Подунавка Земун

гаодум аквг».

Л1К) садржава, и уакт. е у старомг обичаго прво лнце био; у Славено-Србскомг пакт. пле1иенз г више претеже особито живо осећан^ћ браће одг стрица. Братс> кои сестру има, сг нкомг се поноси; сестра се заклин4 именомг брата свога. Умрлогг неоплакуе н-ћгова жена, већг га оплакуш мати и сестре, и оне се стараго о укопу н4говомг. У некимг е местима особитми обича# провођенг, кадг одг два брата, коима дани рођенн у еданг месецг падаго (едномесечићи) еданг умре, да оногг живогг за мртвогг привезана држе дотле, докг онг страногг когг младића недозове, па га побратими, те га ован одреши. Твшг мислима одговара наичешће Србско лОбратимство. ЦрковнБ1И благословг, истина у привоИ СрбЈи Н1е у обичаго, али у име Божје и св 1оапа закуну се, да ће еданг другоме и у помоћи бити догодг су живи. И то држе, да е иавбол-ћ побратимпти Онога, на кога у сну сни, да га е ка у каковоВ нужди мол)0 да му помогие. Сакдии-ћни зову се по Богу браћа -г— побратими —. У старои Оршави и Неготини имаго обичав у друпв ПонеделБникг по У'с1фсУ изг готра бЈ 'сен -ћ ио гроббвима понавлмти; а затимг после подне скупла се тамо младежв и плете зелене венце. Па онда се два момка, или две девоике, измеђг себе побратиме или посестриме. кадг се крозг те венце полгобе,, па после међз^ собомг промене. Инакг нвтвагсвеза ( зато што су они 10шг млади, ваи.и само за годину дана: пшп. 1Ие нобратимство до века, нвго само почетлкт) том'(?.$ . па ио првбмг Ускрсу, ако су се дотдо^издееђг ; себе добро пазили, таково или понавлнго или променкш. Ако се та свеза тиче само оногг , кои е учини, то се напротпвг друга,. ^читра , ( сматра тимг више као заеднпчка стварљ Фа51ил1е. То свршуго домаће старешине, одг обе стране између себе, и то не безг дарова,. кои су кадшто врло замашни, и тако се, на неку врсту куповине, полезанг сачленг ФамилЈе, одрастла девонка, одг едне ФамилЈе другои предае. Братг предае удавачу еватовимау кои су дошли Да е туђов кући одведу; а овде е прими заова или етрва. Дете накитити; преслицомг дуварг додирнути — да <з дуварови често гледе како шв све преслица за понсомг ; —•; лебацг, вино и воду — о чему ће она бригЈ' имати '— подг пазуима п у рукама до асгала пренети: символичне су церемоше (мисаени обредн), сг коима она у нову фамилко прелази. Уста јов, да би мало а само добро говорила парчетомг шећера затворе. 1ошг се зове туђинна и крозг читаву годину невеста. Забранпмг, изг обичаа изражен1емг продужавагоће се стидлпвости и одг самогг е свогг' мужа раздвоена. У друштву међу другима готово и неговорп сг нвимг, а камо ли да би се шалмти усудила. Текг после неколико година, кадг узима одрастлу децу, постае ра4)анг сачленг Фамилге,: у кого е ушла. Узг ако осећан^ћ сродства по крви , кое е овде овладало, примећуе се, да овде нГе у обичаго оно изражен-ћ освете крви, кОе нје необично и кодг други народа нвима подобногг стана, и

кое е кодг наиближегг имг по племену сродства, кодг Црногораца, тапо нко у обичаго. Лако може бити, да е то одтуда, што се овде уобште ненаоди велики породица, племена, или може бити, што оно овде збогг тегобногг стана Н1в могло постатн или одржати. Саставлнн-ћ више кућа у едн}' обштину, више е политическогг рода , него што су оне по заедничкомг племену и пореклу, основане биле. Село где се убЈвство догодило , натеривано е одг Турака , кои су у томе више губитакг свов него преступлен^ћ сматрали, на накнаду — плаћан-ћ крвногг новца, названогг крвнина — кол е на 1000 гроша определ^ћна била. Кадг се то већг исплати, обштина е допуштала убјнци, да се слободно вратп. Доста е већг било, ако се онг сг Фамилшмг убиеногг помпрш, кое у тимг околностима Н1е врло тешко бити могло, ерг би оевета нове штете обштшш нанела. Но узг то е врло строга бнла свеза, кого е село завело. Оно е нмало право свое кметове, свое сеоске кнезове само бирати; и ови се онда и уважава, и имаго поверенн. Пореза е бнла обштнв теретг, и разрезиван-ћ исте чнн-ћно е у правичномг између с 1 :110 нби договору. Као годг шго кућа свов домаћјв, тако исто и село свов обштн праздникг уважава. 0 н-ћговомг празднику скуп.ш се народг на какво пространо место, иа брдаите нредг се.шмг. Свештенпци изиђу и освете воду и масло, па онда ј О ви напредг а селацн за нБима , сг крстовима и сг иконама нду преко пола, а на некимг местима и одг куће до куће. Тако су т села тимг надокнађавала цркве, који по основима Т\ рскимг понанвише нби нје пмало. Може 6'Итн башг зато, што црквјв 1пе бнло, роповн онда никакавг друг1в посао имали нису, нсго да се прн крштавашо, венчаванго, саранБивашо по правилама Богу моле, н да нмг изг календара празднике казуго, далеко одг уживана оногг уважени бнли удал-ћни , до когг е ниже свештенство на западу лако дошло. Пропиеана такса, кого су попови за извршиван-ћ своЈн дужностјв прјимали, ше 1в могла издржавати; срећа е бнла, ако су у свомг селу и наслеђена добра своп имали, где су као и дрЈ г ги косили, орали, дрва секли; другчје бн имг доста тралаво било. „Огче! — запитало е едно дете попа — „зарг и ти чувашг говеда?" „Е моО сипко" — одговори му оваи — ,Лошг да су мон!" Папротивг тога обште почптан^ћ обратло се калуђерима и манаетирима. Уобичаено е бм.то, те су псповедан!; — кое безг сумнћ одг свјго црковнБ! дћланн навннше свештенпка у покрету одржава , упливг му прибавлн на мирнне —* све самн калуђери свршивали. Скуплнли су се у определћне на то дане у скривене зачкулБИне планинеке, где манастБ1ри усамл^ћни стое. При томе, ше се .ту мнслило само на верозакона д-ћла: дани су ти у псго преме служили и за светчане саборе читаве око.пше, коа е томг манастиру

одлазила. Доста редјв су шшг уочи тогг дана долазили и ту ноћв кодг ватре проводили. Кадг прође готрен^ћ време, кое е за изповедан-ћ и причешће одређено, долази затимг после подне вашарг и састанцу едно сг другимг, а младежБ се уватн у коло и игра — ту е прилика, те понекш момакг себи девовку нађе — старешине пакг заедно седе и међутимг се договараго и разговараго. Но ни калуђери нису бнлн башг сами свои господари нити су имали тако нкг упливг свов. Они су нешто бо.гћ научепи одг понова, али опетг безг праве науке а и безг свезе са управлжоћимг старешинама, или безг тешн-ћ свезе са целимг своимг калуђерскимг чаномг ил' редомт; они жнве одг мнлостшН; едновераца; кнезови мораго нБшве цркве у- добромг станго обдржавати. Бечг примера е може битн, да зато и кнезови, кои одг постаика управо свога ништа друго нисј т него навотм-ћнји селнни, обБшавно право нмаго едногг измођу калуђера за настонтелн нанменовати, кои се зове или Игуманг или Архимандритг. Ше ли то, као да се ово начело пародне цркве, кое е подг старнмг кра.тћвима постало, барг у овммг долвнимг срезовпма ностонно одржало? У колико се иовестница млогоброиннмг заводима манастмра одг Србскн кра.тћна подсмевала: — али кадг е рсзрушена држава, кого су они основали, то су у исто време заводи ови наввише помогли томе, да се народностБ и вћрозаконг одрже }' поставхћномг већг узавмичномг одношенго. Не сг неправдомг се .и прелазакг Бошннка у Исламг одонудг доводи, што се тамо мап^ћ таковн заведенш наодило, Почемг е патрјнршество Нпекско уништено, манастирн су старн кралћва, особито онав недалеко одг Ипека лежећјв манастџрг Дечани, где ! е отацг СтеФана Душана ону цркву одг мермера сазидати дао, уживали свјго Србски племена почитан-ћ. Кадшто су Турци башг збогг тога, будући и в-ћру сматраго они као изворг освоена, тешке иамете на исте ударали, да Ш само у дугг увале, што су знали, да ће 1в издашнБи едноверци подмирити. 0 народноети цркве и то е еданг доказг, што су се овде стародревна имена увекг истинито обдржала, докг су у другимг Славенскимг народима имена светаца изг" календара владала. А сг тнмг дакле може и то у свези бнти, да тамо ше црковно-христ^ннско разсматранћ Света савршено до владе доспе.ш. У народномг мишлћнго свјго европенски земала, наоде се сл-ћди старп природопочитанји, али наввише само као разсуте развалине безг савеза, неразумне и неразумнтелне.

Иб*тф|вв«ч8ае енптаввввче. — Нарзесг, славнмв грчк'[в вожда, бно е одг царице византинске СоФЈе увређеиг, и да б.и се НБОв Освепо, позове Лонгобарде у ИталЈго. За кратко време били су ови сву северну частв