Позориште

_________-_-____________'

| гћ

НЕ 200 бој

свему томе имамо драгоцени извор не само за духовно, но и материјално јачање, служећи се старо-ерпеким обрасцима у данашњим радовима нашим.

У нади, да ће се лако појмити важност овог друштвеног подузећа, како за општност, тако и за сваког појединог радника на пољу уметности, управа „Друштва за Уметност“ обраћа се овим позивом на ступање у чланство свима онима, који су у стању, да или пером, мли шестаром, ИЛМ КИМИЦОМ, ЉИ длетољм, или пвсмољ, или свирком примогну извршењу друштвеног задатка, као и свима онима, који уг папгриотско срце, које се радује сваком напретку у Српеству, располажу материјалним средствима, те могу друштво потпомоћи прилозима, без којих се оно великом и стварном успеху надати не може.

Ограничавајући за сад рад своју главноме на међусобно морално потпомагање уметника и обавештавање чланова у уметности, друштво ће, ојачавши временом материјално, предузети и стварном помоћи унапређивати уметност, откупљујући и награђујући радове наших уметника, или одржавајући у њих наруџбинама својим полет и вољу за уметничко стварање.

Прошлогодишњи рад друштвен, и ако је вршен у доста скромним приликама, уверио је управу и пријатеље уметности, да у Српетву данас има услова за опстанак „Друштву за Уметност,“ и да би му ваљало-раширити круг учесника у раду и: помоћи; с тога управа, прелавећи у овом погледу границе краљевине српске, позивом овим ступа и у остале крајеве Српства, ословљавајући и позивајући сваког Србина, који се српском бољитку и напретку радује, у коло првог српеког „Друштва за Уметност“.

Гедовни члан може бити сваки поштовалац и И метности, а редовни радни члан ј пе ма ПК Пра О ом

и ју се

ин 82 лет на председни Мит

« 6 за друштво, а Друштва 88 тај. позив препоручујемо особитој пажњи нашег севета, који је у толико. прилика показао, да мари за уметност и да зна за њу и жртава донети.

(Србин живописац Лаба Јовановић.) Двадесет и пет годишњи живописац. Паво Јовановић, родом из Вршша, и пређашњи даровити шттомац | матичин из закладе романовићеве, зготовио је велику слику „Рањени Црногорац“, коју је купила угарска влада за народну галерију елика

У правља-

у Будим-Пешти. Јовановића хвале у велико; на-| —

рочито истичу његову знамениту песничку за- | мисао и његову изврену технику у колориту. # (Влахо Буновац), живописац родом из Ду-'

бровника, вратио се кући окићен венцем умет- |

Уметност.“

ничким. Још из Париза послао је веома лепу слику „Црногорке на одмору“ на поклон земаљском одбору далматинском. Сад је изложио више елика у Задру, међу којима хвале особито слику његове сестре, која је тако живо, природно и умиљато изведена, да на свакој црти тог девојчета опажаш не само вештину одлична уметника, него и љубав нежнога брата.

= (Ханс Манарт,) славни бечки живописац, умрђо је 3 октобра о. г. у Бечу. У њему је изгубила уметност веома ваљаног и великог радника. Од многих причица, које се проносе о њему, навешћемо једну, из које ће наши читаоци упознати дар преминулога уметника. Макарт је необично добро памтио боје; облик ни близу тако добро. Кад га је пре неколико година походио некакав познаник његов, Макарт је сликао своју „Катарину Корнарову.“ То је била прва слика после „Куге у Фиоренци.“ У једном угљу беше слика неке женске прилике, таман довршена. Хаљина на тој женској слици беше особите зеленкасте и плаве боје. Познаник примети, да- је то иста нијанса, каб и на хаљини тако зване „ВеЏа фФф; Лејапо“ у палати питијевој у Фиоренци. Мак харт са свим одлучно тврђа-

ида му се познаник његов морао преварити, променившињу са другом или са каквом њеном копијом или прерадом. Неколико њих, који се такођер беху десили код Макарта том приликом, умешаше се у разговор, па једни су говорили да је тако, други да није. Макарт не хтеде даље говорити, већ како му је била у руци кичица, а боје већ растрвене, он одмах превуче кичицом преко платна и рече: „Ево, то је боја оне хаљине! Рукави су на њој нарогушени и пругасти. Једна је пруга таква. (и одмах превуче бојом), друга таква (и опет превуче другом бојом); а испод ових пруга су друге овако црвене и помешане са оваким љубичастим пругама“. И еве је то представио на очиглед бојама. Беше то тако исто, као кад добар свирач седне за гласовир, па вам изводи из њега гласове, какве год хоће. После тога говорило. сеио другим сликама еличних уметника и Макарт знађаше за еваку испричати одмах каквог је кроја и какве је боје ју најнежнијој нианси. 'Рако пето знао је без | тремишљања да каже, и какве је боје драго камење на претењу и у накиту на тим сликама. "То је трајало добар сахат и један од присутних запитаће га: да ли је све то тако пажљиво и ду|то посматрао. „Без сумње“! одговори Макарт, зу осталом доста ми је за то и само један поглед. А после, где је место рубину, |је Паја метао тиркиз“.

| | |

Издаје управа српског народног позоришта.

ше, да је хаљина на тој слици црвена, а не плава, ·

а

никад ни- |

ву

ШТАМПАРИЈА

А. НАЈЕра

мЕ Саду.