Подунавка Земун

ЛПСТЂ 31 3.1ША38У 81 ВИ.ТК.Т.

187

с«оП прплиии Фрегата поћи. Скуп.Нша множина мшну изђ гласа, кадт, се овнв у пливанго свомђ на ономђ мссгу понвт, где се имала лађа спустити , ерЂ опа се већЂ бмла почела кретати, те е тако свакш мислјо , да ће гнгарача у тимђ тренутку својомђ преднкомЂ части смрвитп. Но кадЂ е ов»и неколико стопа одђ Фрегате удалћнЂ бмо подиже свое претеће руке неколико тренутака у висину, леже затимЂ на леђа н одплива дал-ћ. Фрегата е већЂ бмла прилично далеко снлизнула, и наеданпутЂ з'паде у воду; али ше далћ као какво жпво суштество нловила, већЂ поче са стражнвомЂ части тонути, и тако нова фрегата нћговогЂ величества Султана — остаде у глибу. Сва покушаванп, да би е на воду одтиснј-лп, остадоше безуспешна. У таквпмп. прилпкама неостае друга средства, већк ла1)у на ономђ краш, где е запала , разтрошити, та тако и овј г Фрегату постиже иста еудбина Е фомдш е одђ лкјтнне беснјо, бродостроптелв бнше у очаннго, Фраинузи приписивау ту иесрећу тежини брода, а Турци, као суеверни лгоди, мнслили су, да е свему томе узрокЂ Димитрје ОмирЂ, кои е своимђ очима лађу урекао. Да е Ефендја у својои зсмлкп бмо, онђ бм свему томе својомђ на пречацЂ надЂ Димитр ^емЂ извршеномЂ пресудомЂ краи учинјо, али у пределу на ушћу Роне нје се о вешапго ни мислпло. Тако се морао ЕФендја задоволвити са строгомЂ заповести, да у напредакћ гнгорача неће у бродостроинго иустнти. Носле неколико месецји буде друга Фрегата за одтискиванЈ) на воду спремна. На ЕфенднномЂ лицу изражавао се стра', кадЂ е стакло ®са шербетомЂ на иреднБоИ части лађе разбјо и ову „ахмеди" назвао. У истомђ тренутку заори изђ гомиле гласЂ : „Димитрје! Димитрје гнгорачЂ!" и Ефендја упрепашћенЂ и нрестравлћ.гБ види проклетога гнгорача , кои е свое руке као и првипутЂ подигао , безЂ сумн-ћ у нам -ђри, да и овоИ Фрегати своимђ очаравагоћнмЂ погледомЂ снева за душу. 1>Б1ле нћгове очи очаравагоће или не, доста, да е и ову Фрегату иста несрећа постигла: н она остаде у глибу. Бродостроителв већЂ ше знао, шта да ради одђ муке, а Ефендја се псутћи врати у гостјоницу и хтеде истомђ на своимђ беднимЂ служителкима срдце да изкали, ал' се н -ђговЂ толмачЂ, некш оштроуинмо 1'ркЂ, усуди са свопмђ саветомЂ мелемЂ гнћвномЂ срдцу поднети. „ЧестптмИ Ефендја ," говораше оиђ , оваИ раа, кои се Димитрје зове, безЂ сумн-ћ е лукавЂ човекЂ, кои е чаромЂ своимђ бродове мога госпо гара у гогпо. Ал' онђ е ГркЂ и раа , затимЂ истимђ и нитковђ . Подмпти га, честптми Ефендјн, н онђ ће одђ свогђ обчараванд одз'стати. „Ви сте свп пси п штенци одђ паса," одговори ЕфендЈа милостиво, ,,ал' опетЂ изђ тнои' уста излази много мудрости; пошлбп дакле по тога гнгорача сђ обчаравагоћииЂ очима." По краткомЂ времену дође Димитрје; но онђ нити се поклонн Е фсндш , нити предЂ нбимђ скиде ФесЂ сђ главе. СултановЂ посланик .Ђ паде } изкушен-ћ, да гнгорача збогЂ н-ћгове учтивости са гомиломђ дегеиека по табани награди; алн га

одђ тога одвратн стра' одђ подпреФекта и нћговм жандара, а можда и одђ обчаравагоће силе тога гнгорача. „Псето едно и робе," рече му учтиво, „зашто си обчарао бродоне нашега господара, КалиФа и султана Махмуда?" „Н нисамБ овамо дошао, да грднго примамт,," одговори гнгорачЂ ладно, „и ако су ваше речи за псе, то отвор'те прозорЂ и ваб'те \ћ. Ако шга желите одђ човека , кои у ФранцускоИ онолико исто важи, колико и вм, то говор'те." „Бродове, робе, бродове!" „Нрва два леже у глибу," одговори ГркЂ а трећЈИ неће ин толико одпловити, колико може топђ добацити, ако да В огђ и св. ђорђе изђ Кападокче." „ Т б 1 лажешЂ , псето , тб1 лажешЂ !" иикну Ефендјн. „В б 1 лажете, ЕфеидЈн!" одговори гшорачЂ, „и ако мн ншпЂ еданпутЂ рекиете, да лажемЂ, тако ми снетогЂ Луке, разбићу вамЂ главу." ПочемЂ е Еч>енд1н сђ гигорачемЂ самЂ 6бш, а намештено лице и показани зуби нзнвише лготину овога , то се ПосланнкЂ угиша, и почне блажје говорити. „МожешЂ ли обчараностБ одђ бродова одклоннти ?" „Онима, кое су већЂ на воду отиснуте, непомаже никаква молигва." „Оће ли трећЈИ бродЂ одпловиги ?" „Ако н узхтемЂ." „А четвртми ?" „Ако н узхтемЂ." „Кажи мн твоп условјп," рече Ефендјп мало узпокоенЂ. „Колило иштешЂ гроша? Оће л ти бмги доста десетЂ тисућа ?" „Много више," одговори Димитрје сђ горкимђ осмеиван -ћмЂ. „Више! Какви сте нитковн, вм Грци! Колнко више?" „Н захтевлмЂ, да ми нзђ Сгамбола мого жену Катинку вратите. Нго су изђ Хјоса одвели, и садЂ еу харему Капудан-паше. 1 оштђ захтевамЂ, да ми вратите мое трое деце, Антонјн, 1)орђа и Евдокспо. КадЂ овде у Марзелго видимђ све нби , и кадЂ ми нштђ одозго' изплатите двадесетЂ тисућа гроша, онда ће мпрно ваши бродови одпловити." „Добро," одговори ЕФСНД1П, „II ћу 10штђ ове ноћи у СтамболЂ писати, и до два месеца одђ данасЂ има 'ћешЂ твого жену, децу и поискане грошеве. Али чнмђ ћешЂ ме обезбедити ? Р очб Грка невреди ни едне паре." Ј\ ћу вамЂ дати за емце два трговца изђ Марзелп, кои ће взмђ за двапутЂ већу суму добри стонтп. В б 1 ми неможете све датп, што би а желјо," рече напоследку гнгорачЂ сђ набранимЂ челомЂ. „Ви ми неможете повратити животђ мога старогЂ отца, мое сестре н могђ навмлађегЂ чеда. Ви ми неможете даги одђ срдца крви оиогђ АлбанскогЂ курнка, кои е нби прождерао." После три месеца бмла е гнгорачева породица у Марзелго'; но при свемЂ томђ искао е оваи уговорену суму новаца напредЂ, почемЂ е

заданоВ Ефендпнои речп исто онако мало веровао , као и ЕФендЈп н-ћговон. Освану динђ одтискиванго треће Фрегате у море. н већа него икздђ множина народа бкшие се скушпа, несгрпелбнво очекугоћи свршетакЂ предстошниегЂ дела. Димитрје гшорачЂ, кои е за време последна три месеца имао слободанЂ приступЂ у бродостроинго, бмнше на преднБои части лађе. Намазанп се валБци изб ше, Фрегаге се покрете н одтиште се величествено у воду. Ефендјп е 6бто изванЂ себе одђ радости и веровао е сндђ впше него ккада, да Днмитрје нма обчаравагоће очи. После неколико дана уилива и четврта фрегата у море сђ нстпмђ узп ^хомЂ, „Чудиоватми човече!" викиу посллникђ блпстателне Порте. „КаквимЂ си редкимЂ чаромЂ могао обе прве Фрегате обчарати?" „То е бнло сасвпмЂ просто ," одговори Димитрје у присуству многоброиногЂ друштва, кое се на слннђ обедЂ скупило бмло. „Пре петЂ година био е моИ отацЂ едачт, одђ наиболБи бродостронтела у ХЈосу, и н симб се одђ детинБства у тоИ вештнни поучавао. Мн смо бмлп богати, мм смо бнлп срећни, дпкђ насЂ ТЈ'рска злочинства нису упропастила. Н дођо у МарзелБ, спрома као проспкЂ; отацт. ми е био убЈенЂ , а жена сђ децомЂ у робство пдведена. Како самБ живео, сви вм знате. Д <мп. с -у прве две Фрегате грађене , сматрао самБ точло сваку раднго. Н самк приметјо више погрешака , кое су морале броду у пловлћнго сметати. Но кздђ самБ сђ Е фснд 1 омђ у иотодбу сту и10, дружчо самБ се сваши данЂ сђ бродостроптелБИма, показао самк имђ , што на броду невалн, и казао самБ, како имђ поправитп валн. Онп дакле преиначише и поправише. Бродови су срећно на воду одтиенути, и тако су зле очи у томе толико учиниле, колико лепБ1и каменЂ на чибуку честитогЂ Ефенд1е. ПоследнћмЂ небиаше ово обнснћић прпво, тс промумла у себн, да су сви Грци крадлкивци. Но Димитјне е имао свое грошеве, остав10 се свога гшоранн н поче бродове о свомђ трошку градити. Обе Фрегаге буду брзо наоружане, али н! у бигки и кодђ Наварпна, као што смо чули, коначно упропастише.

Нзбацнпаагђ Ктвгс. (У есеш. 1852. год.) Познато е да е Етна, кого С ишшпнцб ! Моп1е дЈћеПо зову, много внша и обимомЂ шира одђ Везува. П одђ нбомђ су унаоколо многобропна села , у коима жнве до 300.000 лгодш. Краи н- Ј јнђ до кога се землн може обрађпвати, зове се Ке §топе со11а и допире до манасгира Св. Николе, 2500 стопа надЂ моремг; виногргјди, гаеви одђ маслине и смокава са силнммђ у напновје доба посађеннмЂ инд1г Ј скимђ смоквама изгледаго прекрасно. Да.тћ у внсђ починћ кра8 шумскчи (Веочопе i ешогоза) сђ богатимЂ растовимђ шумама. НаГшосле, када се сасвимЂ прође комадЂ обрастао шушнаромЂ, дође се до снежне