Подунавка Земун

ЛНГТТ* 31 31БДВУ II ШУКЈ.

175

ратника проглашуго, остае н^ћгово дрво живота непознато. Цосле н^гове смрти убш н^ћгови сродници и оно дрво, те та ко остае са своимг тугугоћимг и пзумрлииг гран%мт> лелиИ споменикг упокоеноме.

Сунце и .иобаоћ. Као што е наилепше Сунце кадг се роди, Када злато-рувно Изт. лзтока ходи; Тако е наилепша ЛгобавБ наша тада, Првипугв кадг плане И средг срдца млада. Као што е наИжешћа Сунца у по дана, Кадг жеже надг главомг Нра насг сунчана; Тако е наижешћа Лгобавћ када стигне На врг сласти свои, Па насг у рав дигне. Као што Г наиадше Сунце када мине, Разстагоћ' се светомг ЗаИде за планине; Тако наиидшл Лгобави е сила, Кадг се разстат' мора Драга два и мила. Но! брезг сунца данку! Маици но! нарави! Али куку! ао ! Срдцу безг лгобави! Безг н4 есте тужно, Плачно, пусто, хладно, Безг н^ћ стопут' свакданг Живећг! ахг! мре пдно! Иле-Миле. Брада као мсдицина. Ми немислпмо сг овимг, да браду вала као медицину поппти, подобно ономг селнку, кои е, лекаромг опоменутг, да свомг сину ножно купатило даде, овога натерао, да ону В °ду, у коЈоЛ е ноге прао, поте. Брада се у свомг растенго на устни и образпма у нов1е време опетг смирила одг беснн брјача, и садг, особпто у Енглезскои, слободно расти безг икакве сметн , ћ, што е пзкуство показало, да као респираторг здравл^ћ човечје чула. 1оштг пре шестг до седамг година ше могао у Енглезскои ни еданг странацг у бради на миру проћи, као што то у некимг землама и данасг тштг постои. Но у већимг варошима где е мудроств ма' преотела, расте брада данасг и на Енглез-

скимг устнама слободно. У Единбургу сложили су ее нби петг стотина, да браде пуштаго и негуго као заштптно средство против>- прашине н други' подобнн отрова за џигерицу у воздуху, те су одг тога времена много здравш, него пре. Енглезски лекари доказуго, да и многе болести ОЧ1ГО, зубобол-ђ и вратобол-ћ одтудг произтићу, што лгоди свако готро образе и устну горнго насапуне и брхаго. Слабе запалБиве очи опетг су оачале и оздравиле после пуштене браде, зубобол!> нестаде за свакадг, и вратобол^ и страдана џигерпце одврати густа брада.

Волшсбн1»1и магарац«. Два препредена угурсуза, кои неимадоше ништа изгубити, али е требало много добити, а то значи имали су празну кесу а весело срце, наиђу на едногг селака у шуми, где е у трави заспао. Краи н^ћга е пасао уларомг везанБ1и магарацг, кога е селнкг тео за тргу продати. „Знашг шта," рече еданг лупежг другомг. „Шта?" запБ1та оваИ. „Н ћу магарцу одрешити уларг, а ти га отерав у варошБ и продав и пречекаи ме у ''остјоници кодг „златногг бурета," где ћемо новце поделити; а међутимг н ћу се знати са селакомг намирити."' Што рекоше, учинише. Онав друпи угурсузг одреши магарца, па метнувши себи уларг на вратг, самг стане где е магарацг стаао; а другг н^ћговг отера магарца. Садг везаниИ лупежг почне нукати и викати, на кое се пробуди слаткоуспаванБ1п селнкг. Зачуђено почне се освртати, кадг види, да му е магарца нестало а на место н-ћгово стои умомг окрун^ћнш! створг. Али нко 1 уплашеномг селнку неби до шале. Онг е чуо, да се лгоди лретворе у магарце, али магарци у лгоде — не, доиста не, то е што нечувено, чудновато, непоннтно. Назови-магарацг садг поче говорити: „Благородниб човече! ослободи ме овн очарани свеза, у коима чамимг већг одг толнко времена. Мене е проклела зла една вила, и едва данасг изнђе за рукомг едномг силномг чарод^ћго, те ми поврати правн ликг! Али ове свезе а немогу самг одрешити, него ш тн одреши досаданвШ господару, а одсаданБш прјателго. — Но само одма, ерг се а 10шг морамг плашити силе зле виле. Н самБ синг М—скогг кнеза. ПаметБ се окретала сиромаху селаку. Нћговг магарацг, кога е онг често тукао, па некШ путг и претукао, садг сннг М—скогг кнеза! Брже одреши уларг човекомагарцу или магарцо-човеку, па до земл^ћ се кланагоћи, почне га за опроштен& молити за досадан4 свое владан^ћ. Онг се заклинно, да н1е знао, да е магарацг тако племенитг господинг. „Небои се добрнИ човече, не!" рече очараннВ магарацг, „твое ти се незнан-ћ опрашта;" опростивши се са селакомг оде у — госттницу кодг „златногг бурета." Селакг, кои е пмао посла у вароши, пође за нБпмг наравно подалеко одг кнежевогг сина. То е зактевала сама уЧТПВОСТБ. Истога дана после подне види онг на тргу свогг магарца; одма скине капу и дошавши к' н^ћау почне смерно говорити: