Подунавка Земун

ЛНГТ'11 31 31БШУ II Н1УКУ.

55

ове зем.гћ освоили, само нисј г могли градг ПаВ1Н) задобити, што е нбиногђ нралн Албшна тако огорчило, да се зарекао, да ће свс жителЉ посећи и градг до темела порз'шити дати, ако га оснон. АлбЈоиг после три године задоби Па1)110. но 1П6 нам'ћру свого нзвршЈо, ерт> кадг по освоенго у градг уаха, посрне му конв, што е старацг некЈи као срдитостБ Божчго толковао, ком е Албшнг збогг тога, шго енам-ћравао ПаВЕ10 разрушити, на се привукао. — Но АлбЈомг и16 дјто поб^де н^ћгове уживати могао, ерг скоро после освоенд Павје буде убјенг — (573 год.). Дала га е убити н4гона супруга Розамунда, кого онг едаредг при вечери сг мачемг у руци ну1)аше, да опа изг лобан-ћ н^ногг отца 1ие, кои е одг АлбЈона уб1енг бмо. — Подг владомг грчкогг цара Константина Порфирогеиита дошло е византиско посланичество КалпФи Моктадеру у Багдадг (917 год.) КалиФатг е био у оно доба већг мало одг негдашнћ свое саВности изгубЈо, но е ипакг нам -ћравао хМоктадерг, посланике торжествено дочекаги, и богатство и силу свого имг иоказати. Нвима на честв бБ1нше прегледг воиске одг 150000 воиника у Багдад}- држанг; предг палатомг стаиу при свечанои аудјенцји 7000 хадума и 7000 вратнБ! стражара. Палатни служителви бБине навдрагоценјимг од-ћломг', златомг и камен-ћмг драгимг накићени; за украшен^ћ палате потрошило се 12500 комад1в свиле, златомг извезене. У днору сталу 100 лавова ва ланци и изванг други украшенјн поставл^ћно бнаше у сали за аудјчнШ!0 дрво одг сувога злата за 18 велики грана покривени сг млогимг златнимг и сребрнимг птицама, кое по нскон справи псваше. — Ни еданг измеј)у лгодјв, з г становител-ћ светсни верозакона изуаамши, непмаде тако ве]икЈА утицаи у душевнмв животг целогг човечанства, као Аристотелесг, учителБ Александра великогг. У сваку струку човечш знана утичући и Својомг ФилозоФЈомг дао е не само западу и хрјстјднскомг вереисповеду, него и целомг истоку, дакле и самомг Исламу, законе. Таб великЈб мудрацг родјо се 384. год. пре Христа, у Македонскои вароши Стагири и оде у седамнаистов години у Атину, да будеученикг славногг Платона. По смрти свога учителл жив10 е у МалоЛ Аз1и , докг га Филипг II. у Македон го не иозва, да буде воспитателБ Александра, сина и1;говогг. ОснователБ великогг македонскогг царства подпуно е увидш великШ одг сваке саннрје простБЈи духг тога мужа, и зато пунимг правомг даде га сину свомг као воспитателд, на комг ће то велико царство остати и шшг већма се разпространити имати. Аристотелесг дође одг ирилике у оио доба у дворг македоискји, кадг е Александерг четрнаестј' годину довршш бно, и оддели се одг свога ученика, кадг оваи свого азјнтску вовну започе. Затимг оде у Атпну, гди свого школу мудрословну установи. Одг сенатогг шеталишта, што се грчкји зове „ПерипатоВ," т. е, шетан^ћ, или одг Аристоте-

ловогг обичал: свое ученике шетагоћи се обучавати, названа е та мудрословна школа, „перипатетичномг." После смрти Александра окривише га непрЈптелБИ н^гови нев^ћрствомг н злочинцемг протикг државне в1>ре, што га е натерало, Атину оставнти, и скоро затимг умре у вароши Калцисг 322. год. пре Христ«.

Дсконка ту»ки. (По словачкомЂ.) Сгћно мила, стћно тврда Како с' ниси разпрснула Кадг е мене лгата судба Одг мплога разставила. Са суетне земл-ћ ове, Творче, узмп к' себи мене, Кадг ми оногг узимаду За коимг ми срдце вене. 0 сумрачи, Боже благш! Некг позове скоро вече, У сумрачку подаи томе И мои животг да изтече. 0 славуго! и ти тужи 'Гвоимг гласомг у дубрави, Одлакшаи ми срдцу моме, Когг ће туга да удави. Срдце мое мепи лежи Као каменг у грудима, Нити више на томг свету Н-ћга радостБ обузима. И другоме руку пружамг За когг срдце незна ниште, До да моа мати, отацг, То одг мене, тужне, иште. Гласу отца и матере А не срдца, и сл^ћдуемг, Сг тога тако горко сада Одг свегг срдца адикуемг. и. с.

КнћПЈКСПНС ЕГћстН. * У нашов печатнБИ штампа се кнБижевниД огласг за кнБнгу: „Слике изг домаћегг живота пашега славонскога народа, и слике изг природе," са додаткомг: „Славонске пучке сигре," одг МЈата Столновића. Кнбиги ће тои биги цена 36 кр. ср. и надати се е, да ће до конца 10ши светг угледати. * У Брну излазе одг скоро Моравске Новине, кое уређуе Л. Ханзманг. Листг е таВ политичанг и забаванг, доносећи и в4сти трговачке и господарске. * У Златномг Прагу изашло е: православно старо-славенско Еванј)ел1б и Псалтирг. Како што се чуе, изићи ће скоро онде тшг и друге црквене кнвиге старо-славеиске.

* Сг 15. Фебруара почшгћ у Петрограду излазити Н01ШН „ХумористичкШ часоппсг" на рускомг езику, когг е учредникг познатиЛ сппсателБ Григорјевг. * У Паризу изишла е кнвига подг насловомг „Козачина" одг Седикг-паше, познатогг славногг сиисагелн полбскогб ЧаИковскогг.

Аискдотс. — Некји нашг землнкг, кога е богшш среће мимоишла, кадг е свое дарове разделила, бно е едномг позватг, да буде кумг, чега се ше мого одрећи, ерг е Фамил1а н^ћгова одг старина кодг те гшродице кумовала. Н16 га мала брига заузела, кадг е на дарове и на празанг своЛ џепг помислш, но опетг му е за рукомг иснало, да све спреми, и на ситне новце ше заборавш, кои деци по обичаго бацати треба. „ДаП ми за едну Форинту ситни новаца у занмг, прштелго." г На што ће ти толпко краИцара?" запвпа га пр1ателБ. „Та кумг самБ у селу **, а краицаре ми требаго за бацан^ћ." „Али си лудг; зарг незнашг да е у томг селу обичаи, да деца бацаго новце, а кумг да купи," рече му утешително лукавии прЈателБ. — бданг е селанинг шшо на магарцу, пролазећи покраЛ едне школе у време, кадг су 1>аци изг н-ћ излазили. Магарацг започе тада дерати се изг све свое снаге. Ово ђаци чувши, рекоше му: „Груби» угурсузе, незнашг бол-ћ обучити твога скота, да буде учтивји?" „Господо! одговори селанннг, оваи магарацг, кадг види толико свои другова тако е весео, да одг радости пева." —

Разрешенђ логогрифа у 3. брото. Побратимг, борба, мир, брат, торба, рат, бир, роб, Марат. СдедеКа су нам^ Госиода разрешен-!; послала! Г. ђор 1)е МарковиКт^, у Грегуревцу^ Г, Урош-в Лазаревићт., ПарохЂ у Воики; Г. Савва Брамовачкж у СеитиЈ Хосифк Роина у Араду.

Разрешенд загонетке у 4. брот. Арап — Пара.

ЛОГОГРИ«1»Т,. (Изг седаиЂ писмена.) 72367: Уливало ме е Провиђен^ћ у срдце створенн', да будемг калаузг крозг животг. 14547: Све бивамг ређи у ономг положенго, за кое самБ створенг. Цивилизашн учинила е човека слободншмг, а мене обдарнла е сг робствомг. — 5252: Невина кћи природе као што самБ, милимг се човеку гледећи ме. У Холандш су ме наивећма неговали и лгобили. — 5652: Болестна грана на дрвету моралногг живота. 27345 : ХранителБ доброд^тели и невиности бд1емг надг колевкомг. — 32512: Н самв отачбина оногг вожда, кога су гуске издале. — 7652: Римска варошБ. — 7632: Ако ме аустрШскШ воиникг у битки изгуби, постае са 10 година старји. Цело е: пме некогг владателд, кои е био основателБ славне динаспе, владагоће са славенскимг народомг.