Подунавка Земун

ЈШГТ1. 34 34В4ИУ П ШГБУ.

183

С М Е С И Ц Е.

Руска свадба у 18. век у. Руска царица Ана, кон е велпколЂте и раскошЂ нко, волела, имала е и шестг дворски' будала, међу коима су троица на то осуј)ена била. Да бм едногг одг нви изсменла, дала га е венчати сг навпрост1омг деноикомг, и за свадбу наредила е шалвиву и смешну свечаноств. Дала е сиречБ у врло строгов зими године 1740. палату одг леда саградити, у кошв е посуђе такође одг леда бмло, па наИпосле и четири топа и две комбаре одг леда, доста нке, тако, да се неколико пута изг нби могло пуцати. Изг губершн морао е свакш Губернаторг едногг човека и едну жену у нБшвомг обичномг ношиву послати. овб1 е бшо више одг 300, и пролазили су сг младоженвомг и невестолг, кое е, у великомг кавезу затворене, слонг носш, неки на камилама ншући, а други, два и два у саоницама, кое су вукли северни елени, волови, пси, овнони, па наИпосле и сами вепрови, поредг царске палате и крозг главну улицу вароши. У нхалишту Бирона, Царичиногг лгобимца, бБ1ла е чзстб спремл^на, а после су представлнне народне игре. НаИпосле положили су младенце у креветг одг леда, а поставл^на стража водила е о томе бригу, да истомг сутраданг изг кревета устану.

поклонг добио," рече едно гатро слуга своме господару. „Сниван^ увекг противно значен^ има," прилети му на то господарг. „Тако и н судимг;— зато ћу одг васг свилену мараму, а одг милостиве госпое дукатг на поклонг добити," рекне слуга. — У време окупавде Влашке одг аустриске вовске 6 бпо е много болестни воиника по шпиталБима, међу коима се и доста наши граничара налазило. ГЈоморг био е великг, но за чудо е било, што е редко кои граничарг кости свое у туђини оставити морао, макарг да су се многи одг нби разболели били. Заповедникг такове болнице запита едно готро лекара пративши га крозг шпиталв, шта е томе узрокг. „Како неби умирали, кадг они све поп1к> што имг докторг даде!" био е одговорг, али не одг запитаногг лекара, већг одг едногг граничара, кои е у близо стоећемг кревету болестанг лежао.

ПаиЈжасн!л казнћ. бданг дописникг изг Хамб}-рга из вео е 30. Декем. 1850. год. изг неки' Енглезски' новина, да е ХинезскШ немВ трговацг збогг убиства свое жене осуђенг био, да се неспаван^мг умори. Осуђенни био е у тамницу баченг, где су га по троица наизменце чували и санг му свакимг могућимг средствомг разтеривали. Несрећникг е оваВ 19 дана жив10, а ни едногг тренутка ше спавао. Осмога дана спопале су га тако ужасне муке, да е за смртв као за наивећу милостб молш.

и п , одиилш# 1;ага1> ид!> 1шд> ^г* ,* $ јЈ К ту; »јјш ^ м а м б^и е о б х о л и м о ^р рЈзгЗменУНикудг сејмаћи немогу,

Страшна битка. После смрти хунскогг кралн Атиле ни су се могли н^гови синови Чаба и Аладарг у деоби великогг свогг царства братски намирити. Зато дође до рата. Немци и други одг Атиле надвладани народи пређу на страну Аладарину, а Хуни остану са Чабомг. Обадве воиске изиђу у пол4 кодг Сикамбрје, или кодг старогг Будима, да деле мегданг. Бов и сеча бнла е страшна. Петнаестг дана узастопЦе тукли су се и крвБ лили, и као што преповедаго историци, крвБ се толика пролила, да е вода дунавска одг Сикамбрје па до Потенвде (данашн^ћ Пантелје) бнла црвена одг крви лгодске.

.4 н е к д о т е* — „Ноћасг самв сниво, да сте ми дукатг поклони1и ј и да самБ одг госпое супруге ваше свилену мараму на

ЛогогриФђ изђ десетБ писмена, 56782: Све на свету има добру и злу свого страну, тако и н; ер,г еднима/ самБ одг ползе, а другима на нуждно, тако да но опетг имг досађуемг. Страшанг самБ синг природе кадг до наввеће снаге мое дорастимг; онда брзиномг мун4 летимг по вилаету повалБивагоћи што ми смета, а често и кћерБ мое матере натеруемг да и она страшно разорен^ проузрокуе. 287: Страшанг самв и злотворанг, као и пређашнвјв; али те природа, већг лгодске су ми страсти родителБи; да мене и нби неби бнло, овав бн светг раемг постао. 4567: Мушкогг самв рода, но лепив се полг већма самномг занима него мушкарци, кои у гордости нб 1овои слабо за мене маре. Лепг самБ и невинг, но кадкадг и злотворанг, ерг често подг мошмг прјнтности крјемг опасанг отровг. 482: Што младићг и девоВка за набвећу срећу сматра, тимг постаемг а силнимг и светимг. Дужноств ми е усрећити лгоде, али редко ми за рукомг изпадне задатакг мо» подпуно извршити. Но ако ту ц$лб достигнемг, онда самБ безсмртанг. Цело е: Лепа една речв, коа се у садашнБОсти на жалоств неиоже ни у комг обзиру на нашг народниИ животг односити, а набман^ на наше школе и кнбижество. Разрешен-ћ загонетке у 21. числу: „Писмени и нотни знаци." Разрешен^ ове загонетке послао натт. е Г. Парох% УротЋ Лазаревић-Б у Вонки, и Г. Парохт. В. Суботићч. у Зеиуну.