Подунавка Земун

.ШГТВ 31 »1Б1КУ И ШГКУ.

179

И тражим-в кринку дивна л' бнше А синб10 само гробг налазимЂ. Увопарамће разноглас1е, као каква изт> наЛдубл-ћ унутрашнБОсти у нанвећоВ туги произнешена вриска заврши чудновату свирку. Месецг у томг тренутку сакр1е се за облаке. Тамна ноћв и ужасна тишина бша е на сокаку. Чудновато тронуп., скоро потрешенг, затвори 1ованг капакг свогг прозора. После краткогг разговора са уп.ташеннмг газдомг, кои е опетг пређашнБЈД разговорг наставјо и кои разговорг 1ованг па двое на трое свриио, остави онаЛ ученика, кои се 10шг збогг виђеногг и 43'веногБ те опоравити могао, и наИпосле у тихомг сну зажел-ћнБ1в поков потражи. Но текг што заспи, а већг е предг нБимг лебд1о бледБ10 ожалосћенна изгледг музиканта, како на отвореномг прозору свира и како гледа за облацима, кои су као муна летили. А издалека видт е онг на неков пустов ледини еданг бео кринг, у 4110 круницу упрео е месецг свое бледе зраке, тако, да е тав цвегг врло лгобко и чудновато светлш, чисто сг већомг милиномг него и самг месецг и шта внше, чишо се, да врло чезнући и жудно усилнва се гледати на бледогг ноћногг певача. Но садг протутнБИ поредг крина жестока олуа са валовитимг облацима и изг ови шчепа една снажна рука оваи цветакг и жгужвели га, смртно уздисан& зачуе спавачг у своимг ушима. Па кадг опетг онамо погледа, преобразш се лепнИ кринг у лепу али бледу жену у беломг оделу са дугомг плавомг косомг и прекрштенимг на грудма рукама, ерг она мртва бнше, а чело главе н&не седш е бледнК свирачг са изразомг лудила на чертама лица и певаше: „Ахг! Кринка, кринка, дивна л'бнше!" И што е више 1ованг тамо гледао то су му све познапе бнле черте лица лепе самртнице. Ово лице нје му бнло страно, морао га е ма гди видити, она лепа округлина, оне танке обрве сг високимг челомг, оно узхићавагоће смешен4 око устана, она баина милина сагламн свш чертШ све му е познатЈл бнвала, садг наеданпутг позна онг лице, и нечувена туга тако потресе н^гову унутрашнБОств, да е у сну у гласг вриснуо, па се пробудш. Ликг оне умрле бно е н^ћгове возлгобл&не, етћгове предраге Ане. II. Почемг е 1ованг сву драгу ноћБ безг сна на сво1оИ постелБи провео и н. впосле готрен^ сунце крозг саставке н^говогг капка собу осветлило, отвори онг ове, обуче свое нове алБине, кое е за визите наручш, тврдо науманг шшг еданпутг посетити Егидја ОртолФа негдашн^гг прхатела свога огца. Онг е хтео последнБШ путг покушати, небн ли срдце ладногг и непоколебимогг човека за себе придобш садг, надг е тако ужасно време наступило, кое е доиста сва ожееточена срдца ублажити и за помирвн^ћ склонитшмг учинити морало. Кадг се савршено обукао, остави свого собу и упут " се управо у велику улицу, у коши е кућа ортодфова бша.

Глава му е бнла препуна навзамршеншмг сновима и уображеннма, а срдце чезнБОмг и лгобави, кадг е приспео до добро познате куће, предг капшмг кое бно е врло разгранатнД чокотг садг са жутимг лишћемг кое е ћаркан^ћмг готрен&гг ветра трептило и опадало, а иначе врежа н^ћгова пеннла се у чаровитои гордости чакг до прозора нЉгове предраге Ане, Ч1И прозори начичкани бнху сакс1нма свакоакогг цвећа. Садг му се покаже и неочекиванг а и упрепаштавагоћШ угледг. На каменоД клупи предг вратима сеђаше сиречв старнИ будаластнВ свирачг, у свомг сиротинБскомг капуту са седомг по лицу разбаченомг косомг , сг неизнснимимг смешен-ћмг дражестну Ану сматрагоћи, кон е у готрен^мг оделу пуна дражести и милине предг нвимг станла и н'ћму едну чашу вина пружала. Тако лепа као данасг никадг му се Ана ше учинила. Црна капица тако е лепо одговарала дражестно углађенов плавоИ коси милогг девоичета, око н^ћно бнло е тако поверително и као даница асно, лице н^ћно у свомг блеску младости тако е цветало, кратка а.шша тако се лгобко младачкомг стасу прилгобила, да е све ово 1ована тако занело, да е цео светг збогг Ане заборавш, и ко зна докле 6б1 та нгћгова заборавностБ транла, да га ше гласг лудогг свирача изг овогг сна пробудш. „Фала, Фала, мое смирено дете!" рекне овав, кадг е чаш} 7 изг мале ручице анине примш и жудно е устимг принео. „Фала ти за готренБШ напитакг! Ноћасг самБ далеко путовао на облацима кг твошИ мавки, и она те лепо поздравила." „Ахг вн опетг бз^нцате, Валентине," рекне Ана свирачу, почемг 108 се една бисерна каплн иизг лице скотрли, „мод добра мавка давно давно е мртва." „Да, доиста мртва," продужи Валентинг, „и за мене много пре, него за тебе н ^ћжна голубицо. Само ноћу, тада она оиетг оживи. Ахг, како е то лепо, шго е нашг Господг Богг и ноћБ створш." „Како вамг е глава?" запнта га Ана сажалБиво, „да вамг се нису ране позледиле?" „Гле доиста," рекне старацг, „прошле ноћи тако су се упалиле, ху, као ватра тако ме жегле, да а непрестано за неко време бунцати морамг. Зацело морао самв и садг штогодг будаласто говорити, ел' истина?" „Та нисте," извиннваше га девовче. „Ахг опростите," настави свирачг, „вн знате за мое ране, мое лготе ране. —" „Н знамг, добрнв Валентине," прекине му Ана говорг „будите само спокоини и немислите много о старимг временима, чуете ли Валентине, то вамг ваше нде шшг више позлеђуе." „Н ћу те послушаги , моа скромна девОбко," рекне старацг дубоко тронутг; „ахг тн незнашг како ублажавагоћи, како добротворно д^иствуе на мене твоа близкостБ. Благодаримг, по илнду пута благодаримг ти за готренБШ напитакг, кои ми е твон милосрдна рука пружила!" продужи онг после мале почивке. „Господг ће те за то наградити." *