Позориште

Г |

и елегантно креће, кад му је у животу кретање просто и неотесано.јда то нега сваки глумац обични живот сматра као школу за живот будући на глумионици, и нека се побрине, да му Фино и елегантно понашање, и племенита пристојност постане друга природа, да све што је лепо сабере, те да тиме и гледаоце поучи шта је лепо, шта племенито и пристојно. По д-ру Е. Т. Речеру.

Моја Х. Станчић, глумац.

има да дода шта да одузме, какве мане | да све окани, а какве недостатке да попу- | ни. И овде је дакле потребно, да се глумац не ослони на слепи елучај, него треба сам над собом критичарски да стражари, да не би био на глумионици изненађен, Управо је немогуће, да глумац, који у обичном животу не пази на своје понашање и кретање, за кратко време, докле игра у комаду, постигне или надокнади оно, чега у животу нема; да сена глумионици Фино |

| |

——ММУИММММММММУ М Ми 5 | |

(Кућна капица доктора Фауста) лакрдија с певањем приказивана је 1. маја у корист српске народне позоришне дружине. Г. Ј. Племенчић, члан нар. позоришта у Београду, ступио је тога вечера | трећи пут као гост. Кад бисмо пре свега хтели про- | зборити коју о комаду, морали бисмо признати, да ла- || крдије ове врсте нису за нашу позорницу — бар | не за сада, док је још укус наше младе публике | здрав и непокварен. Лакрдије ове. врсте без смисла, без главе и репа, могу се допасти само оној лублици, која је слично блазованом човеку, прошла | све Фазе позориште, и коју по томе у позоришту — | само још занима најновији крој грчког одела, Француске драме о нарушавању брака или оперете, у | којима хвала буди, усавршености механике, репен =! роткве по позорници шећу. Па као што видимо, да се и друге свесне публике боре против наметања | оваких бесмивленица у страху, да им се како | класична тако и домаћа здрава драматска уметност || у главу не утуче, тако ваља и ми да се чувамота- | кових комада, којима бисмо само то постигли, да нам | се укус, који је истина тек у развитку али који је | зато добрим путем пошао, без невоље поквари. |

Што се тиче саме представе, ова је испала добро. | Т. Племенчић (Орловић) био је овога пута при

СРИСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

| | 3

| („Избирачица“) зове се нова шаљива игра с | _ певањем, у 3 чина, од К. ТриФковића, која, је при| _ казана, први пут у уторак 25. априла.

Ово је слика из нашега варошког живота, Материна маза долази наопаким васпитањем п повлађивањем у свему до тога, да постане самовољна, ћудљива, нервозна; врце јој пеје изображено, а и од ума су развијене само ниже стране његове: таттина, уображење и "т, д. Провилаша, доста, али она не љуби ни једног — срце јој је празно — него иште да се „промисли,“ те док се опа промишља, донде просноци један по један отиду другој, а њојзи | _ остаде понајлошији. Ово неје само верна Фотогра| _ Фија садашњих стања, наших, него има и свој колорит, и лепо је у првом чину ушлетена, друштве| на игра „залога.“ Истина неје Француски комад од ефекта; али одговара нашим потребама а тежња, му је похвалнија; заплет је прост, али леп; има, досетке и живота.

| Насловну улогу („Малчику“) представљала, је | К. бавићева, која је те представе тако добро играла, | да ју је публика изазвала. Ово Јој је, ако се не ва-

рамо, прво изазивање у Новом Саду. Види се да

наша публика помњиво прати свако напредовање, и да је готова достојно и уважити. То подетиче и храбри представљаче да буду неуморни на доброме путу. Соколовић и жена му (Зорић и Маринковићка)

беху прототиш неких и неких родитеља. Сва три |

провиопа. (Недељковић, Суботић, Рашић) беху дивни | удогу кроз цео комад потпомажу. У њима се од-

гласу и отпевао је Јенкове песме са потпуним успехом. Осим тога изазвала му је жива и окретна, игра бурно одобравање, са, чега, је при крају представе био и изазван. Према његовој главној улози остале су незнатне, јер само на то служе, да главну

|

| | | представници, сваки своје врсте; а последњи се | | према улози И по игри својој тако допао, да беше | | изазван. И Савета, Ката и Милица (Хаџићева; По- | | _ повићева, Маринковићева) завлужују сваку по- | |

ликовао Рашић (Шупљиковић) са своје добре комичне игре и Л. Хаџићева (Валтруда;) са свога, УМиљатог и правилног певања. · 5 · Приметили бисмо још при крају, да је за пред| ставу у корист дружине мало било публике. К,7Т.

| _ хвалу. Б.