Подунавка Земун

332

подушвк!.

при инквизицш. Одкако в лгобавћ прси алФонсове одбегла, показиваше се он I створенг за леденогх, страшногг судЈго, кои не лери лгодска послованн, но само наИдубл-ћ мислЈВ душе. Велика властв надг срећомг и животомг лгодскимг, коа у н^ћговнмг рукама сада лежаше, раздражи му гордиЛ духг н-ћговг; онг сг радосћу прнми понз'ду, знађаше придобити себи одобрен-ћ и одг свога монастира, и ступн у ужаснми онаО судг, као члеиг. Грозна д^ћла веселила су н-ћгове, човекомрзосћу папун-ћне прси, н инквицја н!е се издавна поносила таковимг леденимг и строгимг судјомг. (Продужиће се.)

Нджми бон на К осовј и спртћ Вукапшнока. (Цродуженћ.) Како га е еила ударила, Изг седла га мртва избат'о, Е му груди на плећ' изгонГо. 825 Хвата Марко хата зеленога , И дохвати саблго димнскш, Те се славно новратјо вовсци. Арап-пашу оетавјо Марко, Ц1>локупна да г' саране Турцв, 830 Кадг се оваД мебданх под1елв, Готове су обадвГв воИске, Да с' ударе, да ее огледакк ТЈ-рака в за триста тисућв, А за дв^ћста има н Србалз. 835 Релп пуети по вобсцн телале, А телали гласовито вичу: „Поздравг вааг е одг ев1ехг вобвода, ,Ка' одпрГе држ"'те се гоначкн, „СвакЈв глаДте по два усмртите, 840 „А толико и не ма ихг ов1)е. „Свакг се Србинг на четири пиеа м Дз'шманина за времена царска; „Садг 1ошг жешћи треба да будемо> „Да стечемо изгуб.твно царство." 845 Знаде Релн, старии меиданџј.ч, Шта му ва.га, да му дирне во&ску, Текг што далв одг боа злаиен! Полетћше коплн угакмице, Вовска горишг учинила воиеци. 850 Боже ми.ши, ва свему ти хвала!; Ко б[Ј икадг мога' помислвти, бдно око да ћ' осгати здрава, Кадг погледн сг голЈе олашше На ограш4 у Косову равну, 855 БоГша копла н хитре стрјеле Ведро небо оку ззклониле, Мучно зуе, мучнО' удараго, Те челичне параго штитовс Дели не бм гоначко турело. 860 Докг ее еитно истроши оруж4, Тадг изг кора еабл-ћ пОлет'Ј;ше ? 'Гу наерну сћшакг на п^шака, Конгнкг цуети коав на кош>нкау Са Турчиномг Србт> се взшеша.. 865 Ту е сћча, ту е пој . олв тежакг, Мачг а сабла проиашнтв не ће.

Те на брзо тару се гонаци. Султанг Муратг по средг свое ворЈеке, Око н1>га бираие делје, 870 Све хатлје саме нанцирлје, Што су вични бок) и меИдану. Муратг иште Вукашина кралз, Ка' да би му меДданг остануо, Кадг изгуби несретнога крала, 875 Да га више ше на свјвгу. Чов^кг едно, а намЂра дрз г го, бра сг волвомг не подудара се. Туажи Муратг Вукашина крала, А лаво му у сусрећу дојје, 880 Силанг гонакг дели Страхинв-бане, Што на бого не дангуби никадг, Коси Турке како косацг траву, Спр1вдг крчи, за собомг гомила, Трагове му ласно познавати, 885 Лешг ио лешу испрекршгао се. А када се сг царемг уоч1о, Ускипл^ло срце у гонаку, Жешће пође ударати бане , Коилг гонакг доћи до султана, 890 Те онг пусти на волго ђогану; Валанг ђого занЈео бана У делје цареве гонаке, Г1)е на бок> понаижешћи билн, Но Страхинн саблвомг крчи пута, 895 Да га ђого олапигћ пронаша. И намћра банз г поиту гради, Пратила му у среталошгину Делибашу зета султанова, Што га лгоћегг ни лћпшега 1пв 900 На разбого меј>г Турцима онђе. У кобг смрти трчи дели-баша, Погоначи с' удари на бана; Страхииа га дочекао страшно На десницу и на ошгру ђорду , 905 Што но 1)орда никоме не прашта Одг како е у баповон руци, ПосЈрче и тогг дели-башу, Дохвати га по лјевоб страни, А на десну излегћла бритка, 910 Предг нвомг душа зетч султанова, бдаиг Турчинг на двћ паде страно. 'Гу е муку султанг угледао, Те успрегну, ерг се препануо" Страхинв-банЈ' да не дође шака, 915 И уб-ћже у Арапску воиску. На мевдану остале дел(в, Те Страхина посигра се шнвима, Сг баномг Срби напредуго красно. Алг да видишг муке и б1еде! 920 Адеиг муширг паша мухурлш Сг Вукашиномг удеси се крал1;мг, ЈОнакг везирг потисну му воВску, И брата му погубјо ГоИка, Гони везирг несретнога кралд, 925 Но иодг кра.гћмг добарг конвицг бћше, Те уграби у Голешг планину, А вовска му оста на меидану, Пуно бм јои досадили Турци, Да 1оВ Релн у помоћв не дође 930 Са онновцеаг злопоглеђомг Срђомг,

Ко 10ште недораста 1 б1>ше, Текг му било седамнаеств л-ћта, Но не б-ћше у н1>га д1;тинства, Лакрдјн ни велике шале, 935 Мушко му е и озбилБно лиие, А око му, да е гонакг, каже, Садг се учи бого поредг стрица; Ко е зашто, томг се ласно учи, Иото Срђо сг Релвомг напоредо 940 Куша срећу, куша срце свое. Адем-пашу оба нападоше; Но да видишг лда одг 'Гурчина, Кадг угази Релн у пашинце, Па кадг сташе полјегат' главе 945 Иопредг Рел-ћ старогг меиданџје, См^ћста срце изгубише Турци, А иаша се одг гн"ћва помами, Гђе Шам.пе ноб^ћгоше Турци, У Марнцу воду поскакаше, 950 Бћже Турци ка вода Ситннца, Номоћ' ишту у Арапске воВске, А Срби ихг гоне и гћрау. Стнже Релн мухурли везира, Удари га по голоме врату, 955 И русу пошече главу. (Продужиће се.) 20. Октгоберљ у •1ва«*14б©иу. То е едно одг наИстрашнЈи успомена но1Пегг времена, кое е 20. Октобра (1. Новембра) 1755. главну варошв Португалске, изненада и каднико ни санно о томе шб, упропастило. Да б! сватали величину и обапе несреће, кон е жите л ! ј Лисабонске згодила, нуждно е да бацимо неколико погледи на варошв, у ономг станго, надт. 1оИ јошгг 1ие био свануо данг ужаса. СвакШ зна, да е Лисабонг у Европи покраВ Лондона, Амстердама и Хамбурга НаВживл4 место трговачко. Саобраштав е био неколико година пре землвотреса далеко живлбјВ него садг. Варошв е лежала на сћверноВ обали реке Тајо, на седамг брежулнка и подаваше изг ове стране реке прекрасанг изгледг. Зданјн су се са ТаЈомг дружила и мало по мало уздизала су се на-више по брежулвку. Да се ова река у вароши налази имала бм иста у себи наВлепшу реку света, ерг е река по' добре ми.гћ широка п ово видено огледало носило е на себн богатство на лађама одг наИвеће чаоти морепловећи народа. Надг честомг овомг шумомг одг катаркЈИ горе лежаше пред^ћлг живописанг, богато обдаренг природомг, а насел^ћнг добро имућнимг варошима и селима. ТадашнвнЧ е Лисабонг скоро едну н по немачку милго у дужину ватао. Имао е едамг зидг са 77 старофранкски кула, кое истина неби могле никаквомг пепрјнтелго отиора дати, али су давале вароши чести достоанг изгледг. Са стране реке бшо е на знду 26 а са сува 17 каша. Варошв е имила еданг градићг, нко едно старо зданје, кое е на наввишемг брегу стаило, « одг части сс свошаг всличиномг, одг части