Подунавка Земун

254

ПОДУН1ВК1.

бмти. Нечудите се, топ.тои обрани мо1оИ, ерг изђ срдца лмбавпо плалтећегг произгпче Л ову девоину лгобииг; но гому нисамв кривг. Да го онда онако тужну у црквици невиди, п го, М( ж' бмти нигда лгобт небв1; ад' туга н-ћна у иени лгобопитиостБ па и лгобовБ пробуди. Одг оногг доба, краИ свегт> могг настоана, нигди нго видити, нит' за нго чути немого; садг пакг кадг нго опетт. на тако чуданг начшгб позиа, а пзповедго н4номг поближе спознао, 10шг го силн1б лгобимг. Надамг се одг благонаклоности ваше, да лгобавБ ову мого прву осудити нећеге, а зато ћеге доскоро о мош Г ј се захвалости осведочити. Мара опетг при оваквоД изповеди Н1в могла скрити свого лгобвену смећу, лице шГг сво плану и стаала е непомична као кипг. „А што ће на то Варадинка Мара рећи?" упита генералг, те едно, те друго могрећи. № Надежда е св1го жалостни и залгобл4нБ1 одг ут^хе маПка. Надамг се и л дакле, да н^ћно крепостно срдце,

мое утолико искрено презрети неће," утешително питагоћимг гласомг рече РадивоГг. „Но то е 6 бш лгобвенБ1Г1 испБ1тг" рече смешећи се генералг. „Маро, тб1 си слободна, н те за недужну проглашуемг; а теби, Радивое, драпи синовче, сретанг успехг лгобвенБп! желимг. Будите сретни, бмло вамг просто и благословено." Мара поклонивши се полгоби у руку генерала, одг чудногг тогг призора ни речи прословиги немогућа, пакг пође, на што генералг опетБ Радивого: „Синовче драг1Гт, изпрати твого нову лгобу." Мара смирено примивши понуђену руку Радивоеву, оде сг нБиме своЈоИ кући. Ту види РадивоИ, да в то она иста кућица, изг кое се оно жалостно орило певан-ћ. Мара дакле биаше она несретна девоика, „што боси.гћ сади а пеленг ши ниче." Ово вече саставило е двое мили и драги. —

НаЕК'т.1|Нб ттампарве у СрбскоиЂ народу. ([Гродужснћ.)

Одг ове кнБиге изтисци налазесе у царсков кнбижници у Бечу 1 ком.; н манаетиру Беочину 4 ком. у Бођани 1 ком. и у Ковилго 2 ком. Ова е Литурпи посл-ћ прештампавана више п}'та онамо, и понаивише сг овимг истимг поговоромг (као што е една одг год. 1554). Иза ове Литурпе на годину дана штампао е истБ1И Божидарг Вз 7 ковићг у Млетцима Псалтирг, кои е посл4 прештампаванг много пута. бданг еке. налази се у Ковилго а еданг кодг Г. Проте .Стаматовића. И ЛитиргЈго и Псалтирг у Божидаровов штампарјм, штампао е калуђерг Пахомје изг Црне горе, одг Р-ћке. Трећа е кнБига Божидарова: Псалтирг са Синазаромг и Часловцемг штампанг год. 1529. у Млетцима на 4. Четврта е Служебникг, у Млетцима год. 1527 у 4. Повел^ћмемг Божидара, а трудомг ђурђа Лгобовића, и посл4 н^ћгове смрти брата му свншеноинока Теодора 2 ). Пета е кнкига Молитвесловг, штампанг у Млетцима год. 1527 у 5. Шеста е Псалтирг штампанг при Цркви вел. Мученика св. ђурђа у Гораждјго на Дрини год. 1529. у 4. Повед4шемг Божидара Горажј)анина а трз^домг Теодора Лгобовића. Седма е Божидарове штампар1е кнкига М о л и т в е н и к г или Требникг. Шгампанг у Гораждјго год. 1531 у 4. Повел^ћшемг Божидара и трудомг 1еромонаха Теодора Лгобов!ћа и ДЈакона Радое. Осма е кнБига Октоихг или Осмогласникг. Штампанг у Млетцима год. 1536. на читавомг листу; и опетг Октоихг одг год. 1537. као друто издате. Обадве су кнБиге : Повел^шемг Божадара воеводе и трз 7 домг смирени вг иноц^ћхг свнш,еника' ТеодосЈл и ђена'д1а параекли-

С1нрха монаст. св. Савви Србскаго, у Милешеву. У овомг Охтоиху на краго измејју осталога стои ово: грЂШМЖ Кожндлрв Коуковнк!. мУћсткомв ш ДнсокднтГе еже шстк Вћ П ј П јдилихв мекгсдоннскинхв и т. д. По томг мало повећ1емг словима стои наштампано: повел^нГемћ Г0сподннл Кожндарл воекоди троуднхкмо се со сГнхк пнсднГн смЂренни вв нноџехв скефенћницн 0емдосГе н ГшнлдГе плрлГеклнсГлрвхв монлстмра скетлго Слки Срвкскдго нже јсст ^ кћ Мнлгшекм, МУћствомв же (б м^стл Пршеполк. Зна се да е Божидарг оваи 6 бш изг Под. 'те а овде живећи у Млетцима, каже да е Л) Дн(дклнт1е еже шсвт кћ пр-ћДЂЛЂХВ млкгедоннскмнхћ. Ово е онг нмачно за то казао, шго е Дјоклитја (стара Дшклеа, одг кое су зидине Дуке више Подгорицеу куту гди утиче Зета у Морачу) у Млетцима познатла него Подгорица; што вели да е Дгоклит вв прђдђл-бхћ млкњдоннскмнхб , то показуе да су се Маћедон1а Српски звале све земл-ћ народа нашега. *) Девета е кнБИга МинеИ праздничннИ или С б о р никг, у Млетцима год. 1538 на читавомг листу. У предговору стои међу осталимг ово: „Изволешемг валикаго господа Бога и Спаса нашего 1исз т са Христа и благодети дару св. Духа, азг гр4шниВ вг Христу рабг Божидарг Вуковићг, отчествомг отг ДшклитШски страна' вг пред-ћл^ћхг Македонскихг, отг града сушу глаголаема Подгорица. Пове.тћн1емг господина Божидара воеводе, трудихг се о семг писанш азг гр^шнии многооканнМшШ и мн ^ ишји во иноц^хг 1еро-Д1аконг М о и с е и, одг монастира глаголемаго

') Налази се еданг скс. у мон. Бо1)ани. Ј ) Иалази се.еданг екс. у БоЈјани а едаих у Рсмети.

') О дтј првогт. изданја Октонха налазе се: у Царскои библиотеци у Бечу 1 ; у мон. Гомирго 1 ; у Беочину 4; и у Новм Павланм крпж. регим. 1. — А одђ другогт. издапја налазе се: у Царс. библ. у Бечу I; V Крушддолу з: у "Ремгти 1; у Брднику I; у Шишатовцу 1; Ј Кувеждину 3; у Беочину 4; и у селу Леденици 1.