Позориште
који нови костим, дн није
плете ВЕЈД на
—_-______"_"__-- = ШрљефЕ УЗРО
што се глумци у грађанском оделу, а особито у садашњем,
К
ретко кад понашају
племенито како ваља 2
Нема ваља да никога, који би могао ову истину побити, али ће бити мислимо од велике важности, да за узрок дознамо, и да та колико год буде могуће разјавнимо.
У костиму се глумац узвиби како над својом околином, тако и над гледаоцима; он је тог часа само представник своје улоге, У грађанском оделу пак, глумац је уједно и сам и неко други, то јест он је и грађанин и представник своје улоге, У том двојаком осећању лежи управо узрок за што је глумац затегнут и дрвенаст. Јер, он се 6 једне стране налази на истом земљишту са гледаоцима, осећа да је и он створење садашњег друштва, а уједно приказује и улогу, дакле тиме се опет разликује од својих гледалаца, Даље, глумац осећа и види, да га гледаоци често некако контролишу , јер у њему гледају створење садатњега друштва, мотре на њ какво му је држање и кретање, и могу по вољи ввој суд изрицати. Докле год се тлумац дакле не опрости ва свим тих осећања, предрасуда и уверења, да сматра гледаоце као нешто што није као и он, као створења другога друштва, дотле ће се увек налазити у некаквој бризи, те кретање и држање не ће никада имати оне праве елеганције, потребне на тлумионици, Тек кад те рефлексије потпуно савлада, и кад буде само представник своје улоге, моћи ће се потпуно ослободити, моћи ће се и у грађанском оделу племенито и фино понашати, Сваки осећај, који глумца спречава, увнемирује његову слободу и чини да је равеЈан, Отуда је онај појав, да се већина, глу-
а ои АИ А У
маца у грађанском оделу круто ин дрвена- |
сто понашају, што су уједно уверени, да их контролише сваки поједини гледалац у друштву, Сви ти осећаји отпадају код онога тада само он,
даоцима, он види да се разликује од гледалаца, и та различност између глумца и гледаоца, даје му слободу у његовом кретању. Па онда, ако се глумац у животу не уме слободно и Фино кретати у грађанском оделу, како ће моћи на глумионици, где сваки час види да га гледаоци контролишу, тде мотре на сваки миг ока његова, Најпоузданије и једино је средство за глумца, да се може у грађанском оделу Фино и окретно понашати, ако непрестано у животу за тим тежио буде, да постигне потпуну елеганцију и окретност, то јест ако се и ван глумионице, (као што је већ и Гете строго препоручио) опрости и отресе нехатости и занемарености како у оделу, тако и у држању, кретању и разговору. Чим се дакле глумац свију тих мана, опрости, и кад му у животу окретност и племенито понашање тако рећи постане друга нарав, онда ће се моћи и на глумионици опростити евију мана, а и кретање и понашање биће му тада за цело наравно и природно. Најбољи је начин, да, се глумац на глумионици у грађанском оделу пристојно понаша, тај, да у животу натоте- | жи, да му је понашање и кретање граци- || јовно, разговор размишљен и тачан, да му ов никаква невстетична мана не упише у грех или као погрешка. А ако се тлумац ограничи само на представу, ако само на тлумионици гледа да се пристојно и фино креће, то баш не ваља, Јер та непрестана пажња одузима му управо слободу, та пажња и тежња је управо узрок што је баш тада најдрвенастији, те тако му сав труд и студија пропадне, а у гледаоцима по-
„буди обично право негодовање,
Само живот, то јест природно кретање како у обичном животу тако и на тлумионици, може евакор глумца поучити: шта
него се уједно осећа узвишенији над глде- | у грађанском оделу на глумионици у игри
ИН