Позориште

+

Серез, Струма поновит Железац,

Све до тврдог волунскога града

Златан скиптар допире ти сада: " Али овај — златну круну носи

( овом твојом двострука ће бити,

| Нарипа. Ова војна каже нам се кобна, Од ње, велим, одустани царе, 0" је-само размакни подаље,

Марко.

Не одустај, паре, тако т' српске части! Византија трула не има јунака, Да поврати своје што је данас наше, Већ се заче служит својим духовенством Да посеје раздор међу твојом децом; Па кад твоја речца из сереског збора Изгони ордију, свети отац Калист Анатему сваља на цареву главу;

С њоме мисли цара застрашити,

С њоме емера земље повратити,

А од војне тебе одвратити; Не одустај, царе, ево т' моје главе!

(Велложсе један за другил)

И моје, — и моје, — и моје и моје!

Нар.

Од како се Душан зацарио,

Наје јоште порекао Марко,

Ко будућност у недрима нови,

Тај на живот оевртат се не сме,

Приђи к мени,

(Марко приступа.)

Поновито чедо народа ми,

Млад јуначе Мрњачевић Марко,

Теби дајем понајтежу дужност,

Тлава моја, глава ј Урошева:

Теби моја драта беше Марко

Његову ти поверавам еб тога, — У сред боја стреле безобзирце лете, Копље слепо циља — преију не бира, Цар и себар пред њим једну коцку баца: Ако челик љути и цара погоди, Цар је један Србин, множина остаје, Те множине главу ти је храни од сад,

Ти је Марко храни и ода зла брани, Ево теби за то мача паревога. (Скида свој мач и даје га Марку који га прима на 5 колена.) (Окренув се осталима.)

Логотет царетва ми знаде моје жеље, Не буде ли мене, нет вам све искаже,

Марко Твоја воља, царе, то је мени закон, Мрњачевић неће погазити вере, Иди те победи, Марко дома бдије,

Цар.

Велможама својим пареку милост дајем, Теби, Жарко, своме првом саветнику У дар Македонска стројителна област, (Пружа му диплому коју Жарко прила на колена.) А теби, Богдане, проливану крвцу дакупљујем ево с троадском државом, Владај срећно тамо по закону моме,

(Лаје му диплолу.) Вукашине, теби св братом ти Угљешом Подунавље дајем; он нек стоји тамо А ти буди овде у двору ми глава,

(Даје му диплољу.) Никола жупане, у дар теби Костур Са окрееном земљом,

(Даје лу диплолу.) А Прилепу, теби Орид и Талију 0 жупом васколиком,

(Даје диплолу.) (Свима) Што ја дадох то ће син ми одржати А ви држте њему као и мени верност, (Окренув се посланицима.)

Повлаником мојих владарских суседа, Дубровачком, Влашком, Немачком, Угарском, Моју царску милост, Ценим пријатељство ваших господара И вољан сам за њ' га пријатељетво дати Кад потреба буде,

Посланик папин. Светли господине, зар ти царека милост Не загрева сјајну, свећену Адрију 2

Цар.

Узалуд изгледах благовлов од папе; Свети отац мрким прати ме погледом, Уза њ' стоје Млетке, супрот жељам мојим,