Позориште

авва

ти самостално, задахнути животом свога духа, ову околност имају Проводафије да се много потуже, особито због петога чина. За то емо се ове не-

значи створити: оригинал. М Савић, и-ТриФковић, и сви који за њима дођу не ће имати да миле појаве овде и дотакнули, с надом, да ћемо

обрађују друге темате, до оне, које бу и њихо-|и то умети исправити и у прве линије упутити.

ви предходници с мањим или већим успехом Док вам састављао суд о овом комаду и тога обрађивали. |ради измењивао мисли с познаваоцима драме,

Наше примедбе на комад нису замашне, а | дотле је о комаду већ угледало јавност неколико нису баш ни неопходне, ако писац изрично жели, редака. Ми ту изјаву и не можемо узети као довољда му комад остане у садашњем облику. Рајку но озбиљну. Према комадима пашим, из нашег жиПетровићу, адвокату, желели бисмо још мало вота, ваља нам бити много обазривији, резервивише рада, па адвокатскога колорита; јер, ина- санији: ваља почекати док о свему и свачему че, тек на евршетку, и то чујемо само, да је добро не промислимо. Као шта бисмо ми хтели правозаступник. Веселину, сину заблуделе Ра-|да нам донесу српски новитетиг Оно, што је дићке, који проводи живот блудни, добро би најбоље 2 Оно, што је добро, није нам довољно. било да чика Манојло, на крају целе радње, по- Кад се Шилер појави са својим драмама, осуше крати рукаве и да онако по староковски и њему, се на њега бечки и берлински критичари. Ко а преко њега и многој дечурлији у галеријама, обрће главе данас на те оценионице 2 При оцени очита велегласну и горопадно разговетну буквицу. ваља пре свега имати гледиште натшог позоришта, Не треба нигде пренебрегнути дужност васпи- наше прилике. Онда не ћемо вечито слушати тачку. Говорило се и писало, да је позориште ререне: „почетничко дело“, „покушај.“ Делојет. школа! Позорнице мањих народа нека што дуже Савића добро, добитак је за књижевност и позадрже овај васпитни карактер. Доћи ће и њима зоришне репертоаре; није дакле ни почетничко ни „последња времена,“ која ће се ослободити и од покушај, већ тачно ехваћена, добро распоређена, ових и од многих других патриотичких обвеза. лепо заокружена, свежим животом и хумором | Кад ће већ доћи, не идимо им силом у сусрет. задахнута весела игра из живота нашег варош“ | Јуци, собарици, могло би се допустити, да с већом ког народа. Ми му желимо да на овом пољу | речитошћу, топло и гњевно и горко исприча јад, не сустане, и да нас што скорије изненади новим | у који је сестра њезина сурвана Севером. Ово делом. Српске веселе игре даће више полета на- | би дало комаду више драматичности,интензивности им позориштима, више националне боје. У не-

| и живописности. Сликг , која би на тај начин била |мачкој књижевности већ их је теже наћи поде- | обнажена пред гледаоцима, имала би и ефекта и бла- | сних за превод, чак и модерни Француски тален-

готворнога дејства. ти узимају за темат само социјалне спекулације, | | | |

Изузимајући ових малих примедаба, дело | па их је, осим Париза, теже ехватитипу самој је, по нашем мишљењу, добро п леп је добитак даљој Француској. Ми ћемо дакле добро урадити, за нашу сиромашну драмску литературу, особито ако прионемо око обрађивања и приказивања ведруштвену. Но да“ би овај комад учинио потпуни | селих игара из нашег живота. Полазимо радосно |

| утисак, ваља се дуго вежбати у приказивању ова- на сусрет аукторима, који нам их доносе, да у

ког рода позоришних игара. За то треба особита нама вазда налазе лепог дочека и — охрабрења!“ живост, гипкост, хитрина и врх свега непрекидна смотреност, тако звано присуство духа. Ово се! постизава дугогодишњом праксоми студијом; ба- |

дава одлични глумци своје улоге имају у власти. (Друштво за уметност) у Београду издало

УМНА РАСЕ | и одапето чекају на последњу реч својега другара, "је 80 новембра о. г. овај позив на упис у чланство: | кад овај њихов „ближњи“ заборавља час по своје, „Уметност је сватда налазила места и одзива у | говоре, паих или у невреме или изопачено запљу- | српском народу. У време политичке моћи његове, | |

скава као мутну воду. Зато, због оваких свагда народ је српеки, као и остали напредни народи око им непоузданих, а иначе даровитих индивидуа, њега, учествовао у општем раду на пољу неимарне постизавају правога успеха комади живе радње, ства, сликарства и резарства, подижући цркве и многих журних ситуација и говора раздробљених, дворове и разне друге зграде, красећи их живопикратких, збијених, сувише „кнап“ одмерених. Треба сом и скулптуром. Уз ове гране уметности, које се само сетити Француских комада: Штедионице, за свој рад траже стварног градива, он је не- | Флорентинског шешира, ит. д- који на Француским говао и оне, које гласом и речју казују умети нефранцуским добрим позорницама изазивају о- ничке замишљаје и осећаје, — музику и поезимирски смех, — у насевете игре ретко кад су круни“ ју; а на разним радовима занатеким и домаћим санб довољним успехом. У зрокје,као што рекох,тро- показао је, колико има опште воље и способности мост и немарност, несхватљивост по неких натура, за рад, који обликом и карактером својим улази поред најодушевљеније и највредније режије. На! у обим уметности. За историјску судбу ерпског |,

ТИНА ан

6 ПН