Подунавка Земун

ЛЕЗ(Г1"Е» 3.4 ЗАБ.4ВУ II НДУКУ«

331

«БИ, лгобавБ, заиста неверио, свое лепо приб^жшите оетанјо, ступи ли горећа туга иа упрази4но место, то уме надежда опетт. своимг дадилбскимђ приповедкама умирити плачуће дете, и докг у шаренимг боама снагда нови образп живота пролазе, шалћ време свош служавку, заборавностц да закрје старе образе лакомг колреномт.. Али ако, човекг напоследку затвори свов.ладио срце одђ безброИнм превара у животу, одч> заоставши неизпун^ни кадежда, одг неиаситиме чежн'1; опоменутг, и ако радје не пз'«ти сладке госте, да се ег нвима и бо.п. не увуче, и кадг океп. лгобавћ куцне на гвоздена врата, и онг не може да противстане, да молеће, лгобве пуно невиности дете пусти, као свога лгобнмца прими, да га свошмђ срдачномг, последнвомг крвлго нарани, и да му шшђ еданпутг свете нзворе свога дубокога чувства отвори, кое е у дугомт. затвору, као старо рапнско вино, само ватренје и вкусше посгало; какве шшт. ут&хе има овав бедннИ, ако е 10шг и последна лгобавћ обнана? Остатакг е живота кратакг за нове надежде, а срце претврдо и пресиромашно за заборавг. Сасвимг тако и вечито осиромашенг осећаше се АлФонсг, и н -ђгова рука увати за ножг, да на еданпутг учини краи свима преварама. Но у н '1; гон'ји страстноИ души породи се на еданпутг осиетолгобје, и задржи му волго кг животу. .Не!" повиче оиг, „нећете мого трудно основану срећу, вм несерни, одпети као лакоумну добитг! Ви не треба да остаиете безг освете, што сте иого срећу обезсвестили и мое после.игћ надежде порушили ! И ћу васг наћи, и као ангелг освете држати надг вама судг!" Онг устане, и упути се суееднои вароши; гди е, еднои знамеинтои трговачков кућм свое не мало иман4 поисрш, н садг прими све у готовомг новцу, у банкама. Кунл себи еадг оружк, и поити кг доЈини сг томг намеромг, да нћгоно, а садг туђе добро или новцемг или силомг шштг еданпутг поврати ! Онг ее покаже садашнвимг обитатеЈБима иолћскогг дома као странацг, коме се ово усамл'ћно добро здраво допада, збогг чега и жели да га купи, и понуди ш великомг, вредносгг пригажашн далеко превазилазећомг сумомг, да никаква сил-а гие бмла нуждна. Изплати одма погодбу-, но кућа морала е брзо бмги изпразн1>на, оставивши у Ш.0И само оно, што е н'ћгово и пре јоштг бмло. Кадг онг садг по пустоЛ кући иђаше изг собе у собу, и кадг уђе и у ружичину спаваћу собу, гди више не висаше н4говг ликг надг н^номг постелвомг, тада надвлада туга нЉгову »ку .душу, и гласно ецагоћп клоне на свето месго, гди е лгобезна подг сладкимг сновима нениности процветала. Но пробуђенг очаагЉмг и цсветомг скочи рпетг брзо; зграби сикиру, и ноита иапол1з, да лепа дрва обори. Сг иеописанммг беспиломг стровалБпваше све; величествене воћке падау, цвеће буде изгажено, лишће одкинуто, и кадг е кно бесомучанг цео данг безг одлора беснјо. и кадг се нађе у вече на усаидЦццг месту, гди стара надзиратедБка ружичи-

на закопана лежаше, повиче онг грозно: „Стара, устаи! и кажи ми гди ћу наћи неверне ! 1оштг само едаипутг отвори твон већг изтрула уста, па после можешг довека ћутати!" Дрзновено почне ударати и расће на гробу и викаше и беснапге наново. Но стара бнше тврдо заспала, и не чунше га впше. Само ато врана, кое хићаше са наступагоћомг ноћи горовитов планини, даде одговорг, и гачући лећаше преко гЉга. Гроза тавне слутн!; нападне га и хитно се упути кући. Овде садг све гореће ствари у ружичинои соби метне на гомилу, и кадг се смркне, запали кућу. „Овде се неће више ни ласта гн^здити!" повиче ужаснимг гласомг, „ерг одсадг е проклето ово место!" Кадг се садг густг, црнг пламенг по лепимг собама валпше, и ватра и на кровг иза|)е, и ноћв осветли, иоите лгодп изг оближнви пред^ћла у помоћв. Но као чудовиште пакла, облећаше Алфонсг око здан1П, голимг мачемг тераше спасавагоће, и закланнше пламенг у н1;говомг ужасномг раду. Напоследку и сване, и осветли пушећу г се гомилу пепела. АлФонсг остави порушено место, и упути се у селпчкомг оделу, сг постопншмг решен1емг кг добрама гудрановима, одг отца наслеђенима, коп су му добра позната бнла, и гди е зацело мислш наћи сретне супружнике. Но садашнБЈИ притажателБ не знађаше му ништа више казати, него да е Гудранг намеравао путовати кг еднов долини, да се тамо ожени; гдп се пакг садг налази нико му не знађаше казати. — Тако гонаше осветолгоб1е несретнога АлФонса све дал^ћ, и онг узалудг пропутуе већу часгг Француске. Филипова добра лежау на срећу близу пред"ћла, гди некада АлФонсг са Изабеломг живлнше, и гди му е она отета бнла. У свомг садашнЈшг душевномг станго брижлвиво избегаваиге онг и самни споменг, па сг тимг више и пред+.лг, и срегне супружнико збогг тога Н1е нашао. И будући да е свуда узалудг тражш и разпитивао, дође нанпосле на ту мисао, да е Ружица можда свого матерБ нашла, и онда сигурно отигпла сг нвомг у ПЈпанЈго. Зато заклгочи, да тамо одма иде, и пође опетг у свое старо отечество. После двадесетогодишн4гг одсуства прође онг крозг капгго свога места рођенд, гди га више нико не познаваше. Н1згова мати и сестра бнху умрле; на месту н4гове отчинске куће, баху подигнута нова зданјн; непознати, страни лгодн, пролазау сокакомг покраи н-ћга. — 0слабл^пг посади се на еданг каменг на шнци, и велике капл^ суза течау изг очјго , ерг овав образг непрестаногг обнавленп и постонне промене учине велико упечатленћ, на н^говг, особито садг, узнемиренни духг. Напоследку опазп кулу одг домшшканскогг монастира, гди е некада воспитанг, и нко тронутг уђе унутра, И кадг опетг садг ту, место они промене сполн, све шштг стално нађе, кадг старе, свете обичае гошг у ономг истомг поредку види, да се извршуго па кадг и више некадашиБи свои учителн опази, кои, као н етарцп, на свопмг местнма увекг сталху; и кадг е сравнјо образг свои, ту прежив-

л Љ нбг , безбрижнБГ дана, са своима, доцнге у свету проведенима, учии4иима изкуствама, и кадг му светнВ, домовнБ]{1 мирг свуда на сусретг излазаше, тада нападне на н^гову душу тако дубока замишл -ћностБ н туга, да предг олтаромг клоне, свое врело чело на сгепене наслони,и срдачно се изплаче. Црквенакг га наипосле опомене, да е време да изиђе нзг цркве. Ахг! на устнама алФонсовимг стонше молба: да бм бол'ћ бнло, да му даде какву мириу ћелпцу у ш.швомг монастиру! но онг е не могаше изрећи, оде дакле и погоди собицу едну у предградш, гди се простре здраво изможденг по оскудноИ постелБи. — Што се живлћ стари спомени изг н'ћгове безбрижне младости у срцу н4говомг понавлну, тимг га иче обузимаше олуа ужаснн страстји, кое еу га гш свету гониле, и н - ћгове моћи држале иепрестано сплетене. Онг се осећаше сасвимг уморанг и слабг, и у овомг месту, иначе домовини своши, самг и оставл^нг. Свои путг не могаше далћ наставити, и заклгочи, да се ту одмори и укрепи. Сутраданг оде трудно у монаетирг, кудг га е необорима чезнн вукла. Онг уђе уиутра, башг кадг е парастосг држанг, и чуе, како свештеникг споминаше имена нћговн родитела. — То му духг ако потресе. Нћму се чинлше као да види духове пвшве, да претећи краи н-ћга пролазе, и н-ћму узрокг приписуго, што јоштг нису ушли у обиталишта блажени. Садг му буде нсно, да га е маичина клетва гонила, и сву нћгову срећу и нћгове надежде порушпла, и садг га такавг стра одг сав^ћсти нападне, да готово у г несвести клоне. У овомг ужасномг душевномг етанго, опази предг собомг само едно спасително средство: покаан-ћ! и као што Се свачега нагло примао, то ни овде ше оклевао, поити пгуману, покаже му се ко е, и подвргавагоћи се свима казнима, као кагоће се дете, молаше да га прими у редг. — Онг доб1б опроштаВ и наскоро буде постриженг. И ако сг почетиа тишина монастирскогг живота, и тји, у научннИ предметг и свете обичае разделеннВ токг времеиа, нћговомг болестномг духу као мелемг бмаше, то опетг започне доцше, кадг му се порушено здраплћ опоравило, мало по мало осећати, да гЉговг немпрнми духг овде слабо ране налази, и едва му ту година дана прође, кадг потаино желаше да е ванг монастира, да проводи раденш животг. Случаино се догоди, да е монастирг н-ђговг у престолноГг вароши имао неке послове свршиваги, и збогг тога мораде тамо послати каквогг одрешеногг и вештогг мужа нзг свое средине. Изборг падне на АлФонса; знало се за н1>гова многостручна светска искуства, као и за нћговг духг, и тако бдпутуе у Мадридг, снабд'ћвенг нужднимг налозима. — Докг е онг ту вешто и снажио д+>ла свога монастира свршнвао, и докг су сви гледали на мудрогг, духа пуногг калуђера, и срећу монастиру нћговоиг, сг таквимг честитииг братомг желнлн, ступи онг у ближе познанство са кардиналомг, великимг инквизатоЈшмг, кои наскоро о нћму тако вмсоко по^емислити, да га пону г ди упразнћнпмг едннмг местомг