Подунавка Земун
ЛЗЕГТ'?! 31 31Б1ВУ II ШУПУ.
199
певан-ћ занеми ; певачлца лгобопитлвива помоли се на прозорг, — сад'Б се удивл-ћномг БаИрона взору лепотица тако укаже, коа, по позншмг нбјовимђ }в-ћрен1ама, све оно далеко превосхођаваше, што е онђ игда красногг у Грчков вид10. БаПронг нго грчкимг езикомг поздрави, благодарећи 10Д на обаателности гласа и свирана н^ногг. Она му на французскомг одговорп — ново доказателство н-ћногг за Гркинм редкогг воспитанјн. Радо би Баиронг разговорг свои продужјо, да се устиђена лепотица наша натрагг не повуче. Ноивлете е ово љгћнително за лорда било; онг е да.гћ морао ићи. Постара се за сва возможна изв^ћстјн, и дозна да е девоВка ова кћи Грка едногг, трговца у Мисолунги. Она се не давно изг Марсела, гди е за воспиташго послата бша, вратила. Отацг е н-ћнг у граду неко звате имао, и збогг лгобави свое кг отечеству, кодг свда у великомг почитант стоно. И Баирона е трговацг лично познавао и високопочитовао; тако лако буде Лордз' улазакг у кућу трговца, прво подг извћтомг послова, потомг на покуЈЈен-ћ отца, кои се лордовпмг посћтрла почествовао нађаше, добити. Колико еу првомг погледу лепота младе Гркин^ћ Лорда пл-ћнила, толико га сада духг н-ћнг зарази; кром-ћ новогрчкогг и Французскогг езмка. говораше и добро та.тнски, а БаВронг страсгно езикг оваи лвбаше. Н1зна лепота, н^ћно значен-ћ обчара Баирона подпуно. При свон женскогг пола см -ћрности, стрЈстно она домовинз г свого лгоблаше , и Грчкимг именомг и старомг славомг народа свога дично поносаше се.
Баиронг се у нго залгоби. Лгобавв е онг свого прво погледима, потомг значећимг речма одкрити старао се. Она бн се последнш свагда клонила, и вешто разговорг, докг бм се о лгобавн завео, прим-ћтнимг старан^ћмг окретала. Свакомг приликомг пакг она е вмсокопочиташе свое, природномг 10В благошћу, лгобови заслепл-ћногг Лорда , као правомг Грегие прјателго изнвлнвала. Првии се зарг сада путг у животу Лорда случило, да су сва усилнванн н1>гова, да би лгобећЈВ возлгоб.тћнг бмо, суетна остала. Осуећена ова надежда шкаклише већма, но безг икаквогг сл^ћдствја, распал^ну Лорда страств. Онг самБ никако ше могао загонетку ову ^разр^ћшити докг е на последку сл^дугоће ужасно приклгочеше на жалостБ свјго не р4ши. Кадг е едномг, по обичаго Лордг лепотицу свого посћтјо, нађе го бледу као смртк, мутнимг безг сз'за очима — лице е н-ћно, небесне красоте свое лишено, дубоку само жзлостб нвлало. Изванг себе кг ш.ои |,отрчи, запита е за узрокг жалосне ове промене. Сл-ћд} т гоће речи на одговорг добЈе: „ЗнаИ да самв срдце мое мдадомг Паликару даровала. Онг е одг младости мое другг невиногг могг детинства био. Кадг е скоро воинству отпшао, заклела самв му вечиу лгобавБ, и зав^штала се смртв н-ћгову не преживити, ако онг на боришту падне. Данасг ми жалостанг гласг стигао, да е погинуо, борећи се храбро за отечество свое. — Судбина е мон р-ћшена." При овимг речма поче клецати. Банронг е предржи. Она у наручш н^говомг, слћдствомг прво прогутаногг отрова душу испусти.
С М Е С И Ц Е. & 3
У.Л одђ ртжо. Ул4 одг руже ((1а§ Кобспб1) доноси се пзг* Дамаска, Алепа и изг други' предела Аз1е, изг Ск10 и изг острова Архипелага; но у наибол^мг е уваженго оно, кое се прави у околини Адрјннолн. Ружа, изг кве се обично у.гћ вади, зове се тамо тежка ружа, кон наличи на ружу месечарку, али н1е онако мирисава, као ружа исте врсте у ЕнглезскоИ и Французскои. Нго саде у велнкоЛ множини близу села', на гожнимг косама (сНе Аћћапо-е) Балкана. Двеће се то побере, пре него што се сасвимг разцвета и докг е шштг ноћна роса на н1>му, Затимг се брижлБиво *почупа\ лишће и баци се у бакарниВ судг, и ту се мало изгн^ћчи Овав судг после напуне чистомг кишницомг и метну га на Т1го ватру, те мало узаври. Овимг начиномг изб1го изг лишћа мастне частнце, и изпђу на вр'г воде, кое коштанимг лажицама покупе, у стакла саспз г , и ова памукомг запуше; а одозгорг бешикомг увежу. Великокупци плаћаго за еданг мискалг (1 и по драхме) 7 гроша и по'. 1оштг се на еданг, а бо.шв начинг, може вадити ул^ћ изг руже: метне се сиречБ лишће у плитке, землнне зделе (чин1е), напз^не чистомг кишницомг, и нзложе се СЈ т нчанимг зрацима, кои су доста снажни, ла маств изг лишћа извуку. ОваИ е начинг спорш и стае скушЉ, али дае иного чиспе ул4.
Редко е чисто у.тћ одг руже, ербо га ситничари мешаго са чистимг ул4мг одг маслине или бадема, те тако одг едне оке истераго две. Кадг јоштг та роба у Европу дође онда е нмачно и подругипутг мецшгћмг искваре.
Исторнчне знаионнтости. Чудна су понвлена у истои! ФранцускоИ, да свагда кадг су годб три брата еданг за другимг на престолг ступили, та е динас™ изумрла, и влада е прешла на друго. племе. Тако е после владана Лудвига X., Филипа V*. и Карла IV., кои су три брата бши, лоза Капетинова изумрла (1328), и престолг Францускш припадао е Валоанима. Но и ова е династјн после двесгагодишн-ћгг владана изумрла, кадг су три брата — Францг II., Карлг IX. и ХаВнрихг III. еданг другоме на престолг следовали (1589). Истина, Бурбонско племе ше изумрло, али почемг е и одг н-ћга три брата Лудвигг XVI., Лудвигг XVIII. и Карлг X. еданг за другимг владали бши, заузела е друга династ ФранцускЈЛ престолг и слабо е изгледа, да ћеду га икадг Бурбонци више заузети. .4 н е к д о т е. — „Да знате, господине, да ћу вамг едне лепе папуче начинити, ако ме што скор1е венчатерече нек1И чизмарг едноаг свештенику. После неколико дана по веи-