Подунавка Земун

ЛКГТЋ З.б ЗДБДЖУ В1 ШЕ.5УКУ.

229

стпо Шахг-Гебалово , те се садх сђ Енглезииа здраво крве. Мм ћеио пустити , нека се гложе, како испадне видићемо, а ми ћемо се држати нашегг задатка, па ћемо казивати како е Шахт>Гебалг ммслЈо, како в владао, и како се — варати дао. А хоћемо лн мм то башт. зацело дознаги? (I богме иемогу то башг на моа леђа узети, б[п. н нисамв близу нкга бно, да самв очима моима гледао; но а ћу казати оно, што самв изђ старм кш>ига до.Јнао, и — кадг а веруемг овимђ стнримг кнђигаиа, зашто да се и мени небм веровало, меии, кои башг ни словца диистути нећу — ако кмиг гди што и не изоставимг — и кои нпкаивогг атара немамг, да слажемг! Н ово пишеаг, да само светг види, и да зна шта е иекадг бмло, и како су старн радили, а то шииемг зато, што несмемг да напишемг оно, шго се садг ради , а нешто ме изг нутра еднако тера, да ппшсмг оно , што други чине, и да се само са оннмг забавламг што се другогг тиче. Свак' зна , да е то тежко, оваквомг напрезанго иротивстати, па кадг зна, нека ми допусти и незамћри, може бмти да ће и на мпогога кога ползу бмти2. Нема предговора. Макарг да старе кнђиге, изг кои се ово вади, говоре, да предговорг нетребаго; ерг веле оне, да памеппи чнтаоци држе и наИкраћЈИ предговорг за одвећг дугачакг, а за манше читаоце нетреба никакавг, ерг вмг непомаже, па да е трипутг толико дугачакг, као и сама кнкига. Мо будући, да има лгодКг, кои безг предговора кш гу немогу да разум4ду, то баремг за ове бм нуждно бмло , ма и наиманђШ предговорг, ма само толикЈЛ, да имг се каже , да треба кнкиге читати; ерг ако небуду читали кнђиге, шта ће онда радитн сироти списателки, зарг су оии толике школе за бадава учили, зарг су они пропуетили свого младостђ учити иисати кнђиге узалудг, и кадг треба да што добјго, онда башг да имг буде горе, него када еу учили кнћиге писати. Та, барг ако певате, да видите шта кнђиге кажу, а вм се браћо Срблђи пренумерирабте, да и мн списателђи што годг пазаримо: како е вамг кадг иико неће да кодг васг пазари? Пазарите в!,1 кнђига одг насг, па ћемо онда моћи и мм пазаритн одг васг! — Вишг еспапг запуши нашу нужду, а нашг опетг вашу, ерг имате и вм 'нужда. Наше су нужде да смо голи и боси, а вм опетг незнате шта су то султани, боице, Факири, калепдари .... Аха! стаии пр1нте.ш, има лмди, кои залеђи вапив султана, бонца, Факира, калеидара нешто са свимг друго траже „Него султане , боице, Факире и календарс? — тш лгоди немаго право, прјане!" Но има читаоца, коима категорички казати вала шта се хоће, ако се хоће да небЈ'де покора. Н бм дакле миел!о, да сте вм то себи самомг дужни, да овимг лгодма едан-путг за свагда тако нсно, као што ее само може, кажете, како хоћете да васг разумеду.

То е већг давно свршено. И ко хоће да дозна како, нека узме „Златно огледало" на ће онд-ћ наДнеши наћн. И кои онда небм разумћо, зникг е да неће да разум'ђ; или да е раванг ономг поштеномг човеку, кои е ц4ле варопш наочари пробирао, и крозг све ни писмена едногг прочитати ше могао, а кадг овамо, а оно се дозна. да оваи поштенмИ човекг и сг наочарима и безг наочари читати незна. Наше старе кнвиге јоштг овде сномишо Рахилђ и Лнова , но то неспада у нашг рачунг, па ћу зато и да ш избришемг, саио ћу да наиишемг ово, оне говоре: Светлостђ е само светлостђ за онога кои видп ; а слћпацг корача при пркомг сунцу, н држи да блуди по тами. Е, то су ваше нужде, Господари мон ! Дакле никаквмн предговорг. С. (Продужиће се.)

ГрчкваЧ цар% т Турара вшвјввпгс иа „Д-ћцо гиол, мон Србадш'о! „Садг намг дош.та и два заточника, 605 „(Јдг два цара и одг дше воГшке, „А >ш едни, те све едни Срби „Обоици одол'ћт' хоћемо, „Когг е с' иама и !>ожг.ч правда. „Но валн намг дв»в меиданџје 610 „Одабрити, да мендинг дјеле. _Мсма пођу дна м.пфа гонака, „Иа Турчина Баиовићг Страхшш, „А. |(а Грка Милошг Воиновићг. „ 1 }ини ми се подобни ће бмти 615 „I! гоначкн мсиданг одржати." Свимг Србима чо е мило бнло, брг « нко бмло поуздан^ћ У онога Бановићг Страхинго И Милоша сестрића царева. 620 Обоица млађани гонаци, Али за бои и за меиданг знаду, Доста ватре изели су ратне. Вазда азург кон+> понхаше; Милошг нше очева кулаша, $25 Што царг Ст1>папг зету поклонјо, Два икаде еднака кулаша Одг кобиле едне бедевје, Што ждрјеби коп-ћ »еиданџје Јогунасте коић даннџје; 630 А Страхинп кона понхао Бабовога старога мркова, Што га чува са»о за мевдана, А »ога се у нћг' поуздати. Да са нћга замћиу му стече. 635 Кадг дођоше у то пол'ћ равио,. Свакги своме при|е противнику И лјепо Бога називаше, Гркг Милошу Бога прихватт Ио Страхинђи Турчинг не х-оћаше, 640 Но пита га, кудг е намислјо Младг онако на матору конго. Вели н-ћму Бановићг Страхшш: „Море Туре, зарг године суде „Какво Г срце коме у нћдрима, 645 ,Какве ли е моћи на меПдану ? „Зарг у конћ уздаго се Турци, „Да имг тркомг текђ изнесу главу ?' „У насг Срба воиничкш е хадетг: „Побпдити нлн погин}'тн; 650 „1ошг никада нје побћгао ж Са меидана Србииг мебданра,

„И нуда бм сг главомг безг поштенл? „ПостоИбина примнла га не бм. „Подг тобомг е ђогатг МпсирлЈл 655 „Таи ће стара замјенитг вранца. Кадг ту рјечђ Турчинг саслушао, Придрну се, ка' да се иомами, Те ђогату дизгине притеже, Дохвати га оштрјемг стрменомг, 660 Те бјесна расрдн) ђога, Како жива задао се по.гћмг, Свака жила крозг кожу набрекла, Како жива прелива се длака. А гледи га млађанг Стра.\ин~банс, 665 Мпсли гонакг: мои ће данасг бмтн, Да га бране и ГрЦи и Турци. Пакг Турчину стаде иа билћгу. Миздракл!!! таИ е Турчинг бмо, Полћмг 1јОга џилита окреће, 670 Нагонн га на тогг Страхин-бана, Пружн миздракг да подигне бана, И изг седла да на землго баци, Ал' се Турчинг преварјо тешко, Страхин-бана маћи не могаше, -675 Ка' стјену н дебела раста. Како никадг Туре препада се, Баци миздракг у зелену траву, Стрихпн-бану стаде на бнлђегу, А Бановићг боино коилћ пусти 680 На Турчина у прси гоначке, Вћгато Туре, а и конђицг знаде Шта валаде своме господару, ђого клече, а Турчинг се сиусти Исподг кона до землђице црне, 685 Докг Га силно коплћ претурило; А чимг звизга изнадг нгихг прјеђе, Дигоше се, стое на меидзну. Тадг за оштре саб.гћ прихвагише, Сданг другомг Горишг учинјо, 690 Турчинг има саблго димискш, Табан-гвожђе, што гвожђе сјече, У саблго се Турчинг и уздаше, Сра пидн сг кимг се удесЈо, Што му снагомг ил' гонаштвомг каквимг 695 Ни вћштиномг наудит' не може; Но у баиа саблн катанкннн, Што пупчаста сабла по срједи, А оштра е сг обадЈне стране. Страхин-банг добро е запазт, 700 Да е жешћа саблн у Турчина, Штитг навуче на лјеву руку, Те се штитомг гонакг закланаше, Да е рука према димискши, Небм ни штитг много помогао, 705 Ев' у нћга сабла продираше, Као да е дрво липовпна. Бановићг е саблђомг удесш, Кадг украде очи одг Турчина, Те дизгине 1)огу пресјече. 710 Препаде се Турчинг и забунн, Кадг пустг ђого опскавитаг' по|е Око бана и нћгова вранца, И подг руку нанесе га бану, Да га ласно погубит' могаше. 715 Но Страхинл гонакг одг меидана Не хоћаше му посћћи му главе, Но са ђога.на землго га баци, И узе му конн и оруж-ћ. А поклони животг на меИдану, 720 И пусти га, кудг му драго поћи, Турчинг му е полгобш руку, И закле се послу на Србииа Да већг свое не нодигие руке. Сретанг Турчинг остаде му глава, 725 Лонпе е Грче среће било Са Милошемг царевимг сестрићемг Како оба сташе на билћге, Милошг баци коплћ убо!ито