Подунавка Земун

178

ПОДУН4ПКЛ.

ОваВ стра имао е ипакг врло снажанг узрокг, нетреба му се дакле нимало чудити, ерг тада е у Бечу врло мало душа бшо, кое небн исто осећан^ потресало. Црна смртв, оно ужаса пуно, немило страшпло, кое е одг некогг времена и надг Германшмг своа тамна крила разширило, та ненаситна мора као нека лгота гуд већт> е и веселмв гордиа Бечг опасала и сг уништен^мг му грозила. Но бнло е нешто друго, што е шшг жешће 1ованово срдце кинбило — безнадеждна лгобнвв лепе Ане, кћери варошкогг правобранителн, Егидја ОртолФа. Чудновато сравнете. Оно прво страовита опасноств нагле смрти, ово друго неоносанг животг безг радости. Товановг отацг, надзирателБ државне ковнице бно е искреннв прЈателБ ортолфовг. 1ованг и Ана растли су као деца заедно и јошг у првомг детинБству навикли се едно на друго, но ова детинБСка наклоностБ разв1б се доцше у навн ^жте Ј 'нутрашчувство. ОртолФг и ВирФелг не само што нису ништа противг ове све више распалгогоће се лгобави имали, но шта више радовали се у унутрашнБости свошв, што ће пр1нтелБСТво свое негда новимг сагозомг утврдити, кадг наеданпЈ - тг оваИ последнБЈИ збогг неке крађе у ковници окривл^нг буде, а н4га нестане. Тада затвори ОртолФг своа врата предг 1ованомг и закуне се, да за свогг живота неће дати свого кћерв за сина непоштеногг човека. У истнв ма', кадг е 1ованг пунг тамнн мислЈЛ са столице устао и текг неколико путШ онако брижанг крозг свого потесну собу прошао, отворе се врата и господарг Улрихг Шервенгелг, н^ћговг газда кућевнми у собу журно уђе. „бстели већг чули господинг 1оване?" запнта човекг смртно бледг. „А шта то ?" одговорн 1ованг нешто разсеннг, почемг се мало одг свогг ода зауставш и забун^ногг човека у бледо лице погледао. „Црна смртБ е овде," ндаше се оваЛ, „а противг н^ непомаже никакавг панцирг, ни чини, ни амаИлЈе. Сви смо изгубл^ни. Већг се неколико случаева показало. Ахг п самБ непрестано предсказивао, да ће 1349. година несрећна бнти за сиротнни Бечг. Ше се бадава лане на павловг данг земла онако страовито тресла и замке и вароши продрмала, а мое место рођенн, лепу варошицу Филу у гомиле развалина преобратила. То е бнло само предсказаше, али садг е текг настала права несрећа за насг песрећне христјнне." „Та валБда башг неће тако зло бнти," уђе му 1ованг у речБ." „У свакомг случаго морамо нашу судбу сносити." „Ахг," тужаше малнВ, дежмекастн^ човекг, кои посве изнуренг на ону празну столицу седне, „то е жалостна угћха, кого вн предлажете. Да, вама е лако. Вн ћете зачасг ваше ствари скупити и одг куге побећи. Али н, кудг ћу л? Н самБ за Бечг тако прикованг, као квака за браву, па ако ме штогодг снађе, онда ће мои шеств неики црвића одг глади скапати." „Аб, а вн се барг т&шите, што сте тшг у снаги и здрави."

„Садг, наравно да самБ здравг, али докле? Та човека стра напада, и самг незна како, кадг види, како лгоди непрестано по сокаци као луди и безсомучни трче, као да имг се мозакг з^палш. Мени се чисто чини, као да су куће сасвимг другШ изгледг добнле, да, па гоче се тшг некји метеорг надг монастирскимг торонвомг монахиннма понвш, кои е сасвимг као ватренни стубг изгледао, то су заиста рђава предсказанјн, коа —" „Вн се сувише плашите, а безг узрока," пресече му 1ованг говорг. „Ко зна, да ли у тов целов беседи има и на8ман& истине." „Вн јошг о томе сумннте?" запита Шервенгелг, и вн сте правни неверннИ Тома , али —" „Почуи! шта е то?" запкгта 1ованг наеданпутг, ерг у истомг тренутку забруе поедини, засвииг развучени жалостни звуци, кои су одг неке вшлине долазили. „Ахг, то е опетг будаластнД свирачгодговори Шервенгелг; „нисте ништа о н^му слушали?" „Шедно словце." „Гле човека!" повиче Шервенгелг зачуђенг, „а већг деца по сокацима знаду приповедати о будаластомг патрону. Кажу да е онг одг одлични родителн, и да е као воВникг подг царемг Лудвикомг воевао. Али една отровомг напоена стрела, како лгоди причаго, а пре свега несрећна лгобавБ довела га е дотле, те е нешто мало памећу поиео. Но ипакг никоме недосађуе, а и иде као свакШ скроманг и богобоазлБивг човекг сваке недел^ћ и празника на божш службу, само кадг е самг пева чудновате и замршене песме узг вјолину и то често у поноћи, као то садг. Преко пз^та у оноВ малои кј 7 ћици на углу, кон богатомг кугонџји Валтраму принадлежи, кои му е изг хриетнскогг сажалена исту безилатежно уступјо, будући се осимг тога и плаиио, да самг унутра нетумарне, садг онг обитава сасвимг усамл^ћнг и проводи своД будаластнв занатг. Погледавте само наиол4, ма да е ова ноћв тако непр1атна и бурна, онг е ипакг зацело прозорг отворш, па пева и свира као какво суште чудовиште напол^ у бурну ноћБ." 1ованг отвори капакг свогг прозора и доиста угледа при слабоИ савности месеца, кои е свое бледе зраке на улицу крозг врло нагло летеће облаке бацш, на прозору описане кућице едногг човека са седомг лепршагоћомг се одг ветра косомг, гди као у некомг беснилу свира и почелг е очи немичући се на итеће облаке упрео, започне сј^дугоће певати: „Облаци лете брзимг летомг Ко да ЈД сиете нБИннмг путемг? Драгу ми носе, носе срећу Што више, куку, видит' нећу. А ветарг, тужанг, злотворг грдннв, Неда имг станка, те ме кинби. Крину, моИ крину, дивна л' баше Та за царицу тн бјаше. Алг ми супарникг круну скиде, Па скиптарг царства сг арфомг узе. Па садг самв н кралв безг државе, Па садг самБ проснкг вако бледг старг