Подунавка Земун

188

поду28 $Е:к1,

лише (Кед1опе пеуоза), кон е готово целе годнне покривена ледомг и снегомг. Обе горе, ВезЈвт> као и Етна, почшшле су већг велика опуштошенл. Целомг свету е познато прво избациван^ Пезува године 79. после Христа, при комг су вароши ХеркуланЈ г мт> лавомг, а Номпеји пепеломг засуте; међу доцн1пмг изметанБима одг 1631, 1701, 1779, 1794, 1822, 1839, 1850. било е оно прво наИсплше, ерг су пропала многа села заедно са 4000 .шдш. Одг 80 до сада познага изметанд Етне бвмо е оно у 1669. наппзстопппе, а по добнвенммг досада вестпма као да оно одг 1852. ше слабје. У четвртакг 19. Августа започне избациван15 сг нкпмг землБотресомг, да се грдна гора до дна тресла. Таб землкотресг прилпчно се надалеко пруж10, ерг на више места у- ШваИцерскои осетјо со у исто доба слабш тресакг и докг е гора изметала са избациван-ћмг нје било нке кише, као што е то иначе обично, али е тога дана у едномг краго у мжноп Немачкоп бмло, збогг врелогг ветра, силне олупне сг кишомг, коа е шварцвалдске долине, особито кодг Шрамберга, нко ноплавила. бдио енглеско друш1во кренуло се таИ данг да се на Етну попне и имало е издржати целу силу првога изметанн. Ово друштво описуе га да е то бмло тако величествено да се неможе казати. Небо и земла изгледау каоусиша маса воздуха, озгорг е сј - ктао изг Етне пламенг одг сумпора, оздолг су кулнли изг едногг дубл^ћ лежећегг кратера (такозвани Колоси), густи слоеви дима црногг као емола; утроба горе дрктала е и стеннла, а олуГша е беснила крозг воздухг свомг снагомг. Г!рп првомг изметашо правнП (наИгорнмИ) кратерг Етие (вр'г иу лежп 10,000 надг моремг) Н1е иишта друго избацнвао осимг силне кише одг пепела, ко« е више еапГЈ трапло допирући до наипижи села , да су се ова побопла да јг1 непостигне судбпна Помпеје. ТаП данг отворп се у волупскомг долу (\'а! «!с1 Вие) — одг прплике 7000 стоиа високомг — ново гротло, пзг кога на 40 кратера куллла силна масса } г с1нне лаве. Овде се спомип^ едаиг зламвиитг догађаИ, кои на ново доказуе чудну Финоћу животинвскогг нагона. Мало пре иабацивана прооуди се еданг чобанинг, кои е преноћш са своимг овцама и козама сасвимг близу места, где ће се ноши кратерг отворити; кадг изиђе предг торг опази особиту свет.тостћ. Дозвавши свога друга дивили су се обоица овомг чудномг поаву, када наеданпутг цело стадо — неколико араца напредг — поплашено на отворена врата одг тора нагрне и безобзирце се низг брдо устреми. Чобани наравпо по нсволби потеку за своимг бегунцпма — на срећу за обоицу, ерг одма затимг пукне силно громг, одг кога сг це.та гора потресе — тора нестаие, а на н^гоаомг месгу кулала е сплна лава. Избациван^ траало е у непрекидкоИ снази вазданг; затнмг поиусти, потрееан-ћ горе престане и само е непрестанце радјо кратерг, докг после десетг дана иезааоче иово и снажн1е из-

бациван^ћ. Тога дана 29. Авгусга попео се на гору некЈП немачкји природоиспитателк, кои е у обштммг новинама о томе ову занимлигвослг нв1о: „Прошле суботе увече у 11 сатШ кренемо се по месечини изг Г) а Р е и У Т Р" сата п0 поноћи дођемо у село ЦаФарано (па ереднни горе.) Ту сиђемо на пођемо пешице крозг чесгу и чпстину на Сусретг кг краго реке одг Ливе. Она е за овм десетг дана прешла бмла у правоВ линји до 12—13, низг целу дужв 16—18 мила и бмла е тога дана Јошг само за две мил4 одг села ЦаФарано. Шприна е пзносила 2—2' 2 мн.тћ; внсина бнла е тако разлнчна, да се управо ни одредити неможе — на излазу могла е нзносити 25—30 палма (шака), горе е бнла много внша. Иошго две ми.тћ пређемо, пошл-ћ насг нашг вођа на едаиг малми гребенг, одакле смо станли на 50 корачаа ирема нзласку лаве. „Као иеми станлн смо по дуже, н бмломи е, као да гледамг усредг накла. Докле е око доппрало, ништа се друго ше могло видети до кривудагаћн ом-ћнн маса, 3- нлнду лнкова кои су се ненрестано мен.чли, овде по старомг кориту лаве пузећи, тамо шуштећи и пршгећн, затнмг уедаипутг црну лаву парагоћи, да прокрчи себи пролазакг у дубину. Овде грднмп комадг лава, кои се одкида и за собомг пакленни жарг оставла, но по коме одма пепео попадне н поцрнн; тамо силни огн-ћни валови, кон теку низг брдо подижућп се и сиуппагоћи. Докле годг догледати могосмо, ништа до лаве, жара огнл десно лево, озгорг и са стране, само оно местанце на коме стансмо, нје горело, нитп се пушпло. Кадг сване снђемо у дублкнну н узмемо — што пре неколпко еапН небн се смели усудити за сво благо на свету — за споменг иеколико сасвнмг врели кочада лаве. ,Пошто сасвимг сване, покушамо узпузати до едногг вншегг места, кадг уедаинутг зачуемо стра^овнту 'уку. Тоштг ноћасг смо чули одозгорг грчллвину; но сада видимо сасвимг ново брдо лаве да се управо на насг вал.ч. Одозгорг валале се на землго, а нзг среднне избшле масе сг нечувеннмг бесниломг грмећи, дн су тштг на дану и при Светлости одг сунца изгледале црвене као жарг. Прп тоие е доппрала до насг такова врућина, да се едва трпити могла Но ипакг смо уступали коракг по корак , као што намг е блвже долазило уешпо комађе лаве. Наеданиутг почне прштати и шз шгатн, гуегг црнг димг дигие се предг нама ; уедио е горела и сва трава дсннмг пламеномг и море одг пожара допирало е готово до наши ногу. (Свршетакт. сл&дуе.) О иодЈнакскнлђ кшижесткаша. И. Тако исто тежко е за пупшке у 0лашко(4 на спореднимг друиовцма, гди никакна пошта непостои шнеће кон-ћ и за кола, преноћиште, е .10 и анће добити; ако се што на колима сло-

,ч», начини се све лако и брзо, само ако се деси какавт дорабанцг у пратвБи. бли ту какво село близу, оде онг у ово; нотомг самоволБно уђе у иађболго п|»ву кућу, улш кола и изг авлјв, ичгони селзка, ако се мало узпротиви, и псовкомг или киугомг. да узде и бпчг з'зие н сг колима иопта, како бм путннцнма у помоћћ притекао. Посл^ћдоваће дупшг сагозо.чг сг поргомг, да и у нодуиивскииг кнвжествзва као у Боснов посгои нас.гћдствеио благородство. Бонрг (кажу и боерг, одг славеиске речн бои т е. битка) имао е може бнти у стзро доба звзчетЉ ратннка, но ово пошпте већг одавна исподудара се са речи, кон садг значеи^ћ го<шодпиа нлв благороднпка нма. Достоинство бопра ест«,, као некада кодг Франка н Англо Сакса, званвчно благородетво, кое се само ступан^ћмг у државву елужбу — бнло у полицаИну или сздеВску струку — получити може. Ово за целогг живота благородство може свакШ добпти, само ако има талантг, иманћ и наклоностк, и кг томе за веће богаташе напвнше сз' путови прокрчепи, и богатнИ на већемг достоинствз' стоећји отацг већг уме своимг синовнма и сродницима врата одг храма чести отворити, тако да бонрско достоинство у Фами .тјнма велики' богаташа, ако ше нас.гћдетвено, а оно е барг постонно. Премда се синг и самогг кнлза као свако просто народно дете рађа, нишга маи!> оин кодг колевке полажу то мн'ћше, да неће као такавг уирети. Степени благородства цене се по достоннству. НаинижШ степенг заузнма столоначалтшкг на вишемг стоИ началникг, коме сердарг, ага , полковникг, Чорникмерг т. е. генералг погтснено навише слћдут. На наввншечг вр'у сгои логоФетмарг, титула, кого само мпнистерг илн сг нкнмг на еднакомг степену стоећи државници получапаго Одг грчке речи коуоО-гтг^ (рачуноводителк у византнскомг царству канцлерг) влашК1и езнкг претвор'10 е тпта (/>) у ср. Кои е бонрско достоинство получт, таИ принадлежи привилигираноВ класи, у кое е рукама властв, утицаО, богатство и нлан-ћ непокретио. Цело сеоско лгодство подложно е овоД класн у виду робства, но Аустрјн, за време докг е Влашка заузета бнла, унишгила е таи нрамг. Землћд^ћлацг иманн нема; землн, кого обд-ћлава, принадлежи н-ћговомг господару, коме е онг кулучити и данакг плаћати дужанг. Господарг (спа^н) нма већу властБ, него кадг бн званнчннкг бно. Нижп званпчнпци свого властБ на зло употребливаго. Они су рђаво плаћени, на ситпе доодке н споредне добитке опред^ћлени, и отуда се насилш, отнмана и продаванд права порађага. Сиромашнни бонрг обитава у свомг селу и в^ћговг погледг пзванг свогг крзта т. е. преко граница н&говогг иманд непростире се; богатш нритнжава кућу у вароши, кого онг, макарг да е сламомг покривема, сво^омг палатомг назива; богате Фамилје седе у обоимг главнимг варошнма и то зими у Пукурешту и И1113', одакле радо путуго. Паризг е Мекка нарочито богатимг бонрима, почемг се збогг шЛоаогг неизображена