Подунавка Земун

180

ПОДУНЛВКА.

Посде овб 1 речШ врати ши чашу, кого е мало помало изпразн!о, рукуе се сг нбомђ па се онда удалви. Ана пакт> уђе унутра неприметивши 1ована, кои е за особенимЂ свирачомт. бленуо, докле га е годг видити могао н кои се опетт, сет1о песме о бледомг крину и оногт, страовитогг сна, кои га е прошле ноћи онако ужасно уплаШ10. Но почемт. се опетт, опорави, довати се кваке капгаске отвори ову и уђе у кућу. Онт. се попне узт> басамаке и закуца на вратима ортолФове собе, изг кое зачуе доста опорг гласт>: „Напредг!" Онг позна гласг агшногт, отца. Кадг уђе у собу седјо е правобранптелв за своимђ писаћимг асталомг, чисто затрпанЂ арпнма и документима, а Ана е међутимЂ цвеће на прозору заливала и увело лишће кидала. СтарацЂ овомђ посетомЂ као нешго потрешенЂ намршти се за еданЂ тренЈтакЂ, но одма ипакЂ добЈе 1гћгове ФИ310Н0М13 своГ! пређашнБ1и ладнии изразЂ. „Гле, господинђ 1ованг ВирФелг!" започне онг; „каквои околности имамо благодарити за вашу чести достоину посету?" „Н се усуди," замуца 1ованг збун-ћно, а међутимг е лице анино као пурпуромЂ посуто поцрвенило. „Мило ми е што насЂ се шшђ сећате," продужи Ортолфђ. Ана , иодаи столицу нашемЂ госту и одма спреми плаву собу," заповеди онђ своши кћери, коа одма запосеств изврши и 1ована брзо но сасвимЂ жалостно пог.тедавшп собу остави. „Но есте ли већг школу свршили?" запмта ОртолФг, „смемг ли вамг честитати докгорство ?" „Н би скоро диплому у џепу имао , кадг неби изШЈти у великои школи збогг ове немиле болесги обуставл&ни бши." „Да, ми живимо у незгодномг, сажаленл вредномг времену," одговори ОртолФг; в нашг е животг свакШ часг у опасности. „Управо то е" превати 1ованг, „узрокг, што самв се ипакг усудш незванг у вашу кућу доКи. Нашг е животг тако несигуранЂ постао, да незнамо, смемо ли га н за еданЂ трекутакЂ нашимЂ назвати и да е за свакога наибол-ћ, да са собомг и са светомЂ рачуне заклгочи. Господннђ ОртолФе, вБ1 сте бнли прЈателБ могг несрећногг отца, а самБ одрастао сђ вашомг миломг кћери, дражестномг Аномг, и ви сте ме негда рад1е имали, него садг. ПропастБ мога отца збогг сплеткШ невернн прјатела побудила е и васг те сте и одђ н&говогђ еина ваше лице одвратили. СадЂ пакг кадг ми обоица на краичку ужасне провале стоимо, кон ће насЂ можда кои часЂ прогутати и насг за навекг разставити , у овомг озбилБномг тренутку а се ипакг усуђуемг молити васг за ону наклоноств, кого самк до скора одђ васЂ у наИвећо® ерећи уживао. Поклоните мп вашу пређашнго лгобавБ, кого самБ н тако незаслужно као и невино изгубш. ДаВте ми макарг едну надежду за сапутннцу у овимђ данима беде и пропасти; едну изкпу оне ублажавагоће надежде, кое клицу вћ1 мп сами негда у прси усадисте." „Господинг 1ованг ВирФелг," започне после мале по-

чивке врло оз 6 илбно правобранителБ, „што се тиче мое ирема вама наклоности, н васг тврдо ј ^веравамг, да се она ше ни наиман-ћ променила. Шта више, н умемг ценити вашг дЗ Г шевнБп~1 напредакг, као и вашг нравственБиЧ животг и готовг самБ у свако доба то и словомг и деломЂ посведочити. Али што се тиче одношена и сагоза сђ Аномђ , на кого вм као што ми се чини цилнте, то вамЂ кажемг безг околишенн, да бн е радје видјо у наручго црне смрти, него у наручго мужа, когг се отацг недостоанг показао уваженн грађанекогг дружства." „Размислите, господинг правобранителго," одговори 1ованг бурго у прсима утишавагоћи, „да доношена противг могг отца нису доволбно осведочени, да е контролорг ГролерЂ шшђ одавно покушавао нћга разнимг сплеткама упропастити, да е —" „Б б 1 ло како бшо, име Хаинриха Вирфела е жигосано, и —" „Господинг ОртолФе!" повикне 1ованг, коме е нростБ изђ оч1го севала, з 6 огђ чега су му и образи запламтали. „Опростите," прекине му речк ОртолФЂ примћтивши, да е одвише забраздш }' својоП ревности за чешћу свога дома, „моа намера ше бБ1ла васг вређати, почемг а говоримг о предметима о коима бо.тћ 6 б1 6 б 1 ло , да обоица ћутимо. Но ипакг себи припишите, што сте и себе и мене у непрјнтно стан-ћ довели. Владаимо се," продужи мало блажче, „као што намг наша одношена налажу. Нека провиђен^ћ о нама р1зшн, шта за нуждно налази, мм ћемо као пошгени лгоди нашои ц^ћли корачати, па ако башг мора 6 бпи , као такви пропасти. Здравствуите, господинг 1оване! Мн обоица морамо се за ово оно постарати и у редг довести, збогг овогђ опасности пуногг времена, а задржавамо се одђ посла неполезнимЂ начиномг, почемг еданг другогг вређамо непрјатнимг подсећанћмЂ прошлости и побуђиван-ћмЂ уништене надежде, коа се никадг изпунити неможе. Сг богомг! Н се надамг, да се ми разстаемо безг мрзости." „Богг ми е сведокг!" одговори 1ованг, „да н безг мрзости одлазимг, премда сг разцештћншп, срдцемЂ." После овн реч1и поклони се правобранителго, кои очевидно тронутг окренуо се баше одг младогг човека, па изг собе изиђе. У предсоб1К) Ана му дркћући приђе. 1ованг обгрли свое благо у наивећов туги, бурно е кг своимг прсима прилгоби и еданг врелни: пламенни полгобацг на ићна румена уста притисне, докг су међутимг сузе н^ћгове низг н-ћно лице котрлале. „1оване," заеца Ана обузета наинесрећншмг слутНБОмг, „гди ћемо се опетг видити?" „Тамо," одговори 1ованг подигнувши свое сузне очи кг небу. „Ана," зачуе се изг собе ортолФове. „Сг Богомг на веки!" повикне 1ованг, одтргне се изг н^ћногг наруч1н сп|е низг басамаке као пјанг посрћућп, долгола се до врата и изиђе изг куће у кошв му е за свагда срећа саран-ћна, надежда уништена и животг у ирн° зав1енг. (11родужи'ће се.)