Позориште

ме

| | 251

ди.

| Теодора дође да изгони Неду;

Војска грчког цара за њом се примиче;

| Михаил се спрема с војском на Србију: Купи војску, пази, да те спремна нађу !«

Урош (тужно.)

Јадна Недо, шта си сагрешила млада Да те црна судба тако худо гони! (Јаросно.) Ха, погано племе! погави заклетву Пред Богом задану. Окрвави евету Свезу што му отац аманет остави, Да одоли своме пакосноме срцу Што запламте грешном жељом; да у крилу Најцрњег порока усладу ужива, (Јетко.) И Андроник таком делу своју руку Пружа 2! (Душану.) Иди, сине, позови Новака, Нека и војводе са собом доведе, Ево га где иде: Пошљи 6' места влуре Да и друге зову, (Душан одлази.)

Новак (улазећи.) Мој господин ВИДИМ, Да је нешто једак — у добар чав — кад му И ја зборим саде, уштедећу једа да други пут, Урош.

Стари војводо Новаче! дар и ти почињеш да доносиш једа Твоме краљу 2

Новак. Не ја — ова деца Урош (благо.) Нека, Црњега ми глава не умеш казати Него што га примих данас. Разабери : Михаило спрема нашој земљи рата,

Новак.

Охо! А са виме2 __ Урош. 6 Андроником, Новак, Гле, гле2!

Биће окршаја! А шта вели Неда»

Урош. Неда, није више краљица бугарска , Измени је срамна Теодора,

Новак, Мучи! Ова седа глава стара је'за спрдњу. Урош, тв

Камо срећа, старче, да је спрдња! Није! "Овај час ми стиже књига пријатеља, Мога Леонтаса, Нечовечна, злоба,

Његовога цара учини га робом : Роб му данав плаћа издајством,

| Новак.

Та то је Палеолог, То је вражијега гнезда Црно пиле. Знам га, Оно худо дете! Неда, — шта је е њоме»

Урош (жалосно.) Неда ваљда сада Уздише за братом, док његово срце | Овде за њом дршће, Ах опака судбо!“

| Новак.

Па шта чекаш сада2 Опреми ми војску Дати је доведем, (Мрко.) Не нађем ли Неду, Довешћу ти жене из Бугарске листом У замену.

Урош. Хвала теби, стари вођу! Твоја мудра глава и мишица храбра Подигоше земљу, прослави ми оца. Од сада почивај. Тебе знају Грци И Бугари; сад је на Уроша, да им Неверетво наплати; на брата је, да се

За сестру покрви. | Новак, | А ти пођи е Богом, ' Само и Дутана поведи са собом, | Немирно је дете; починиће квара, | Урош. | Не ће, само | Новак (оштро.) | Хоће уздај се! Та то је · Што ме и доведе. Побуки ми Мару! | Оста дете код куће плачући, | Урош.

Шта је» - Новак. Знам ја шта је» Њихна проклета игранка На што их наведе — замиловаше се Урош (зачуђено.) Откуд ви начуоз " Новак. ; | Она вама дође Те ве ивповеди, Урош (за се _ Красно дете! Зашто Да владалац, јадни, своју круну мора Срцем да искупи 2 (Гласно.) Ти си отац, чувај Своје дете; ја ћу « Душаном зборити, (Војводе улазе.) (Наставиће се,)

а.