Позориште

=>

+

— бе у јр 199 слабој

народа везани су и његови успеси на пољу уметности. Према приликама, удесним или неудесним за поједине гране уметности, ове су или цветале или опадале; но воља и способност за уметност

тражила је себи свагда и свуда поља, тесе одржавала и хранила у скромном кругу занатске

радионице и радене породице, кад није имала маха, да се јавља слободно у свој снази својој.

Са првим зраком слободног државног живота куцнуо је и час за обновљење културног: рада у српском народу. Међу првим посленицима, који нам разне врсте духовног рада засноваше, које развитак државни и друштвени у младог народа прате, било је и уметника. Низ њихов био би непрекидан до у далеке векове прошлости, кад би их ређали, како се јављају по тако поцепаном Српству; а данашњи број и успех њихов толики је, да се можемо радовати и рећи, да је уметност у нас почела хватати јаког, поузданог корена.

Поезија, песма и свирка, архитектура, живопис и скулптура имају у И својих старијих и млађих представника, са већим или мањим успехом и признањем.

Поезија, песма, свирка, због своје схватљивије природе и непосреднијег утиска на срце и дух, свуда се већ еа потпуним уживањем прима и топло пригрљује, нарочито, ако доноси уметнички изведене мисли и осећаје из српеког света, из српеког живота

Певачке дружине, као гајилишта песме и свирке, позоришта, где се сустичу и узајамно потпомажу ради уметничке целине све врсте умет-. ности, својим радом и успехом ујемчавају нам све јачи развитак и утврђење оних врста уметности, које се појављују и дејствују помоћу гласа људеког или свирке, говором и покретом тела мимиком.

Исту негу неуживају још архитектура, живопис и екулптура код нас. Но ове уметности не обузимљу људски дух неосетним путем и непосредно, кло евирка и песма, но својом стварном појавом траже најпре схваћање и условљавају разумевање представљеног, — па и начина, којим поједина уметност представља.

Тек из овог следи потпуно уживање уметничког етвора, архитектонског, скулитурског и сликарског.

Но опште одушевљење у нас за уметношћу одавало је сваком појаву на пољу речених уметности заслужено признање, а дичи се вазда уметничким споменицима ерпеким из прошлих векова.

Ограниченој нези архитектуре, скулптуре. и сликарства, узрок је још поглавито и тај, што

ово на састанцима

те уметности за своје остваривање траже и знатна материјална средства. У општој жудњи данас слободног Српства, !

да у своју средину поред знања унесе и уметности као средство за буђење свести, ширењу просвете и облагорођење срца, осетили су неколики уметници и пријатељи уметности потребу, да установе друштво за уметност, које би било средиште, у које би се стицале све оне духовне силе, које су у стању порадити у интересу ерпшске уметности, и из кога би опет потицали сви подстицаји и радови око ширења и утврђења љубави према уметности у народу.

Друштво то већ постоји годину дана у Београду. У правилима његовим изложена је пространије цел друштва, па и начин ередстава, којима мисли, да ту узвишену цел достигне.

Врло је леп и благодаран задатак друштво себи поставило: Да на Једном месту, на слошки рад, у општа корист, прибере све уметничке снаге. Општи интерес — свестрани напредак овог поменутог рада одушевљавати ће их ту и спојити у једну снажну целину. Узајамни споразум и обавештење крепиће им уметничку моћ и побудиће их на радове у своју славу, којих се иначе, усамљени, може бити не би латити могли. Умно ојачање, утврђење правца разним гранама српске уметности; спремање лешпе будућности уметности нашој, биће сјајни успеси овог удружења.

Пријатељима уметности отвориће друштво својим говореном м писаном речи поглед на биће уметности, на њену вредност и задаћу у народном животу; а поткрепиће је иглагањем уметничких радова у орпгиналуј, са којих ће се и штампом умножити прецрти и у народу распрострти. Цел своју друштво ће постизавати и чишањем и декламовањем најновијих и најодличнијих песничких радова, малим представама, или одломцима иг драмске књижевносити, певањем п музиком. Од ових радова на друштеним стастанцима штампаће се они литерарни и музикални радови, који још нису нигде објављени. На ту цел друштво ће почетком идуће године почети даје свој орган за уметност и књижевност.

По овоме велику је задаћу друштво себи поставило. Огромно градиво различите природе предстоји му на обрађивање. Разна су питања из обима уметности до данас још недодирнута остала, а тичу се јако колико самих уметника, толико и положаја, правца и улоге уметности у народу нашем. Неисцрпно благо у предметима и призорима за уметничко представљање у нашим народним песмама, архитектонски и сликарски обрасци по нашим старим манастирима; укусни радови на разбоју и иглом везиље по српским кућама, још се не познају колико заслу жуј у, још не утичу на дух наш, колико би требало. А у

с