Подунавка Земун

228

ПОДУ2ИКК 4.

ворјо , да бм свак№ матрозг у место мене то дћло могао извршити. Они се непрествно са своинг дедоиг заиимала, узхпћсн!. блистало е у и-ћиимг очима, кадгодг бн га погледала. „Н би те можда већг за изгуб.тћногг држаларекла бн му по двадесетг пута преко данг, „па и меие небм више бнло." Гвсподниг Офалинг е, честно, велико лнце, са широкпиг прсима, крупнимг гласомг, прп свов дубокои старости врло кр4пакг и окретанг. Н1>гова гладка, бела *коса и беле обрве даго му патрЈархалннИ видг. Черте н-ћговогг лица су врло красне, врло благородне и озбилБие. Онг скоро увекг говори библическн. Оиг е еданг ревностапг Пресвигерјанацг. Али н4гово смпрсно разкошство благополучно е. Кадг е изг свое собе у нашу хтео ући, догодило се то, да е рибарг скоро близу врата стоио. Рвбарка рече: то е моп мужг. Дунг 0Фалинг окрене се полако кг н"ђму, кои почнтаемо, капу предг старцемг скинуо бннше. Затимг стармв мете руку на рпбароко чело и рече: „Кућа безбожиика бмће унишгена; али ко еба омирени зелениће се. Богг нека те благословп и сахрани." — 'Го е бнло милина видиги, како рибарг пунг страхопочиганн предг НБИмг клечаше, да бн благословг примт одг старца, кои се садг одг нкга окрене и кг мени пође , пружи ми на сусретг руку и рече : „Стубови небесни дркћу и ужасаваго се одг могг ружена. Н4говомг силомг постане морне наеданпутг б} рно , н н"ћгонимг духоаг подигне се висина морска. Гле, дакле нћгово се д _ 1јјо врши; но мн смо о томе само едну малу речппу чули Ко ће громг н'ћгоне силе сватити ? Ио тн си мого тугу обратјо у 'оро и мене радосћу обасуо." После ови речш полгобп ме у чело. И ннсамв знао, како мп е бнло. Господинг Офалинг е у осталомг еданг дружеванг, прјнтанг, светскЈИ и знан-ћмг обога ћенг човекг. Иресвитер1лнскЈВ и пророческјп говорг слагао се са озбилвности, коа га и у веселомг говору иеоставлд, и са строгимг основоиоложетпма н%гове смирености, ко.ч се у свниа (Љговимг речма и д1>лима огледа. Земна д-1;ла и што кућа нли потреба н^гоногг т1;ла захтев?, врши онг то сг наиманћ рсчнј, сг краткимг зановедан4мг, често самимг мигомг. Напротивг тако што кадг е речк о исторш старов, о државномг одношаго, о црквенимг стварма, о странимг землама , о славнимг лгодма , нико незна толико, колико онг. Л дознадо такође, да е већг п у Аз1н бно. И поцргпо е кпгоге приц-ћчашн достобне споменике отуда. Уживао самк у рибарскоИ колебн еданг одг наиизреднш дана у момг животу, одлученг одг оеталогг света, ограниченг само на два особене лица изг Шотландга. Господична Марш за чудо е лепа; преображавагоћа одећа рибарке н-ћну н^жностб и благородство ггћни тћлеснн члавова ч-ини упадагоћомг у очи. Да, нешго е обчаравагоће у н-ћномг изредномг, добронаравномг смешенго; нешто срдце пл-ћнпвагоће у звуку, у особитомг изражаго к-ћногг гласа, а у к'ћ;ши одсу ји нешто велико, умнЈ -ћна.

Господинг Офнлпнг позивао ме, да га у Лондону посћтимг. гди мисли ирезкмовати. Лето обично ггн своимг добрима у Шогландш проводи. Кадг самБ му име мога отца казао, пружи ми прјптелБски руку и рече: „бданг човекг у селу Уцг, рђавг и правг, богобонзлкиво клони се зла." Онг познае мога отца само ио шгснј -, али га здраво почитуе. Ноћв се већг приближава. П ћу ти, чимг се у Лондонг смирнмг , јоштг подробнје о забавлннго у овои сиротоГг рибарскоИ кући писати. Никадг нисамБ тако прим-ћчанја достопиг и примаилгогоћји парг видјо, као старца и ц-ћгову духа пуну унуку. Сутра разста'ћемо се. Добру ноћв, мо?1 Хари. 0, кадг бн бно кодг менеГ 4. С М р т Б. Л ондопђ , 21. Октобра 1 ©32. Онг е умро. МоВ добрн^ отацг бкго е првнв нзмеђу лгодЈИ; кога саиг. умирућа видјо. Нћгова смртБ ми е за еданг тренутакг парала; потомг ме разведрила. Садг зиамг , шта е животг. П самБ бно господарг одг еебе , да усамл 1)Н осгб избегнемг, ммслн разстроимг, нрп свести останемг. То се мора у такономг положенго чинвгп; ерг премда е духг ш;г, тћло га нетрпи, а иодлеже. осећаиг себе изнурена, и дивимг се мојои слабосги. Сугра ћу одпутовати у Ирландг и на мон добра. Хари, » мнслвмг, да самБ постзо друпи. Мо.ч е душа бнла досада саиоса землБомг у доброп свези , сада е и сг небомг. Немоп мпслити, да очапвамг? Н самв сре^нш, но икада. Духг нема ипкакови суза. Плаженству е у озоилбности и страу, кадг Богг човеку говори. Само ову просту вћстБ хтео сзмб ти предг мои одлазакг доставити. НеиешаД се сг простомг гомиломг лгодгп , кои изг радости и туге и наисветге ствари живота просто-грађанско-будалаС'10 и будаласто-учтнво коплименте праве , н са истомг безсрдачиости честитаго и ствараго, као они , кои су се навикли , да се безсмпелено и безсрдкчно Богу моле. Иегћши ме ; ерг самк блаженг, ако » имамг сузе на образу. Радуи се, ако и са страомг , на видику, будући тн мора и наилгобезнјв изумрети; почемг ћешг Бога и жинотг , библда и природу , гласг древности и твоп прсш , као ново одкровен-ћ, разумети. Саме речн у ово иеколико врсг 1(1 свати ћешг. Сг Богомг, мог1 прштелго. (Продужспћ гл'1>дуе.) вдааа Екародзаа пЂсма. Тужила девовка на Јјурђеви врати, Пигао е !)уј>!)е што тужишг девоГгко ? ДевоГшо е ђурђу смерио беседила;

„Како да не тужгшг п на твоп врати Кадг твое вовзоде башту ми покраше," Башту ми покраше, ружицу обраше! Девовки е ђурђе лепо беседго: „Изађи, девоико! на друмг предг воиводе, Па на киме сназпшг срукг румене руже Оћу теби дати, когш и гонака ! " Девобка е лепо послушала На е изшетала на друмг предг ноиводе, Ни на кимг неспази струкг румене руже, Иа ђурђевомг снну в-ћнацг одг ружпца. Девоика се маши, вћнацг да домаши, Алг девоики ђур|)е опетг беседјо: „Што ће ти, девоико! вћнацг одг ружица Н ћу тебп дати конл и гонака, Конп и гонака, 1)ур1)евога сипа." I Шажљ-Геба.ги. аа Даиизплендљ. 1. Почетакг. Кадг е источно-ипдишско Царстио само за себе стаило, и кадг 10шг ни едногг Енглеза пјз тамо бнло, владао е, као што изг стари кнБига дознамо, у Де.шго , т. е. у томг истомг град^', когг су Енглези лане разорили , н одг те исте породице , кого су Енглези протералп , и вдногг старца са два снна лане обћеи.ш, дакле пре свега тога, и Богг зна ко.шко времена ггре, владао е, као што рскосмо, у тадаппЉмг ДелXI10 царг, или као што су га звали велпкЈД Могулг —- султанг — п«> имену Шахг-Гебилг. Приповћдаго вамг Енглези, да су тш Могули, и да е сва породица нБЈова глуба, ленн, и за Европско изображенЉ — цивплизацјго са евимг не способна. Човекг шго самг дознати неможе, треба да поггћруго ономг, ком велп да зна, а оеобито ако е онаИ кои прнновћда поузданг човекг: дакле како небк: и мбг тако поузданнмг лгодма, као што су инДЈднски Енглези в!ровали! ЕЈге , бнло како му драго, но мн дознадоемо, да е оваи нашг Шахг-Гебалг био са свимг другчги, него што су може бнтн н ггћговн ираоцц, а за ц-ћло ио сведочби Енглеза много бо.шв н паметши, него што еу н^ћгови потомцн бнли, почингоћи одг н-ћга самогг, па свв редомг до Акбара II., когг су Енглези пре 40 год. бацили у пензгго. Енглези су и&га пензшпирали зато, што е онг бкш Јогунастг, и ше хотеа да се влада оиако, као шго су они т. е. као што е славна индјшгска владагоћа компашн хотћла. И тако сврома Акбарг II. могао е све драгоц'ћкости, кое су гоштг одг Шаха-Гебала у ризницм биле, продавати, да жпви; ербо 136^000 фун. штерлинга иензје ше му доста бн.то, да свои 900 кое жена, кое деце рани. Кажу иаиг да е високјп Лордг президентг неколико пути оволико на свое потребе требао. и да е зацћл> изг земалн у пензјго ставл"ћногг Могула савт. своИ нужднмб трошакг и набавлпо, кое пакг овомг нје сасвимг право бшо. бли то оваВ саданБ10 ратг породило, или нЈе, незнамо; но уиалеи! пензте, кон е снну Акбаровомг, и унуцима »'ћговивг здраво смаггћна, пробудила е потој^-