Подунавка Земун

198

ПОДУШПБ!.

онимг истиаг ножемг, коимг е онг крала ранш; заш.мг оборе га на землго, стегну ланцима п едни усјлнимг кл-ћштама чупали му месо сг груди, руку и ногу, а други исте ране заливалн истопл4нимг оловомг, врућимг зеПтиномг, воскомг и сумпоромг, и текг наипосле упрекну оса.мг конн, кои га на четирг черека растргну. Млогимг ученимг лвддма, а нарочито Томазш, Монтескјвд, СоненФелзу благодарити имамо, што е Европа одг такви гнусни казни очишћена. Данасг се нико неплаши, да ће изреченомг пресудомг на каише бити сеченг, да ће му очи извадити, да ће му езикг и уши одсећи. Осимг смртни и гћлесни казнш било е нарочито кодг Немаца 10штг и трећш родг казнШ, кое се почестне називале. Ако кои кога увреди и суду збогг тога туженг б} г де, онда мора онг нвно то опорећи и то на оваи начинг: удари самг себе шакомг по лажлвива уста и нсно изрекне: „Мон уста, кон су так^о што изрекла, лажлвива су," па после натрашке изг судеиске собе изиђе. Друга е опетг почестна казнв била, уместо мача пребЈенив ножг око поаса носити , чнзме безг мамуза, конн безг подкова, седла и узде. Благородницима грбг су џелати, а официрима проФузи саблвд преб1нли. Забрана ношенн народне кокарде и данасг е у Праискои као почестна казнв. Босоноги и штрангомг око врата прес^упници вођени су. Босоногг и сукненомг алвиномг заогрнутг морао е ХаДнрихг IV. у средг зиме подг ведрпмг небомг за грехе каати се ; босоногг и у кошулки ступјо е Лотарг предг ХеДнрихомг V". — 1ованг Фридрихг, херцогг саксонскШ, кои се заузео био за осуђеногг Грумбаха, ишао е на отворенимг колнма, на глави сг венцемг одг сламе, по читавомг Бечу. Почестна е казн!, била, нарочито за благороднпке, носиги пеето до какве куће, цркве или до буди-каквогг меота. Лихоимци морали су, босоноги дечш шеширг на глави носити, у руци метлу, и три празднична дана освећену водицу око цркве обносиги, па после на прагг црквении лећи, како би сни цркву улазећи преко нки прелазнли. Обична е пакг казнк бша носити окове, или какавг панк или кладу око врата; а банкроти носили су жуту или зелену капу. Често су разбоПници, смоломг намазани, и пер^ћмг покривени по своЛ вароши торжествено праћени. Но наВбола е казнк била за

свадлвиве жене. Често су ове улице чистиле, и на опред$леномг срамномг месту у котарици или }* води седиле; или су морале великш каменг, названг блебетлкивнв, по целоЛ вароши носити, а на устма имале су малии локотг. Ако се две жене у порти или у цркви посвађавд, онда обе босоноге, една сг метломг у руци напредг, друга за ш,омг око цркви обилазе. Насмеели се она острагг, онда она узме метлу и напредг иде. Она жена, кон мужа свога истуче, мора на магарцу наопачке ишити и репг у рукама држати; а кадг е мужг у свађп одг жене побеђенг, онда мора онг за казнк тогг истогг магарца за узду да води. Где е у сус4дсгву цела една кућа свадлкина, онда сви сус$ди пешке и на конкма, сг музикомг и добошнма дођу тамо и сву кућу што-но веле на главу дигну, а често е и запале. 1оштг едну казнв морамо навести, кон нити животг, нити т4ло, ннти слободу повређуе, али опетг свакогг поштеногг човека у живацг дирне; ерг она лиши човека наИвећегг добра на свету — лиши га свои прјнтелн и лвддјв. То е дакле прогнанство. Коршланг, Цицеронг и млоги други Римлнни бши су прогнани, Августг е прогнао стихотворца Овид1а у Томи, Домишлнг 1ована Евангелисту у Патмосг. Петализамг ' ) кодг Сиракуза и Острацизамг кодг Атинана нису преступнике у прогнанство осуђивали, већг свое честите и врле грађане, као: Темистокла, Аристида, Шмона, Тукидида, Алкибмда и многе друге. Данасг преступнике у прогнанство ша.по: Руси у Сибирг, Енглези у Аустралш, Французи у Каену. Па кадг е садашна образованоств млоге одг ови побронни казни одбацила, какве е дакле на место нки узела? Нншта новога установила нје, али е неке казни ублажила, а затворе сасвимг у друпЛ вшдг посгавнла; ерг тамница е кодг стари била пранив гробг за жввогг човека. Савг оваи о казнима говорг може замста овимг речма заклвдчити: Величина казни нестае на путг злочинствама, већг начини да се иста избегну; нити вагра и мачг може томе већма помоћи, колико добро устроена полицјн.

*) Петализам!, и ОстрацнзалЂ баху судови за изгнаше.

ЛордЂ МЈазгроваа последнн .иобавд*.

У едно вечерн^ дружтво у Генту позванг бнншеГркг еданг, кои се у ужаснои битки Мисолонпе борјо, и сг малимг числомг другова свои крозг непр1ател4 протукао. 06хожден1е н1јгово благородно е било, очи пуне ватре, на лицу су се н^говомг шштг с.тћди претрпл-ћне жалости и глади иознавале. Изг Наполи одг Ромаше сг наиболтмг препорукама снабд^венг, дошао е онг у Гентг, да порушено здравл^ свое опорави. Сви су се око н-ћга састанли: страни, навластито госпое засведочавале су достоИномг похваломг чувство оно удивлеша, возбуђено у читавои Европи, а и на дал&, племенитомг храброшћу саотечественика н^гови. Лиди су желили изг ближе обстолтелства обсаде Ми-

солонпе, и учин^ногг на варваре вдриша познати. Речв дође на Лордг Банрона. Спишадесг (тако се зваше таЛ Гркг) говораше сг наивећимг восторгомг и сг пунимг суза очима о Лорду: — измеђг други разговора, припов-ћди намг сл^дувдће приклвдченје, кое се Баирону, едну годину пре смрти, кодг МисолонгП! догодило. бдномг БаВронг изг лова, на кои често праћенг Сунјотима свопма излазаше, кући се враћао. Покрав низке кућице едне пролазећјв, чуе ударан& клавира, пр1Нтни« Ђ здружено гласомг. РедкостБ овогг инструмента у Греши> певана умилностБ, у удивлеше Лорда приведу. Заустави се одма сг паликарима своимг. Говорг нвшвг чу се у