у дМствителности поавити. Зато намг дакле, лгобезни читателБИ, вала на сигран^ дечино мотрити, да се неби у н&га зли духови умешали и у млађана срдца увукли, како би зарана дознали, кг чему се дете прикланн, те да га благовремено на оно упутимо, што саме околности изискуго. Но аИдмо дал4. Онде видимо децу, како се муче, да задане загонетке одгонећу. Ту е већг духовно упражнаван^ћ. Ко се томе неби радовао! Безг мишл^ћнн човекг престае бити човекг, нитИ ће икадг такпо упражннван^ прерано бити. Почне ли се едномг поучаван^, онда се мора дете непрестано у мишд^ћнго забавлати; ерг нека нико немисли, да е само з г чилиште доволбно , да духг изоштри. Што се у училишту присилаван-ћмг, то се у сигранго сг коћомг и ирштносћу постизава. Таква су у сигранго духовна упражкнванн тштг : шахг , даме, рачунске играчке и т. д. Но наравно, ово упражннван-ћ духовнБ1 сила несме свое граннце прекорачити, да неби тело ослабило, кое духу силе дае. Тело и духг есу системе сила', у коима е непресечно и изравнан^ћ или равиотежа. Збогг тога одвећг велико телесно напрезан^ћ разслаблава д>'хг, каогодг што одвећг дуго, одвећг велико духовно напрезан^ тело разслаблава. С М Е 0 И Ц Е.

Д;»во жилота. Кадг човекг у благословеноИ населбини Впктор1и у Новои-Холанд1и продре дал^ћ унутра, то наилази често усредг навбогатпе и наВгушће шуме на велико крепко дрвеће, кое свое изумрле гране тужно кг небу пружа. Ако Ш човекг добро изпита, налази, да су истомг дрвећу лгоди животг сг намеромг прекратили, огуливши му доле кору. Ово понвлен^ћ има своб основг у некомг врло поетскомг обичаго ондешнБи урођеница. Пунолетство млади лгодШ и пргшан-ћ нбјово у редг лгодш прате тамошнБи дивлнци сг особитомг свечаности: Кадг осване данг, коимг какавг младићг године младолетства довршуе и у круг лгодШ и воиника ступа, онда га поглавице н^ћгова племена одведу у удал1знш1 какавг краИ

шуме, иакг се затимг опетг уклоне. Ту пробави онг два дана и едну ноћк у усамл^ћномг сматранго, и слом1е себп два горна зуба секутића некимг дрветомг, кои е са собомг донео. Носле тридесетг и шестг сатШ врати се онг опетг у станг, преда свошИ матери свечано у руке слоМ1ене зубе, еде и п1е, па опетг оде у шуму, те да Јошг две ноћи п едаиг данг у самоћп и у посту проведе. За време н^ћговогг одсутства потражила е н-ћгова мати младо смолно дрво (Сшшшћаит), одг прилнке исти синовл ^вн година, кое тако рећи сг нвимг венча, иочемг синовл &ве зубе брижлБиво у горн& кракове укуца. Ово дрво знаго само мало нби , а нарочито одлични лгоди тога племена; младомг пакг човеку, кога после другогг повратка изг ш)ме у гостби, игранго и упражанванго сг оружћмг за човека "